PALJENJE LILA
Petrovske lile
Praznik:
Prema julijanskom kalendaru 12. jula obeležava se Petrovdan. Praznik je posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, koji su prozvani vrhovnim apostolima, jer su svojim javnim delovanjem utemeljili hrišćanstvo u Evropi. Obojica su mučenički stradala 67. godine u Rimu za vreme vladavine cara Nerona.
Običaj:
U mačvanskom kraju, a prema nekim podacima i u celoj Zapadnoj Srbiji, do danas se zadržao običaj da se uoči Petrovdana pale lile koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Paljenje se obično obavlja na javnim mestima, raskršćima na veliku radost dece, jer to im je jedinstvena prilika da se i oni poigraju vatrom. Paljenje vatre i lila ima za cilj da podseti na vremena kada su vladari mnogobošci progonili i mučili hrišćane.
Recept za pravljenje lile:
Odseći jednu dužu motku (oko metar). Oguliti koru sa drveta u trakama i namotati na motku. Lilu pripremiti ranije da bi se osušila i bolje gorela.
Poreklo običaja:
Za ovaj običaj tvrde da ustvari potiče još iz paganskih vremena. Evo šta smo pronašli o tome na sajtu http://www.starisloveni.com/LetnjePesme.html
"Veče pred Petrovdan, baš kao i pred Ivandan, palile su se lile i obnosile oko torova, a zatim se u gluvo doba brao zdravac koji se sutradan davao stoci da bi bila zdrava. Paljenje lila pratile su različite pesme.
Peruniko, lepo cveće,
Lepo cveće, plavo cveće,
Lepo rasti, lepo cvetaj
Da t’ uzberem mome bratu,
Mome bratu Radigostu,
Radigostu velju boru,
Velju boru Gostoslavu
Što no goste pričekuje,
Što no gošće dočekuje,
Da mu dade mili boru,
Mili boru velji Perun,
Velji Perun velju snagu,
Velju snagu i jačinu
I jačinu krepke miške,
Da pobije svog dušmana,
Svog dušmana Tatarina,
Tatarina tog Turčina,
Tog Turčina crna gosta,
Crna gosta nezvanoga,
Nezvanoga, prokletoga,
Prokletoga iza mora,
Iza mora sinja crna,
Crna mora Tatarina,
Tatarina tog tuđina,
Tog tuđina dušmanina.
Pesma ima formu obraćanja biljci, budući obredi vezani za ovaj praznik uključuju i verovanje u magijsko dejstvo bilja. Perunika pripada kultu boga groma Peruna, a u ovom slučaju namenjena je drugom božanstvu, Radgostu (Radigostu), kome treba da podari snagu neophodnu za vršenje njegove funkcije. Uloga Radgostova predstavljena je kao dvostruka. S jedne strane, on je bog gostoljubivosti (otuda njegovo drugo ime, Gostoslav), a sa druge zaštitnik od neželjenih gostiju, tj. zlih, demonskih sila. Određenja tih sila su istorizovana, ali njihovi atributi (crni, proklet, nezvan, dušmanin) i položaj njihovog staništa („iz amora crna sinja“) ukazuju na to da se radi o bićima koja ne pripadaju ljudskom svetu."
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.