Nedeljno jutro prelazi u dan i grad ubrzava svoj dnevni
ritam. Tutnje autobusi, jure automobili. Hiljade ljudi prozivljava i prezivljava
svakodnevicu i ni na kraj pameti im nije da je danas praznik. Na dan 27.
septembra se podsecamo na Vozdvizenje Casnog Krsta (vozdvizenje znaci: uznosenje,
uzdizanje). Dva su dogadjaja vezana za ovaj dan, a izuzetno su vazna za
sav hriscanski svet.
Rimski car Konstantin je pred bitku sa pobunjenicima imao vidjenje Krsta od svetlosti, na kojem je pisalo: Ovim ces pobediti! Posle pobede, car Konstantin je u Rimu, gradu najveceg progona i stradanja hriscana podigao spomen - krst, kao novi znak Rimskog carstva, a 313. godine Hriscanstvo je proglasio zvanicnom verom Rimskog carstva, pa su tako konacno prestali strasni progoni hriscana.
Za njegovu majku, caricu Jelenu, vezuje se obretenje (pronalazenje) Casnog Krsta na kome je bio raspet Gospod Isus Hristos. Posle Vaskrsenja Hristovog, Jevreji su sakrili Krst, negde ga zakopali i punih tri stotine godina niko nije znao gde se on nalazi. Predanje kaze da je carica Jelena, obileci Svetu zemlju Groba Hristovog, tragala za Casnim Krstom. Po savetu patrijarha Makarija, pitala je mnoge jevrejske starce gde se nalazi Krst, ali niko nista nije hteo da kaze. Na kraju je jedan starac, koji se zvao Juda, dobro pritesnjen, priznao da se u njegovoj porodici cuva predanje da je taj Krst zakopan ispod Venerinog hrama. Carica Jelena i patrijarh Makarije su sa velikom svitom otisli na Golgotu, gde su dugo trazili i kopali, dok na kraju nisu iskopali ne jedan, nego tri krsta, Hristov i dvojice razbojnika. Carica Jelena, patrijarh Makarije i pratnja su se nasli u neprijatnoj situaciji, jer nisu znali koji je krst pravi. Tada je putem naisla pogrebna povorka. Carica ih je zamolila da zastanu i spuste pokojnika na krstove. Kad su preminulog stavili na Casni i Zivotvorni Krst, pokojnik je oziveo. Tako su carica, patrijarh i sva pratnja bili sigurni da su pronasli pravi Krst Hristovog stradanja. Carica Jelena je sva u suzama klekla i celivala Krst, a mnostvo naroda se guralo da ga vidi i dodirne, pa je patrijarh Makarije posao na jedno uzvisenje i visoko podigao Krst, pokazujuci ga narodu, koji se klanjao.
Carica Jelena je na mestu gde je bio Hristov grob podigla crkvu posvecenu Vaskrsenju Hristovom, u kojoj je Casni Krst bio 288 godina, sve do 614. godine, kada su Persijanci osvojili Jerusalim, pobili mnoge njegove zitelje, opljackali silno blago i odneli najvecu dragocenost, Casni Krst. Punih 14 godina je Krst bio u Persiji, sve do 628. godine, kada je grcki car Iraklije pobedio Persijance, uzeo Krst i ponovo ga doneo u Jerusalim. Hriscani su trcali da vide Casni Krst i da mu se poklone, a pri tome su pevali: "Gospode, pomiluj." Car je isao pred ogromnom masom sveta i pri samom kraju puta, u punom carskom sjaju i raskosi, sa krunom na glavi, uzeo je Krst da ga sam iznese do hrama na Golgoti, ali nije mogao ni da se pomakne s mesta. Noge su mu bile kao od olova. Patrijarh Zaharije je video andjele, koji su drzali Krst i nisu dozvolili caru Irakliju da se pomeri s mesta. Videvsi to, patrijarh je prisao i posavetovao cara da skine sve oznake carskog dostojanstva. Hristos je nosio Krst tim putem stradanja ponizen kao rob, mucen, izvrgavan ruglu, siban, u bednoj haljini, bos i sa trnovim vencem na glavi, iako je bio Car nad carevima, zato njemu, zemaljskom caru, ne prilici da taj Krst stradanja nosi u zlatotkanim odezdama. Car Iraklije je tada skinuo krunu i sve oznake carskog dostojanstva, pa je bos i u laganoj odeci, lako izneo Krst na Golgotu i postavio ga u hram Vaskrsenja Hristovog.
Od tog doba, pa do dana danasnjeg (a i navek ce), na Krstovdan svestenici, stojeci na sredini crkve, okruzeni vernicima, podizu krst visoko iznad glava sabranog naroda i osenjuju njime sve cetiri strane sveta, a vernici pevaju: "Gospode, pomiluj" i himne Krstu.
Da li je Krst danas nama jos uvek znak pobede, kad se praznuje samo u crkvama, a u dusama ljudi u gradu i zemlji vladaju bezverje i praznina? Mnoge ljude ce obaveze, porodicni poslovi ili lenjost spreciti da na Krstovdan odu u crkvu. Zalice se na nedace i nece znati, jer ih niko nije naucio, da je Hristos rekao: "U svetu cete imati zalosti, ali hrabrite se, jer sam pobedio svet."
Protojerej Aleksandar Smeman u knjizi Tajne praznika kaze: "Postovati i podizati Krst, pevati o Hristovoj pobedi na praznik Vozdvizenja Casnog Krsta, znaci, pre svega, verovati u Raspetog Hrista."
Hristos je postradao strasnom smrcu na krstu. Takva smrt je namenjena samo najgorim razbojnicima, ali ipak, Njegovo stradanje i poraz su u stvari pobeda. Aleksandar Smeman o tome kaze: "Hristos nije dosao u svet da bi doneo spoljasnju pobedu. On je imao na raspolaganju svu silu Carstva Bozjeg, ali On se odrekao te sile."
I danas i navek uzdize se i pobedjuje Krst Hristov - divni i strasni simbol raspeca i vaskrsnuca. Nas narod je sa i pod Krstom, samo i jedino tako, opstao i ostao svoj. Ma u kakvim se pustolinama i nevidilicama nalazili, ma kakva nas zla naizgled pobedjivala, hriscansko srce poznaje i cuje Hristov glas koji govori: "Hrabrite se jer pobedih svet."
http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/
Rimski car Konstantin je pred bitku sa pobunjenicima imao vidjenje Krsta od svetlosti, na kojem je pisalo: Ovim ces pobediti! Posle pobede, car Konstantin je u Rimu, gradu najveceg progona i stradanja hriscana podigao spomen - krst, kao novi znak Rimskog carstva, a 313. godine Hriscanstvo je proglasio zvanicnom verom Rimskog carstva, pa su tako konacno prestali strasni progoni hriscana.
Za njegovu majku, caricu Jelenu, vezuje se obretenje (pronalazenje) Casnog Krsta na kome je bio raspet Gospod Isus Hristos. Posle Vaskrsenja Hristovog, Jevreji su sakrili Krst, negde ga zakopali i punih tri stotine godina niko nije znao gde se on nalazi. Predanje kaze da je carica Jelena, obileci Svetu zemlju Groba Hristovog, tragala za Casnim Krstom. Po savetu patrijarha Makarija, pitala je mnoge jevrejske starce gde se nalazi Krst, ali niko nista nije hteo da kaze. Na kraju je jedan starac, koji se zvao Juda, dobro pritesnjen, priznao da se u njegovoj porodici cuva predanje da je taj Krst zakopan ispod Venerinog hrama. Carica Jelena i patrijarh Makarije su sa velikom svitom otisli na Golgotu, gde su dugo trazili i kopali, dok na kraju nisu iskopali ne jedan, nego tri krsta, Hristov i dvojice razbojnika. Carica Jelena, patrijarh Makarije i pratnja su se nasli u neprijatnoj situaciji, jer nisu znali koji je krst pravi. Tada je putem naisla pogrebna povorka. Carica ih je zamolila da zastanu i spuste pokojnika na krstove. Kad su preminulog stavili na Casni i Zivotvorni Krst, pokojnik je oziveo. Tako su carica, patrijarh i sva pratnja bili sigurni da su pronasli pravi Krst Hristovog stradanja. Carica Jelena je sva u suzama klekla i celivala Krst, a mnostvo naroda se guralo da ga vidi i dodirne, pa je patrijarh Makarije posao na jedno uzvisenje i visoko podigao Krst, pokazujuci ga narodu, koji se klanjao.
Carica Jelena je na mestu gde je bio Hristov grob podigla crkvu posvecenu Vaskrsenju Hristovom, u kojoj je Casni Krst bio 288 godina, sve do 614. godine, kada su Persijanci osvojili Jerusalim, pobili mnoge njegove zitelje, opljackali silno blago i odneli najvecu dragocenost, Casni Krst. Punih 14 godina je Krst bio u Persiji, sve do 628. godine, kada je grcki car Iraklije pobedio Persijance, uzeo Krst i ponovo ga doneo u Jerusalim. Hriscani su trcali da vide Casni Krst i da mu se poklone, a pri tome su pevali: "Gospode, pomiluj." Car je isao pred ogromnom masom sveta i pri samom kraju puta, u punom carskom sjaju i raskosi, sa krunom na glavi, uzeo je Krst da ga sam iznese do hrama na Golgoti, ali nije mogao ni da se pomakne s mesta. Noge su mu bile kao od olova. Patrijarh Zaharije je video andjele, koji su drzali Krst i nisu dozvolili caru Irakliju da se pomeri s mesta. Videvsi to, patrijarh je prisao i posavetovao cara da skine sve oznake carskog dostojanstva. Hristos je nosio Krst tim putem stradanja ponizen kao rob, mucen, izvrgavan ruglu, siban, u bednoj haljini, bos i sa trnovim vencem na glavi, iako je bio Car nad carevima, zato njemu, zemaljskom caru, ne prilici da taj Krst stradanja nosi u zlatotkanim odezdama. Car Iraklije je tada skinuo krunu i sve oznake carskog dostojanstva, pa je bos i u laganoj odeci, lako izneo Krst na Golgotu i postavio ga u hram Vaskrsenja Hristovog.
Od tog doba, pa do dana danasnjeg (a i navek ce), na Krstovdan svestenici, stojeci na sredini crkve, okruzeni vernicima, podizu krst visoko iznad glava sabranog naroda i osenjuju njime sve cetiri strane sveta, a vernici pevaju: "Gospode, pomiluj" i himne Krstu.
Da li je Krst danas nama jos uvek znak pobede, kad se praznuje samo u crkvama, a u dusama ljudi u gradu i zemlji vladaju bezverje i praznina? Mnoge ljude ce obaveze, porodicni poslovi ili lenjost spreciti da na Krstovdan odu u crkvu. Zalice se na nedace i nece znati, jer ih niko nije naucio, da je Hristos rekao: "U svetu cete imati zalosti, ali hrabrite se, jer sam pobedio svet."
Protojerej Aleksandar Smeman u knjizi Tajne praznika kaze: "Postovati i podizati Krst, pevati o Hristovoj pobedi na praznik Vozdvizenja Casnog Krsta, znaci, pre svega, verovati u Raspetog Hrista."
Hristos je postradao strasnom smrcu na krstu. Takva smrt je namenjena samo najgorim razbojnicima, ali ipak, Njegovo stradanje i poraz su u stvari pobeda. Aleksandar Smeman o tome kaze: "Hristos nije dosao u svet da bi doneo spoljasnju pobedu. On je imao na raspolaganju svu silu Carstva Bozjeg, ali On se odrekao te sile."
I danas i navek uzdize se i pobedjuje Krst Hristov - divni i strasni simbol raspeca i vaskrsnuca. Nas narod je sa i pod Krstom, samo i jedino tako, opstao i ostao svoj. Ma u kakvim se pustolinama i nevidilicama nalazili, ma kakva nas zla naizgled pobedjivala, hriscansko srce poznaje i cuje Hristov glas koji govori: "Hrabrite se jer pobedih svet."
http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.