Već duže vreme razmišljam o prijateljstvu. To je inspirativna, velika tema o kojoj, uvereni smo da još u ranim tridesetim znamo gotovo sve.
Jasno je da živimo u vremenu kada se brza sezonska druženja, slučajna i unosna poznanastva, beskrajni četovi na društvenim mrežama poistovećuju sa prijateljstvom ali ma koliko blistav bio taj mehur od sapunice neretko ostavlja gorke lekcije za sobom. Naravno, i meni se to dešava. Volim da upoznajem nove ljude jer inspiracija se krije na različitim mestima ali važno je stvari nazvati pravim imenom i kao takve ih prihvatiti. Jedno je zabava za dokono i sparno letnje popodne drugo istinsko poverenje koje se gradi godinama i koje vredi zaslužiti. Istinska privilegija u vremenu lakih reči i još lakših ljudi.
Rođena sam u velikoj porodici i okružena braćom i sestrama faktički sam odrastala među pravim prijateljima. Među onima čija je ljubav bezuslovna i neuporediva. Vreme je, međutim, donelo nekoliko istinskih prijatelja u moj život i nekoliko dobrih poznanika. Na sreću razlika između te dve grupe ljudi uvek mi je bila savršeno jasna. Prijatelja imam toliko da mogu da ih nabrojim na prste i sve sam ih upoznala u različitim periodima života i na različitim stranama sveta.
Sa njima mi se nikada nije dogodilo ono što sam doživljavala sa nekim poznanicima koji su pretendovali da budu više od toga. Prava prijateljstva se nikada ne završavaju jer ljudi koji zaista dele tu emociju nikada ne bi dozvolili sebi da se tako lako odreknu nečega do čega im je istinski stalo. Ne možeš pljuvati u tanjir iz kog si jeo, a osobu koju si promovisao kao svog “prijatelja” predstavljati kao najgoru na svetu zabavljajući dokone gradske tapšače po ramenu. Govoreći ružno o njoj govoriš o sebi. I samo sebi.
Sve što ste zajedno prošli ne predstavljaš kao karikaturu, anegdotu, materijal za animiranje drugih i skupljanje besmislenih poena. Zajedničko lečenje slomljenih srca, beskrajne razgovore u ponoć, stisak ruke u trenutku kada ti je to najpotrebnije. Sitnice koje život znače.
Po tome koliko ih ceniš i koliko si svestan njihove vrednosti meri se tvoja ljudska veličina. Prodavci intime su siromašni ljudi, jeftini, sitni i nesvesni nepisanog zakona koji kaže da se u životu sve vraća kao bumerang.
Nisam osvetoljubiva. Mnoge ljude privlači ubojitost osvete, njena sirova snaga ali meni mnogo više prija to što svakoga mogu da pogledam u oči. Pred tim pogledom i najmanja srca se tope i znoje čak i najtvrđi, najhrapaviji obrazi. To je trenutak pobede onoga koji nije izdajica, prevtljivac, igrač. Onaj koji se ne igra prijateljstva i koji “prijatelje” ne bira gledajući pre svega to šta oni mogu da učine za njega.
Danas se ljudi lako odriču jedni drugih. Malo im je potrebno da izbrišu sve što se dogodilo kao da je prijateljstvo mrtvo slovo na papiru ili salveta za jednokratnu upotrebu. Ne zaboravite da živimo u doba malih ljudi i velikih sujeta. Tada kreće dobro poznati scenario – osuđivanje, ismevanje, prebiranje po bolnim tačkama onga sa kojima si do juče sedeo za istim stolom. Posle izvrsnog vremena, obnove svoje druženje i sve izgovoreno je zaboravljeno, puj pike ne važi jer se sada opet volimo. Ne dragi moji, to nisu prijateljstva, to nisu ljudi vredni truda i uloženog vremena. To nisu ljudi vredni sećanja.
Opredeljeni da biraju lakši put, ljudi dopuštaju sopstvenoj sujeti i zlobi da ih natera da govore onda kada je veličina upravo u tome da prećute. Zbog toga svako ko sa sigurnošću može da kaže da ima jednog ili dva prava prijatelja – zaista je bogat čovek.
Onoga koji nas i bez reči razume. Onoga ko je tu da nas prigrli kada padamo, pa bio blizu ili daleko, ko uvek ima pravu reč i podjednako voli i prihvata naše vrline i naše mane. Nekoga ko nema potrebu da ističe da je prijatelj jer njegova dela sama šalju tu poruku.To su ljudi sa kojima se, najkomotnije i opuštenije, smejemo, plačemo, radujemo, delimo sve ono što osećamo.
Razni ljudi prolaze kroz naše zivote svakoga dana, neki će samo proći a neki će se zadržati. Ne zato što su mudriji, već zato što su zaslužili da ostanu i budu prepoznati. Kao i u ostalim medjuljudskim odnosima i u prijateljstvu postovanje i poverenje su dva glavna faktora. Jednom kada se izgube, nikada se ne povrate. Onaj ko jednom to prokocka opet će sebi to dozvoliti, a to ne znači da i vi treba da dozvolite sebi isto.
Poljubac za sve vas koji verujete u prijateljstvo i koji u pola dana i pola noći možete da se oslonite na svoje prijatelje. Neki ljudi u životu vam dodju kao blagoslov a neki kao lekcija. Hvala onima koji su me naučili da cenim blagoslove koji krase moj život.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.