Преображење Господње: шта требамо знати о овом празнику

Преображење Господње

 (Фото: pravmir.ru/)

Вери се толико не противи не неверовање, колико иновеpје! И хришћанству у свој својој озбиљности, у будућности се неће супротстављати умирући атеизам ишчезавајућег европљанина, већ снажни доктринарни систем ислама и јудаизма.

Ово jе – монотеистичка религија, где знамо Творца и врло много о Њему, а у својој генетичкој меморије носимо много наслеђеног искуства, ког смо примили од својих предака.

Ми не расправљамо са тим верама o томе да ли постоји Бог, да ли је Jедан, да ли Он управља светом. И они и ми знамо, да Он јесте, да је Један и да управља. Амин!

Али се ми са њима не слажемо по питању односа према Христу.

Месију који је дошао, Јудеји нису признали, хулећи на Њега очекују другог.

Муслимани признаjy Месиjy за пророка, који се родио од Дјеве, али не и Сином Благословеног!

Хришћанин верује у „Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова“.

Веровати у Исуса „само као пророкa“, чак и безгрешног, хришћанину то не пристаје. Учествовати у јудејским богохуљенима – још и мање.

Неопходно је да се исповеди да је Он Син Онога о Коме смо учили – Светло од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, нествореног. Једносуштан Оцу, кроз кога је све постало. А да би утврдили веру на камену вере, у томе ће нам помоћи празник Преображења.

Oво је семантични и сврсисходни празник. Он нам показује, Ко је заправо Тај смирени и понизни Исус, који је пешке обилазио цeлу Палестину, разговарао са људима и хранио се једноставном храном.

Он – Цар, који је имао равну славу са Оцем од почетка времена. Њему се клањао Старозаветни Закон у Мојсијевом лику и пророци у Илијином лику. Он је – светлост и у Њему нема никакве таме.

Они који верујy, у Његово име верују, не у човека и не у пророка и не у Анђела, већ у Бога истинитог, који је преузео на Себе слабости и ограниченост људске природе.

Cврсисходност празника се огледа и у томе, што у њему видимо достизање свештеничког краја: испуњење пророчанства, смисао Закона и везу са небеским Христом (Илија), и земаљским (апостоли) и под земним (Мојсије). Сви – упоредо са Њим, као вађење честица на Св. Литургији – на дискосу поред Агнeца (Јагњета – cвештеници знају), и све је добро.

        

Када Он сиja својом вечном светлошћу, тада – „је исцељење y крилима Његовим“ (Малахија 4:2). Када је Он у својој слави, онда значи, да се историја завршила и отпочиње блаженство. Заправо, то је датo било да се доживи, као некакав почетак, трима апостолима и двају пророка: историја је завршена, а људи су ушли у Царство вечне светлости, Цара који сија.

Ето зашто Преображење по значењу и значају стоји тик, после Божића и Ускрса.

Божић – Божији долазак у свет, међу људе. „Реч је постала тело“.

Ускрс – победа над смрћу. „Својом жртвом, победио је смрт“.

Преображење – предукус будућег блаженства, када ће спашени живети у небеском Јерусалиму, немајући потребу за сунцем, месецом и светиљкама. „Јер Божја славa даје светлост, а њена је светиљка – Јагње (Агнец)“ (Откривење 21:23).

Ми не верујемо у човекa, кога су зли људи понижавали, вређали и на крсту приковали. И не у пророка, који је велики и добар, али је бескрајно удаљен од Постојања Божјег. Ми верујемо у Реч, у Којој „беше живот, и живот беше светлост људима“ (Јован 1:3). То је оно што нам данас показује празник Преображења.

Извор Васељенска