Зајмљени дани, према веровању наших предака, наступају од 1. марта па до Младенаца тј. 22. марта. Зашто су они зајмљени и због чега их наш народ толико дуго обележава да су постали део традиције и наслеђа, казује следећа прича:
Живела једна баба у подножју Старе планине. Крајем фебруара једне године упутила се са својим козама у једно чобанско насеље на Старој планини. Како је фебруар био хладан и са много снега, баба се надала да ће јој март донети лепше време. На пут је пошла обучена у девет кожуха. Међутим, када је дошла до планине, време се променило, дунуо је северац и почела је да пада ситна киша са суснежицом.
Тада је баба рекла: “Се*ем Сечка на брадечка, моји јарићи све педорочићи”.
Сечко је стари српски назив за фебруар, а када је месец то чуо, од марта је позајмио девет дана током којих може да пусти кишу и снег и тако казни безобразну бабу.
И тако је лапавица падала наредних девет дана и баба је морала да скида један по један од кожуха које је имала. Сваки би се наквасио и морала би да га баци тако да је на крају остала без заштите па се смрзла и скаменила заједно са својим козама.
У народу важи изрека: “Младенац – последњи бабин јарац”.
Народ верује да и данас тако окамењени стоје на Старој планини, а тако је настала легенда о “зајмљеним данима” током којих, пре него што ће наступити пролеће, време може да буде променљиво, са много кише и снега, али и сунчаних периода.
Март месец наш народ и иначе замишља као некакву бабу која има непредвидљиву ћуд и лако мења мишљење, па је у овом месецу и време променљиво. Тада, вели народ, “с једне стране лонац ври, а с друге се мрзне”.
Из давних времена остала је народна пословица “Боље да те змија уједе, него мартовско сунце огреје“.
Извор Опанак.рс
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.