KAD JE SVE VOLIM

 Kada mi upadne u sobu I unese sneg na trepavicama I miriše na napolje. Kada kupi psa pa ovaj Hteo, ne hteo ubrzo Počne da liči na nju. Kad se setim da je bila fetus I takvu je volim U stadijumu punoglavca Na fotografijama iz detinjstva Kao bebironu sa loknicama A najvolim zato što se ona Od tih fotki do danas Uopšte ne menja Kad noću piše Baterijom po vazduhu Šalje poruke vanzemaljcima Kad me na Rilkeove stihove pita -A je l’ ti se svidja Moja nova tašna? Kada usisava tepih u ’aljinčetu I kada je uštinem otpozadi A ona vrisne – Jesi li normalan Mogla sam tako da poginem ovde Kad slušamo muziku A ona podigne kažiprst Slušaj sad ovaj prelaz Kako je dobar Ram-tara-ram-tira-tam Kad je pogledam na neko mesto A ona stavi ruke preko tog mesta Kaže – što si pokvaren, Marš tamo! Kada donese ćumur Na poslužavniku Evo, malo su mi izgorele kiflice – kaže Dok čita ove beleške Pa se iznervira Što lažeš, za one kiflice! Kada mi kaže Bože, koliki ti je nos! To je zato što me lažeš Pa ti stalno raste K’o Pinokiju… Kad kaže Ja bih te nešto pitala ako obećaš da nećeš da se smeješ Kad izadje iz kupatila i Kad joj kosa liči Na dečiji crtež Kad šmrca na ljubavni film I kada opazi da se jedva Uzdržavam da ne prasnem u smeh Pa stane da me gadja korama od pomorandže Kad mi kaže – Ti mene kad bi ostavio Ja bih samo legla na patos I umrla… 

 Jovan Nikolić