Tango zagrljaj

Raširena je zabluda da je tango ples. Neki su zaljubljenici instrumentalne tango muzike. Nekima su očaravajući lirski stihovi. Treći osećaju  da hrapavost bandoneona svedoči o srcobolji. Četvrti se zamišljaju u odeći tangerosa: cipele, čarape, haljina…Petima je očaravajući kontakt licem u lice i figure na plesnom podijumu. Šesti se ježe na argentinski sleng… Ali svi čeznu za intimnom povezanošću na koju ih tango poziva.
Kabaseo (Cabazeo)
U tangu kad neko želi da igra, pokušaće da uhvati pogled željene osobe.  Kada uspostavi kontakt očima i kad se tim govorom tela dogovore za ples, lider prilazi stolu za kojim sedi sledbenik, koji tek tada ustaje. Zato što je lider uvek taj koji prilazi sledbeniku, stiče se utisak da on poziva na ples. „Cabezeo“ je savršeno fer i jednak za obe strane, s obzirom da lider neće moći da uhvati sledbenikov pogled ukoliko je on odlučio da ne igra, a i sledbenik može da inicira taj kontakt očima.
I u životu upoznavanje je fenomen pažnje. Obično živimo tako da što naša pažnja prelazi sa objekta na objekt, ne zaustavljajući se predugo. I onda jednog trena pažnja biva zakočena. Ostatak sveta postaje skrajnut, kao da ga nema. Kao kad ruku primičemo očima, iako je mala, dovoljna je da zakloni ceo vidik i ispuni naše vidno polje. Predmet naše pažnje ima za nas ipso facto više stvarnosti, živi snažnije nego ona stvarnost koju zanemarujemo kao bledu pozadinu. Ako druga osoba “iskoristi” taj trenutak, sve ostalo će uslediti po jednom uhodanom mehanizmu. Započeće ples.

Foto: argentina-vacation-packages.info

Jezgro naše individualnosti nije istkano stavovima i iskustvima, nego je predivo od nečeg suptilnijeg, vazdušastijeg i “starijeg”. Mi smo sistem prihvatanja i odbacivanja i svako nosi sa sobom svoj sistem na gotovs. “Srce” ili niži moždani putevi su podupirač naše ličnosti. I pre nego što upoznamo ono što nas okružuje, srce-mozak nas tera u ovom ili onom pravcu, ka ovim ili onim vrednostima. Za neke smo vrednosti tako slepi, na druge “otkidamo”. I kao što ne vidimo tlo na kome stojimo, tako teško sagledavamo naše jezgro. Ali ima trenutaka kada, i ne primećujući, odajemo ono što smo u suštini. Jedno od tih situacija je ples ljubavi. Birajući partnere otkrivamo suštinski sklop ličnosti.  Ljubav je plima koja nadolazi iz najdubljih slojeva naše ličnosti, izvlačeći na površinu alge i školjke sa dna. Na osnovu toga šta ispliva, poznavalac može da “rekonstruiše” sliku dna (ili jezgra) ličnosti. Kada uspešno plešemo ples ljubavi, onda to radimo jezgro na jezgro, mešajući rakove i školjke, a rezultat je moćni osećaj harmonije.
Održavanje odnosa između dva tela (Mainteniendo relacion entre los dos cuerpos)
Tango je meditacija u dvoje, koji postaju jedno u potrazi za smirenošću u pokretu. Suština tango tehnike je da dva “srca” budu skupa i da ostanu zajedno u svakom trenutku tokom celog plesa, tako da za oboje to ne bude teret, nego zadovoljstvo. U plesu se sve dešava nižim putevima, jer je svesna misao i dirigovanje pokreta iz korteksa presporo. Muzika je samo treći član para koji integriše pokrete srca i stopala.
Naše srce-mozak je druželjubivo. Kada se upuštamo u interakciju sa drugom osobom neumitno smo uvučeni u blisko povezivanje mozak-na-mozak. Taj neuronski most omogućuje nam da utičemo na mozak (i telo) svakoga s kim smo u interakciji. Naši mozgovi, srca, stopala uključuju se u emotivni tango. Socijalne interakcije su modulatori, neka vrsta termostata. Osećanja šalju slapove neurotransmitera koji regulišu ne samo naš doživljaj, nego preko neurona ogledala i doživljaj sledbenika. Empatička rezonanca mozak-na-mozak stvara kolo između dve osobe, postaje potencijalna romansa. “Igrati tango je isto što i tri minuta biti zaljubljen”, piše Kristin Deniston u knjizi “Tango i njegov smisao”, Prosveta, 2012.

Sakada (Sacada)

Foto: argentinaisl.com

Sakada je korak u kome izgleda kao da je lider izbio sledbenikovu noseću nogu. Radi se samo o optičkoj varci. Lider koristi svoju nogu kao polugu ispod tela sledbenika kako bi pomerio sledbenikov torzo. Sledbenikovu nogu pokreće sam položaj tela.
Socijalna inteligencija se sastoji od dva korpusa veština: socijalne svesnosti i socijalne spretnosti. Osećaj o tome kako se neko oseća ne jamči dobru interakciju. Potrebna je sinhroničnost, uticaj i briga, kao elementi spretnosti. Ljudi koji su socijalno nespretni pate od disemije: ne gledaju ljude u oči kad razgovaraju, stoje preblizu, prave izraze koji ne odgovaraju emocionalnom stanju ili su netaktični, neosetljivi prema tuđim emocijama.
Na podijumu životnog plesa, povreda partnera je kad igramo samo za sebe, ili za publiku. Ukoliko se pristane na ples (bio to tango ili neurotango), onda je naša odgovornost da stvarno igramo sa tom osobom (ne samo ispred ili pored nje). Takođe, potrebno je i da igramo tako da to nije za partnera neprijatno iskustvo.
Tango koreografski nudi velike mogućnosti, a na nivou osećanja odgovara na pitanja: Šta je zaista važno? Šta je smisao? Kako se postiže lepota plesa i života? Tango nas upoznaje sa prirodom odnosa među ljudima, demonstrira umetnost intimnosti i šta znači biti društveno biće u izolovanom svetu.
Ljiljana Jerinić, psiholog

 Izvor  http://tetka.rs/2013/11/tango-zagrljaj/