Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.
Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.
Pred ovaj praznik ustanovljen je post koji traje od 14-27. avgusta uveče.
Na ikoni događaj uspenija predstavlja se: Sveta Deva leži na samrtnom odru okružena apostolima, a nedaleko od nje stoji Sin njen Isus Hristos, kome je ona duh svoj predala, držeći u naručju u minijaturi oblik tela Prečiste Marije, kao duh njen.
Običaji u Srpskom Narodu na Veliku Gospojinu
Vreme između Velike i Male Gospojine zove se Međudnevice. Običaj je da se od velike do male Gospojine (21. septembar) beru lekovite biljke. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, krlju (ricinus), hajdučku travu (mesečinu), papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoruše, šljive i trna, drugi rod od jabuke (koje ujesen cvetaju) i mal zelenu lubenicu. Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe se ostavljaju i međudnevička jaja od živine kao najbolja za upotrebu i rasad.
Srpska pravoslavna crkva proslavlja 28. avgust kao uspomenu na smrt Bogorodice na dan kada se ona vaznela na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”.
Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika, kome prethodi dvonedeljni post. Predanje kaže da je Majka Božija živela 60 godina i da je bila svedok mnogih slavnih događanja u vezi sa širenjem vere u Isusa Hrista.
Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela.
Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.
Izvor Srbijadanas
Presveta Bogorodica je, prema verovanju Srba, zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju.
Pred ovaj praznik ustanovljen je post koji traje od 14-27. avgusta uveče.
Na ikoni događaj uspenija predstavlja se: Sveta Deva leži na samrtnom odru okružena apostolima, a nedaleko od nje stoji Sin njen Isus Hristos, kome je ona duh svoj predala, držeći u naručju u minijaturi oblik tela Prečiste Marije, kao duh njen.
Običaji u Srpskom Narodu na Veliku Gospojinu
Vreme između Velike i Male Gospojine zove se Međudnevice. Običaj je da se od velike do male Gospojine (21. septembar) beru lekovite biljke. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, krlju (ricinus), hajdučku travu (mesečinu), papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoruše, šljive i trna, drugi rod od jabuke (koje ujesen cvetaju) i mal zelenu lubenicu. Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe se ostavljaju i međudnevička jaja od živine kao najbolja za upotrebu i rasad.
Srpska pravoslavna crkva proslavlja 28. avgust kao uspomenu na smrt Bogorodice na dan kada se ona vaznela na nebo i “predala svoj duh u ruke Spasitelja”.
Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika, kome prethodi dvonedeljni post. Predanje kaže da je Majka Božija živela 60 godina i da je bila svedok mnogih slavnih događanja u vezi sa širenjem vere u Isusa Hrista.
Velika Gospojina se u mnogim porodicama u Srbiji proslavlja kao porodična slava, a često je i crkvena, ili slava celog sela.
Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine, ili periodu prelaza, važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.
Izvor Srbijadanas
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.