2, 3, 4, 5, 6, 7. и 8.8. СВЕТКОВИНЕ СТРИБОГА
Цео један период у месецу гумнику (августу) обележен је разним црквеним празницима тј. свецима који носe епитете нашег Стрибога (Стеван Ветровити, Мирон Ветрогон, Михеј Тиховеј...). Да би обухватили све те празнике, који су вероватно наслеђени из времена пре примања хришћанства, Стрибога славимо више дана. Вишедневни празници били су чести код наших предака, трагове налазимо у славским обичајима, вучјим данима, мишијим данима, змијским итд.
8.8. СТРИБОГОВ ДАН
Много је тога заборављено о Стрибогу, из малог броја споменика сазнајемо да је он био бог ветра. Према Несторовох хроници (11. век), кип бога Стрибога био је део кијевског пантеона. Његов кип стајао је уз кипове Перуна, Хорса, Дажбога (Дајбога), Симаргла и Мокоше, што значи да је био веома поштован у то време.
Више о Стрибогу можете прочитати на дан празника или у родноверном часопису „Слава“
6.8.-15.8. ПРЕОБРАЖЕЊЕ ПРИРОДЕ
У народу постоји веровање да се на Преображење преображавају вода и гора. Наиме, под утицајем одређених алги, реке и језера заиста мењају боју. Мења се и пх вредност падавина, па кише од благо-алкалних прелазе у благо-киселе. Негде је то мање, негде више приметно, тамо где је промена очигледнија реке могу постати чак и црвенкасте. Људи су некада били ближи природи него ми данас, па су примећивали оно што данас ретко ко примећује, тако да им је Преображење природе било одличан оријентир за разне послове. Преображење и мењање природе је процес који траје више дана, није везано искључиво за један дан. Усклађивањем са Миланковићевим календаром добијамо 6.8. као почетак овог периода док је завршетак повезан са почетком Међудневица.
Више о Преображењу природе можете прочитати на дан празника.
15.8.-8.9. МЕЂУДНЕВИЦЕ
Период између хришћанских празника Велике и Мале госпојине назива се Међудневице. Тада жене беру међудневичке траве за које се верује да имају посебно лековита својства. У то време лоше је започињати било какве послове, верује се у нашем народу. Верујемо да Међудевице воде порекло из претхришћанског периода и да су некада почињале и завршавале се родноверним празницима. Ако период Међудневица ускладимо са Миланковићевим календаром добићемо другачији датум обележавања од црквеног. Међудневице почињу на последњи дан Преображења природе, а завршавају се на дан Усуда и суђаја.
Више о Међудневицама можете прочитати на дан празника.
18.8. ХОРСОВ ДАН
Хорс је један од заборављених словенских богова, иако је некад слављен широм словенског простора. Хорс се спомиње у старим великом броју старих списа. У Несторовој хроници налазимо да је Хорсов кип био део кијевског пантеона. Споминања Хорса имамо и у хришћанском апокрифу „Ход богородице по мукама“, затим у разним црквеним списима усмереним против старе вере. Све то нам говори да је Хорс некада био веома поштован.
Више о Хорсу можете прочитати на дан празника или у родноверном часопису „Слава“
Цео један период у месецу гумнику (августу) обележен је разним црквеним празницима тј. свецима који носe епитете нашег Стрибога (Стеван Ветровити, Мирон Ветрогон, Михеј Тиховеј...). Да би обухватили све те празнике, који су вероватно наслеђени из времена пре примања хришћанства, Стрибога славимо више дана. Вишедневни празници били су чести код наших предака, трагове налазимо у славским обичајима, вучјим данима, мишијим данима, змијским итд.
8.8. СТРИБОГОВ ДАН
Много је тога заборављено о Стрибогу, из малог броја споменика сазнајемо да је он био бог ветра. Према Несторовох хроници (11. век), кип бога Стрибога био је део кијевског пантеона. Његов кип стајао је уз кипове Перуна, Хорса, Дажбога (Дајбога), Симаргла и Мокоше, што значи да је био веома поштован у то време.
Више о Стрибогу можете прочитати на дан празника или у родноверном часопису „Слава“
6.8.-15.8. ПРЕОБРАЖЕЊЕ ПРИРОДЕ
У народу постоји веровање да се на Преображење преображавају вода и гора. Наиме, под утицајем одређених алги, реке и језера заиста мењају боју. Мења се и пх вредност падавина, па кише од благо-алкалних прелазе у благо-киселе. Негде је то мање, негде више приметно, тамо где је промена очигледнија реке могу постати чак и црвенкасте. Људи су некада били ближи природи него ми данас, па су примећивали оно што данас ретко ко примећује, тако да им је Преображење природе било одличан оријентир за разне послове. Преображење и мењање природе је процес који траје више дана, није везано искључиво за један дан. Усклађивањем са Миланковићевим календаром добијамо 6.8. као почетак овог периода док је завршетак повезан са почетком Међудневица.
Више о Преображењу природе можете прочитати на дан празника.
15.8.-8.9. МЕЂУДНЕВИЦЕ
Период између хришћанских празника Велике и Мале госпојине назива се Међудневице. Тада жене беру међудневичке траве за које се верује да имају посебно лековита својства. У то време лоше је започињати било какве послове, верује се у нашем народу. Верујемо да Међудевице воде порекло из претхришћанског периода и да су некада почињале и завршавале се родноверним празницима. Ако период Међудневица ускладимо са Миланковићевим календаром добићемо другачији датум обележавања од црквеног. Међудневице почињу на последњи дан Преображења природе, а завршавају се на дан Усуда и суђаја.
Више о Међудневицама можете прочитати на дан празника.
18.8. ХОРСОВ ДАН
Хорс је један од заборављених словенских богова, иако је некад слављен широм словенског простора. Хорс се спомиње у старим великом броју старих списа. У Несторовој хроници налазимо да је Хорсов кип био део кијевског пантеона. Споминања Хорса имамо и у хришћанском апокрифу „Ход богородице по мукама“, затим у разним црквеним списима усмереним против старе вере. Све то нам говори да је Хорс некада био веома поштован.
Више о Хорсу можете прочитати на дан празника или у родноверном часопису „Слава“
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.