VELIKA GOSPOJINA: SPC i vernici sutra slave Uspenje Presvete Bogorodice

  

Taj praznik, kada se završava i post, koji traje 14 dana, uspomena je na smrt Bogorodice i dan kada se ona, prema predanju, vinula na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.

BEOGRAD – Srpska pravoslavna crkva (SPC) sutra slavi praznik Uspenja Presvete Bogorodice ili Veliku Gospojinu – kako se taj praznik naziva u narodu.
To je jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici. Taj praznik, kada se završava i post, koji traje 14 dana, uspomena je na smrt Bogorodice i dan kada se ona, prema predanju, vinula na nebo i „predala svoj duh u ruke Spasitelja“.
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. Običaj je da se od Velike do Male Gospojine (21. septembar) beru lekovite biljke.

USPENIJE PRESVETE BOGORODICE

 

 

Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću: poštuj oca svoga i mater svoju, pokazao je primerom Svojim, kako treba poštovati roditeljku svoju. Viseći na krstu u mukama On se seti Matere Svoje i pokazujući na apostola Jovana reče joj: ženo, eto ti sina! Potom reče Jovanu: eto ti matere! I tako zbrinuvši Svoju Majku On izdahnu. Jovan imaše dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastani i Bogorodica i osta da živi do kraja svojih dana na zemlji. Svojim molitvama, blagim savetima, krotošću i trpeljivošću ona mnogo pomagaše apostolima Sina svoga. U glavnome sve vreme do smrti provela je ona u Jerusalimu obilazeći čestoona mesta, koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela Sina svoga. Naročito je često pohodila Golgotu, Vitlejem i goru Jeleonsku. Od njenih dužih putovanja pominje se njena poseta sv. Ignjatiju Bogonoscu u Antiohiji, poseta sv. Lazaru četvorodnevnom, episkopu Kiparskom, poseta Sv. Gori koju je ona blagoslovila, i bavljenje u Efesu sa sv. Jovanom za vreme velikog gonjenja hrišćana u Jerusalimu. U svojoj starosti ona se često molila Gospodu i Bogu svome na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja Njegova, da je što pre uzme iz ovoga sveta. Jednom prilikom javi joj se arhangel Gavril, i objavi joj, da će kroz tri dana biti upokojena. I dade joj angel Božji jednu granu palmovu, koja će se nositi pri njenom sprovodu. S velikom radošću ona se vrati doma poželevši u srcu, da još jedanput u ovom životu vidi sve apostole Hristove. Gospod joj ispuni ovu želju, i svi apostoli, nošeni angelima i oblacima, najedanput se sabrašeu dom Jovanov na Sionu. Sa velikom radošću vide ona svete apostole, ohrabri ih, posavetova i uteši; po tom mirno predadeduh svoj Bogu bez ikakve muke i bolesti telesne. Apostoli uzeše kovčeg s telom njenim, od koga izlazaše aromatni miris, i u pratnji mnoštva hrišćana preneše u vrt Getsimanski u grobnicu sv. Joakima i Ane. Od zlobnih Jevreja zaklanjaše ih oblak po promislu Božjem. Neki sveštenik jevrejski, Atonije, dohvati rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom času angel Božji odseče mu obe ruke. Tada on zavapi apostolima zapomoć, i bi isceljen pošto izjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista. Apostol Toma beše izostao, opet po Božjem Promislu, da bise tako opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Svetoj Bogorodici. Trećeg dana stiže i on, i poželi da celiva telo Svete Prečiste. No kada apostoli otvoriše grob, nađoše samo plaštanicu, a tela ne beše u grobu. Toga večera ona se javi apostolima, – mnoštvom angela okružena, i reče im: „radujte se, ja ću biti s vama navek.“ Ne zna se tačno, koliko stara beše Bogorodica u vreme uspenija svoga, ali preovlađuje mišljenje, da je bila prešla 60 godina svoga zemnog veka.

Tropar (glas 1):V roždestvje djevstvo sohranila jesi, vo uspeniji mira ne ostavila jesi Bogorodice, prestavilasja jesi k životu mati sušči života, i molitvami tvojimi izbavljaješi ot smerti duši našja.

 

Gospod Višnji tako reče
Iz tvog srca, Devo čista,
Voda živa da poteče,
Te da žedni piju Hrista –
Istočniče živonosni,
Mi smo tobom svi ponosni!
Te da žedni Hrista piju:
Gorki Njime da se slade,
Slepi Njime da se miju
I žalosni leče jade –
Istočniče živonosni,
Mi smo tobom svi ponosni!
Iz večnosti piće stiže,
Suh vremena potok nali,
I opet se k nebu diže;
Okrepi se svet sustali –
Istočniče živonosni,
Mi smo tobom svi ponosni!
Slava tebi, o Prečista,
Slava tebi, Bogomati!
Ti nam rodi Živog Hrista,
Živu vodu blagodati –
Istočniče živonosni,
Mi smo tobom svi ponosni!

RASUĐIVANJE

Mnogo premnogo može se svaki verni poučiti iz života Deve Bogorodice. No da napomenemo ovde samo dve stvari.Onaje imala običaj da često hodi na Golgotu, na goru Jeleonsku, u vrt Getsimanski, u Vitlejem i na druga mesta znamenita zbog Sina njenog. Na svima tim mestima, a naročito na Golgoti, ona se kolenopreklono Bogu molila. Time je ona dala prvi primer i podstrek vernima, da posećuju sveta mesta iz ljubavi prema Onome koji ih prisustvom Svojim, stradanjem i slavom Svojom učini svetim i znamenitim. Drugo, mi saznajemo, kako se ona u molitvi svojoj za što skoriji ishod iz ovog života molila, da duša njena, pri odlučenju od tela, ne vidi knjaza tame i njegova strašilišta, i da skrivena od oblasti tamne ne sretne se sa satanskom silom. Vidiš, kako je strašno duši proći kroz mitarstva! Kad je se tako molila Ona, koja je rodila Razoritelja Ada, i koja i sama ima ustrašavajuću silu nad demonima, šta je onda ostalo za nas? Iz prevelike smirenosti ona se sva polagala na Boga i nije htela pouzdavati se na dela svoja. Još manje smeli bi mi uzdati se u dela svoja, i još više trebali bi mi da se položimo u ruke Božje vapijući za milost Njegovu, naročito za milost pri ishodu duše iz tela. 

Izvor knjazevac.org.rs