Ostrvo Evia: Kao da je vreme stalo

Čak i najveći ljubitelji grčkih ostrva nisu upoznati da na jugu Grčke, ispod Volosa, na nekih 80 km od Atine, postoji Evia, prelepo mesto za odmor, sa dugačkim plažama, borovim šumama, mirnim noćima, davno zaboravljenim mirisom mora i pogledom na mondenski Skijatos.
Na ovom, 180 kilometara dugom ostrvu, nešto manjem od Krita, osim domaćih, Srbi su praktično jedini turisti. Iako se na Eviji nalazi Manastir Svetog Jovana Rusa, posle Meteora najvažnijeg svetilišta u Grčkoj, Rusi još nisu osvojili ovaj deo sveta, dok su Francuzi i Slovaci polako počeli da istražuju ovu novu destinaciju.

Upadljivo je i da engleski jezik još nije stigao na ostrvo, pa se na sve strane čuje samo grčki, a pojava brojnih turista iz Srbije, koje za sada dovodi samo jedna agencija, inspiriše meštane da pitaju: kako ste vi čuli za ovo mesto i otkud da baš tu dođete na odmor? Iako su svi veoma ljubazni uvereni su da njihova zemlja ima mnogo boljih mesta za letovanje i odmor pa ih pojava turista iz Srbije jednostavno iznenađuje, jer se oni turizmom bave više onako usput, a okrenuti su pre svega Grcima i njihovim potrebama.

PLAŽE Jedna od najlepših je peščana plaža Alikes koja se nalazi na 10-ak kilometara od glavnog grada, u selu Druzija. Kristalno čista voda, sa svim potrebnim sadržajima – tuševi, kafići, ležaljke - čini celodnevni izlet nezaboravnim. Jednako lepa je i Eliniki sa prekrasnim ostrvcetom na kojem je crkva Sv. Nikole, namenjena ljubiteljima prave prirode, bez ležaljki i komoditeta. Ko više voli šljunak, osim Pefkija, i plaža Vasiliki se pruža u nedogled i raj je za kampere. Vulkanska ostrva Lihades, na jugo-zapadu Evie, satkana su od crnog kamena, a osim delfina posećuju ih i foke.

Glavna turistička mesta su na severu ostrva, od kojih je Pefki svakako najpopularnije. Četiri kilometara dugačka šljunkovita plaža, modro more, dve suvenirnice i ograničen broj taverni.
Mesto nema poštu, ni banku, čak ni prodavnicu krzna ili bilo koje garderobe, ali su dva supermarketa, mesara i pijaca, sa tek ulovljenom ribom i sveže ubranim smokvama i maslinama, sasvim dovoljne za pravo letovanje. U Pefkiju čovek sve vreme ima utisak da je vreme jednostavno stalo.

U malobrojnim pekarama prave onaj davno zaboravljeni hleb sa „devet kora“, vredne domaćice redovno u plehovima donose meso sa krompirom da se baš tu ispeče njihov porodični ručak, iz kamioneta vas, koji polako kruži gradom, preko razglasa obaveštavaju o prodaji svojih proizvoda, a stare Grkinje ne propuštaju da se uveče zaslade lukumadesima (krofnice ili priganice) prelivenim medom. Jednom rečju krećući se kroz Pefki čovek pomisli da je u nekoj vrsti vremeplova.
Nema velikih hotelskih kompleksa, skutera, skijanja na vodi, mogućnosti da se iznajmi motor, samo porodične kuće i apartmani koji ne prelaze dva sprata, obavezni korzo ako vam je do dugih šetnji pored mora, neverovatan mir i ništa više.
Ovo je idealno mesto za one koji vape za pravim odmorom, jer Grci, iliti Atinjani, ne idu na plažu pre deset sati ujutru, a posle ponoći grad utone u neku čudnu tišinu koju povremeno prekine primereni zvuk zrikavaca.

Ostrvo je bogato borovim šumama, pa je razumljivo što se smola, koja se ovde skuplja sa drveća, kasnije koristi kao neophodan sastojak čuvenog grčkog vina, recina. Osim nepreglednih maslinjaka i smokava, Grci su na ostrvu poslednjih dvadesetak godina počeli da uzgajaju i pistaće, pa pogled na te plantaže predstavlja posebnu atrakciju. Bogatstvu ove regije doprinosi i ribarska flota, koja se smatra najrazvijenijom i najboljom u Grčkoj, a riba ulovljena u Pefkiju i okolini najtraženija je na pijacama u Atini i Solunu i ima posebnu cenu.
Oni koji vole da ustanu rano mogu je u Pefkiju nabaviti veoma povoljno, a ljubazni ribari ne beže od toga ni da je očiste za istu cenu.

Osim prelepih plaža, Evia se ponosi i termalnim izvorima. Jedna od najpoznatijih je grčkih banja Edipsos, gde voda, temparature od 30 do 70 stepeni, izvire iz kamena na obali mora. Prirodni bazenčići sa toplom vodom i prelepi vodopadi, sa stena u plićaku, prava su meka za starije Grke. Mirne uličice, suvenirnice namenjene uglavnom starijima i hoteli sa spa centrima, deluju očaravajuće, i vraćaju vas u jedno zaboravljeno vreme kad se u ovakve banje nije išlo samo po zdravlje već i na provod. Zato i ne čudi što su u Edipsosu svome srcu lek pokušale da pronađu Merilin Monro i Marija Kalas, a svoje umorne kosti da ugreju Vinston Čerčil i naš kralj Petar Prvi Karađorđević.

IZLETI Skijatos je udaljen od Pefkija svega sat i po vožnje brodićem, pa je prava šteta ne obići ovo možda najlepše ostrvo Egejskog mora. Brdovito, sa belim kućama, plavim ešalonima, crkvicama i usidrenim jahtama iz celog sveta izgleda kao mesto za „milion dolara“. Čuvena plaža Kukunarijes, sa prelepim hotelom Skijatos Palas iznad, svakako doprinosi da poželite da ovde ostanete večno. I ostala dva ostrva Sporada, Skopelos i Alonisos, ne zaostaju po lepoti i zaslužuju dužnu pažnju. Izleti su vrlo lepo organizovani sa profesionalnim plesačicama sirtakija, metaksa partijem i delfinima koji obično prate brodiće sa veselim turistima. Ko nije video prestonicu Grčke može da iskoristi boravak na Evii i za malo para da vidi sve ono što Atina ima da pokaže.

Zato Grci vole da kažu kako je ova banja dobra za sve bolesti.
Pretpostavlja se da je Evia postala ostrvo tako što se odvojila od kopna prilikom nekog većeg zemljotresa, koji su inače karakteristični za ovo trusno područje. Na mestu gde je zaliv najuži, i gde su još u staroj Grčkoj napravili most, nalazi se glavni grad Halkida, koji je manjim delom na kopnu, a većim na ostrvu.

Stari most čini atraktivnim mogućnost da se sa njega posmatra smena plime i oseke, odnosno more ispod mosta teče kao reka i pravac menja dva puta u toku dana. Struje su tako jake da brodići jedva plove kada idu „uz vodu“.
U centralnom delu ostrva je planinski vrh, pa se Evia u zimskim danima pretvara u mali ski centar, poput našeg Goča i gde opet dolaze isključivo Grci. Naravno, dok Srbi ne saznaju i za tu mogućnost.

ISTORIJAT

Evia je ostrvo izuzetno bogato borovim šumama, pa ne čudi da Pefki u bukvalnom prevodu znači bor. Kada je u starom veku, posle ratova između grčkih polisa i sa Persijancima, deo stanovništva ostrva koje se tada zvalo Eubeja i predstavljalo moćnu civilizaciju krenulo je ka severu zemlje.
Zaustavili su se na poluostrvu sa tri prsta i celu regiju nazvali Halkidiki po utvrđenju Halkida, kako se i danas zove glavni grad ostrva. Inače, jedna od velikih pomorskih bitaka između Grka i Persijanaca odigrala se u blizini današnjeg Pefkija kod Artemisija gde su Grci uspeli da iznenade i zaustave Persijance.
Mnoga arheološka otkrića koja danas krase vitrine muzeja u Atini upravo su pronađena u okolini Evie, pa zato i ne čudi što je u vodama oko nje godinama ronio i slavni Žak Kusto.

CENE Mnogi se opredeljuju za Pefki i Eviu zbog pristupačnih cena i različitih mogućnosti. Za dve ležaljke i suncobran potrebno je da uzemte dva bilo koja pića, što je ukupno 3 evra. Ukoliko je i to nekome skupo može popiti samo vodu od pola litra koja košta pola evra. Takođe, na plažu možete doneti svoje ležaljke i suncobrane. Giros sa nogu je 2 evra, pica od 5 do 10 evra, riba zubatac procija od 400 grama je 10 evra, kilogram jagnjetine sa ražnja 26 evra. Porcija lukumadesa, njihovog omiljenog slatkiša je 3 evra, vina domaća možete dobiti za 7 evra litar. Sve vrste kafa ne prelaze 2 evra.

PILAV I SVETAC

Osim zaštitnika ostrva Davida Evijskog, posebno mesto zauzima manastir sa moštima Svetog Jovana Rusa, za kojeg se veruje da je čudotvorac, i čija se ruka čuva u ruskom manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj Gori. Još kao mladog vojnika Petra Velikog, zarobili su ga Turci.
Kako nije želeo da se odrekne svoje vere, bio je ponižavan, mučen i vređan, sve dok njegov aga nije krenuo u Meku, a Jovan nije želeo da pojede pilav koji su mu spremili, već je rekao da ga sačuvaju kada se aga vrati s puta. Nekim čudom, pilav se nije pokvario i tu počinje priča o ovom svecu, kod kojeg su mnogi za njegova života počeli da dolaze i traže spas, pogotovo oni najteži bolesnici.
Sahranjen je u Maloj Aziji, gde su na njegov grob mnogi hrišćani, ali i Turci, dolazili kao na hadžiluk. Prilikom poznate razmene stanovništva, Grci su njegove mošti poneli sa sobom i smestili ih u brdima Evie gde su nastavili da dolaze u velikom broju.

Izvor Novosti.rs