Kada ti se učini da nemaš nikoga
Shvatiš da imaš majku
I ogromnu planinu ljubavi uz sebe
Koja te štiti, hrani i čuva
Ona ti je tada i otac i brat i prijatelj
Ona ti je tada sve
I menja ti sve
Zato što te razume i sve ti prašta
Upija tvoju bol, briše suze
I kaže ti ono što ti malo ko govori
Da te voli i prihvata
Takvog kakav jesi
Spremna da te voli i u najboljem i najgorem izdanju
Uvek na tvojoj strani
Za druge možda nisi dovoljno dobar
Za nju si savršen
Čak te stavlja i ispred sebe
Što možda i nije u skladu sa prirodom
Ali jeste sa bezrezervnom ljubavlju
Onog ko te stvorio…
Kada ti se učini da su te svi zaboravili
Setiš se majke
I njenog zagrljaja, reči, osmeha, topline
Da te zna mnogo duže
Nego što samog sebe pamtiš
I da je njeno prvo sećanje na tebe
Mnogo duže od tebe samog
I pre rođenja
Kada te je osetila, čula, dodirnula preko njene kože
Da si tu
Da te ima…
Majka kao ruka podrške
Majka kao rame za plakanje
Majka kao otvoren dom kome uvek možeš da se vratiš
Majka kao jedini prijatelj koji ne napušta
Majka kao jedina žena koja ne vara
Majka kao ljubav koja se ne dovodi u pitanje
Majka kao jedina krila koja ne mogu da ti odseku
Majka, koja te uvek čeka
Majka, koja te uvek ispraća
I brine, i kada ne treba
A i kada treba, kada je druge briga
Majka, za koju znaš da je tu za tebe
U koju ne sumnjaš
I bez straha sve poveravaš
Čovek u životu mnoge veze može da izgubi
Ljubavne
Prijateljske
Ali samo je sa majkom neraskidiva
Čak i kada je izgubi
Ona je tu
Do kraja života
U srcu, duši
Zato što je majka sam život
A i više od života
Jedno bez drugog ne ide
Kao ni mi bez naših majki
A ni one bez nas
Stefan Simic
Shvatiš da imaš majku
I ogromnu planinu ljubavi uz sebe
Koja te štiti, hrani i čuva
Ona ti je tada i otac i brat i prijatelj
Ona ti je tada sve
I menja ti sve
Zato što te razume i sve ti prašta
Upija tvoju bol, briše suze
I kaže ti ono što ti malo ko govori
Da te voli i prihvata
Takvog kakav jesi
Spremna da te voli i u najboljem i najgorem izdanju
Uvek na tvojoj strani
Za druge možda nisi dovoljno dobar
Za nju si savršen
Čak te stavlja i ispred sebe
Što možda i nije u skladu sa prirodom
Ali jeste sa bezrezervnom ljubavlju
Onog ko te stvorio…
Kada ti se učini da su te svi zaboravili
Setiš se majke
I njenog zagrljaja, reči, osmeha, topline
Da te zna mnogo duže
Nego što samog sebe pamtiš
I da je njeno prvo sećanje na tebe
Mnogo duže od tebe samog
I pre rođenja
Kada te je osetila, čula, dodirnula preko njene kože
Da si tu
Da te ima…
Majka kao ruka podrške
Majka kao rame za plakanje
Majka kao otvoren dom kome uvek možeš da se vratiš
Majka kao jedini prijatelj koji ne napušta
Majka kao jedina žena koja ne vara
Majka kao ljubav koja se ne dovodi u pitanje
Majka kao jedina krila koja ne mogu da ti odseku
Majka, koja te uvek čeka
Majka, koja te uvek ispraća
I brine, i kada ne treba
A i kada treba, kada je druge briga
Majka, za koju znaš da je tu za tebe
U koju ne sumnjaš
I bez straha sve poveravaš
Čovek u životu mnoge veze može da izgubi
Ljubavne
Prijateljske
Ali samo je sa majkom neraskidiva
Čak i kada je izgubi
Ona je tu
Do kraja života
U srcu, duši
Zato što je majka sam život
A i više od života
Jedno bez drugog ne ide
Kao ni mi bez naših majki
A ni one bez nas
Stefan Simic
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.