Не смемо решавати проблеме без Бога

Оче Илија, велико Вам хвала што сте пристали да дате интервју за портал Православие.ру.

 

    

Прво питање: како данас да проповедамо Христа?

– Да говоримо да је Бог створио свет. Да су наше догме само о Истини. Да имамо Свето Писмо, Библију – Нови и Стари Завет. Да је наш живот у Цркви, пре свега, заснован на Новом Завету, који се наставља на Стари Завет. Стари Завет обухвата период од наших прародитеља Адама и Еве, па до Рођења Христовог. Историја данашњег света, цивилизације одређена је Новим Заветом. То је очигледно, јер чак и рачунање времена почиње од Рођења Христовог.

За човека се каже да је венац творевине, да је изнад осталих. Ево као цар– пре је био цар –или као председник сада. Кроз историју видимо да сваки владар влада у оквирима својих могућности. Бог који је створио свет, Васељену– не само нашу планету, него и Сунце, и читав космос, – он је Господар целог света. И целог нашег живота.

Човек као највише створење, посебно је устројен: како спољашње, тако и унутрашње. Он има разум, емоције и вољу – прву и најважнију особину душе. И Бог то чува.

Питају се: зашто постоји зло? Зло постоји. Али зло је рушење воље Божије и одступање од воље Божије. Прво зло се догодило у анђеоском свету, када је део анђела одступио од Бога. Они су устали против Бога и својим бунтом изгубили оно достојанство које су испрва имали. Тако су постали демони. То су зли дуси. И они се константно боре против Бога. Али, сила, разуме се, остаје код Бога. Господ, по Својој Премудрости их још увек није изоловао. Речено је у Јеванђељу: Сатана је као муња збачен са неба. И наставља своја злодела– то се не сме заборавити.

Несрећни су они људи који не узимају у обзир постојање Бога и не узмају у обзир присуство тамних сила. Зато и трпе разне невоље. Наравно, много губе.

– Оче Илија, сада се активно пропагирају нетрадиционални односи између полова. Воде се праве рекламне кампање порока. И уопште, односи међу половима своде се на инстинкте. До чега то доводи?

–Знамо да је све добро од Бога. Све! И свет, у свој својој лепоти и величанству – од Бога. Живот човека који је са Богом пролази у равнотежи душевне снаге. Па и физичке. Како је Бог вечан, тако је и живот човека предодређен за вечност. Али постоје и тамне силе. Не смемо решавати проблеме, не марећи за присуство Бога и Његове добре воље, Његове свемоћи, и Његове љубави према човеку. Али никада човек неће моћи да изгради свој живот правилно ако не узима у обзир да постоји и тамна сила. Колико ће трајати овај садашњи период живота наше планете, када ће Бог доћи да суди – не знамо.

У овом свету постоје две главне супротности: живот у Богу, живот са Христом и одрицање Бога. Да човек не буде са Богом – то је искушење од ђавола, то је његово посредовање у нашем животу. Тада тамна сила држи човека у шаци. Он одступа од правилног сазнања – Божанственог сазнања. Али он не долази ни до супротног, демонског сазнања. Он лута у мраку. Бира себи различитост – различита схватања, начин живота, идеје – и опет нешто недостаје. То је попут лутања у мраку, када човек не разуме суштину онога што се око њега дешава.

– Баћушка, а како да научимо да се молимо? Како правилно да се молимо?

–Ето, драги моји, то није виша математика. Шта је молитва? Молитва је разговор са Богом. Једемо сваког дана; када смо приморани другачије, онда и прескачемо. Одржавамо своје физичко постојање до последњег минута свог живота. Али духовни живот, прави, излази ван оквира тог света и то јесу наши односи са Богом. Они се остварују кроз молитву.

Пре свега треба правилно да схватамо смисао нашег живота, то јест да знамо шта је неопходно да би, како је речено у Јеванђељу, наследили вечни живот. Господ Спаситељ Сам је конкретно о томе рекао: љуби Господа Бога својега свијем срцем својијем, и свом душом својом, и свом мисли својом. И ближњег, као самог себе. Када човек то испуњава, тада све стаје на своје место. Правилно распоређени живот– како свакодневни, тако и његов логички наставак. Правилно испунити свој смисао у овом свету.

– Западни медији већ много година формирају одређену представу о Русији – и то је представа крајње непривлачна: земља–агресор, оваплоћење зла... Да ли ми, Руси, треба да реагујемо? Ако да, онда како?

–Треба да схватимо, пре свега, да свака земља води своју политику свим својим унутрашњим животом; и она, природно, штити свој начин живота. Наша Русија је увек себи стављала за правило: да не спасава само себе. А покушај да се наша Отаџбина покори вишекратно су предузимале разне државе и силе. Почевши од монгола, преко Наполеона, Хитлера. Они су гледали на Русију као на место од кога могу нешто добити. Природно, ни наше време није изузетак. Гледају нас са огромном завишћу. Увек је у човеку, због његове искварености, постојала завист. Тако је било и у Првом светском рату, и у Другом. Сада ситуација иде истим тим путем. Покушавају да испровоцирају Русију, показујући своје непријатељство, позивајући је на неки конфликт. 

    

Видимо по недавној пометњи у Малој Русији – западним границама наше Русије. Колико су они једноставно дрско поступали. Нарочито, кад су више пута бомбардовали Ростовску област. Наравно, наш Председник је остао непоколебљив. У супротном, то би извало велике компликације, чак и војне. Зато сада они сматрају да смо ми криви. Труде се да покажу то пред другим народима. У чему је наша кривица? Видите, сада многи говоре о Криму. Али Крим је истински део наше Русије. Мало се зна колико је велика била наша Русија. Разлози су разумљиви: била је револуција, Лењин. Он није вођа – он је рушилац, издајник и убица. Због њега је погинуло десетине милиона људи, када су их убијали без суда, без истраге. Како су убили Цара – по сплеткама, које је организовао овај Уљанов. Злочинац у правом смислу те речи. Он је мрзео руски народ. Говорио је својим врчавим језиком, да су испунили свој задатак ако остане 10 % Руса. То је злочинац на злочинцима. Одавно је требало да га избаце из маузолеја. Кроз њега Господ не да да се наша Отаџбина потпуно развија – док га не изнесу, док не избаце из центра наше Русије – Москве. 

    

Многи са неповерењем гледају на нас, јер још увек имамо прокомунистички део друштва. У неком степену је комунизам идаље заступљен. Плаше се да ће то изазвати велике конфликте, велике непријатности. Наш насушни задатак је да га што брже можемо изнесемо, избацимо из Кремља. То би смекшало напетост и ублажило би неповерљиви однос према Русији. Ми бисмо самим тим показали да се удаљавамо од комунизма. Наравно, они који су превише заражени том комунистичком идејом, они су против. Да није њих, он би одавно био избачен. Ти фанатици се налазе под дејством заиста сатанистичке, комунистичке идеје, они се држе за... Не, само не за вођу. Он је губитник. Боље речи не може бити. Цела наша нација и цела Русија су преживеле геноцид.

То је један од најважнијих момената, због ког многи са подозрењем гледају на нашу велику Русију, на наше благостање. Они сматрају да може опет, преко комуниста, можда доћи до новог рата, конфликта и разних непријатности.

–Оче Илија, ево проблем – абортуси. Са једне стране, говоримо за себе да смо једна велика, православна земља– и то да смо заиста православна земља посебно се види за Васкрс, Божић и друге велике празнике. Али, са друге стране, скоро смо лидери по броју абортуса. Како да се боримо са тим?

–Узрок је, како сам већ рекао, револуција. То је губитак оног духовног, оног морала који је имала наша Русија, наша Отаџбина. Принципи, чврсти принципи наше породице, положаја, морала уопште. Али, све се то искварило, када је пуштена парола: доле савест, доле породица. Мени је теча говорио о тим комунистичким заверама под девизом: све је дозвољено. То је повукло за собом велика разарања. И сада наша Отаџбина заостаје по броју становника. Велики научник Мендељејев је говорио: око милиарду становника треба да има Русија. Колико је изгубила! Разумете? Јер се подривао морал. „Граби што је приграбљено!“ Бандитизам и сви поремећаји савести, договор са савешћу, са моралом. Ето то је главни разлог губитка чврсте породице, мноштва абортуса...

Када буде избачен тај гадан труп, а другачије се не може назвати, тада ће Русија кренути својим правилним путем, у правом смеру.

– Данас није реткост да деца своје старе родитеље остављају у домовима за старачка лица, не желе да воде бригу о њима. Шта бисте могли да посаветујете тим људима?

–Све је то исто губитак морала, губитак савести, губитак благочешћа. Треба чешће читати басне Крилова. Колико он разобличава наше понашање! Људи потпуно не схватају, ко их је родио, ко их васпитавао. Губе такав однос према родитељима. То прети страшним губитком нормалне породице. Ако су оставили родитеље, да ли ће они имати нормалну децу која ће моћи да им помогну, пронађу времена за њих када сами остаре? Да ли ће моћи уопште да им помажу у старости?

– Какав бисте могли савет да дате тој деци?

–Пре свега, треба да буде присутна вера. Да имају страх Божији. Свест да ће и они бити исти такви – имаће те године и старост. Одлично, ако и буду. Можда не буде било таквих установа, домова за стара лица.

– Оче Илија, у последње време све се чешће подиже питање о укидању Јулијанског календара. Видите ли, Нова Година – највеселији празник– пада у дане када би требало постити. Шта бисте могли да кажете онима, који тако јако желе да укину Јулијански календар?

–Имамо два календара: стари стил и нови стил. Јулијански календар је стари стил: назван по Јулију Цезару. Нови календар, нови стил – Григоријански. Увео га је папа Григорије: решио је да га направи прецизно када су установили да такво рачунање времена одступа од астрономског рачунања, – неки монах је то срачунао. Јулиански календар касни за Григоријанским, новим календаром, неколико дана. За много година, разлика ће бити не 14, а очигледно 15 дана. Али овде је, наравно, питање принципа. Они се временом формирају. Ми, на пример, имамо староверце. После реформе патријарха Никона, они су задржали начела која су била пре реформе. Патријарх Никон је приметио да се Грци крсте са три прста, а у Русији са два. Крстимо се у част свете Тројице са три прста. А староверци се крсте са два прста: као два бића у Христу. Прстима такође показујемо на крштењу да су два бића у Христу: Божанско и људско. Када је жестоко повео своју реформу патријарх Никон, онда је, безусловно, дошло до такве поделе – многи су одреаговали тако на нагле промене. Тако је и са календаром, по којем је датум Васкрса тачно израчунат. Изузетни научник-богослов Василиј Васиљевич Болотов је једном приликом, дотакавши се теме календара, око два сата, не силазећи са говорнице, држао предавање.

Ако се сада буду правиле реформе и црквени живот пребацивао на нови календар – то ће, наравно, повући са собом много недоумица. Зато није време да се тиме бавимо!

Са схиархимандритом Илијом (Ноздриним) разговарао Никита Филатов

Са руског Ива Бендеља

pravoslavie.ru