ROĐEN U ZNAKU DEVICE...VELIKI PISAC, MUDAR ČOVEK, LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ

     LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ

                                                                                               

                                                      

     „Ah, Bože moj, kako ima teških, tužnih dana! I zašto sam tako tužan? Ne, nije toliko tužno koliko je bolno saznanje da si tužan, a da ne znaš zašto...Ranije sam mislio da je to od nerada, dokolice. Ne, nije od dokolice, upravo zbog takvog osećanja ne mogu ništa da radim. I, što je glavno, nigde ne nalazim ništa slično tuzi koju osećam: niti u opisima, niti u svojoj mašti. Shvatam da se može tugovati zbog nekog gubitka, rastanka, prevarene nade. Razumem i razočarenje, sve ti se smuči, toliko se često iznevere nade da više ništa ne očekuješ. Razumem i to kada u duši gajiš ljubav prema lepom, prema čoveku, prirodi, kada si spreman da sve to izraziš, da tražiš saosećanje, a svuda nalaziš na hladnoću i podsmeh, skrivenu zloću, pa otuda tuga. Razumem i tugu čoveka u teškoj situaciji...Sve to razumem, i u svakoj tuzi te vrste ima nečeg dobrog, s jedne strane. Međutim, ja osećam tugu u sebi, a ne mogu da je razumem i shvatim. Ni za čim ne žalim, niti šta želim, nemam zašto da se ljutim na sudbinu...a osećam tugu u sebi.“  (iz dnevnika Lava Tolstoja, 2. juna 1851.)

       Grof Lav Nikolajevič Tolstoj rođen je 9. IX (28. VIII) 1828. godine u Jasnoj Poljani. Rođen je u znaku Device, odnosno Sunce je u Devici, podznak (Ascendent) u Raku, Mesec u Devici.

        Specifična tuga koje ne može da se reši potiče od Saturnove vibracije, u stvari od konjunkcije Venere i Saturna, kao i tri planete u znaku Jarca, čiji je gospodar Saturn: konjunkcije Marsa i Neptuna, kao i Urana koji je u opozicji sa Venerom i Saturnom. Taj “krug” počinje i završava sa Saturnom. On je "glavni krivac" za tu nesvakidašnju tugu koju Tolstoj oseća. Saturn hladi, ograničava, uozbiljuje sve s čime dođe u dodir, tako da je svojim dodirom Veneru hladio, uvijao u tugu, samo njemu svojstvenu, onako "bez razloga". Njemu se sviđa da nosi masku turobnosti. Iako se Uran u opoziciji sa Venerom uporno trudio da je "probudi, uznemiri", jer je nasuprot Saturnu, Veneru je pritiskao svojim visokim naponom, kao i Pluton sekstilom iz Ovna. Ali, Saturn je veoma važan u njegovoj karti, jer je vladar sedmog polja, odnosa sa drugima, a njemu kao piscu je to polje “drugih” suštinski bitno. “On živi od drugih”. Svako je vukao na svoju stranu Veneru, odnosno Tolstojevu (kreativnu) emociju, Uran je uznemiravao i budio, a Saturn kontrolisao, blokirao, sputavao ispoljavanje snažnih osećanja. Kao ventil opuštanja koristio je Sunce – Merkur - Mesec koji su mu dali ogroman kreativni potencijal jer se nalaze u petom polju kreativnosti. 

        Lav Nikolajevič Tolstoj je rođen na porodičnom imanju, u plemićkoj porodici, u Tulskoj guberniji, Jasna Poljana, kao četvrti sin Nikolaja Iljiča Tolstoja i Marije Nikolajevne Volkonski. Kroz život su ga pratile smrti voljenih. U drugoj godini njegovog života umire mu majka. Sa sestrom Marijom i braćom Nikolajem, Sergejom i Dmitrijem se dobro slagao. Dmitri mu je bio najbliži po godinama, pa se sa njim najviše igrao, ali Sergej je bio Tolstoju “majka”. A brat kome se najviše divio bio je Nikolaj. Patio je što nije lep kao Nikolaj.

Taj njegov odnos prema braći se jasno vidi u natalu,  Sergej je oslikan kroz konjunkciju Merkura i Meseca (Merkur-brat, Mesec majka…  druga “majka”),  a kroz konjunkciju Merkura i Sunca vidi se njegov odnos iskrenog divljenja prema Nikolaju,  koji ostaje za njega autoritet do kraja života, kao i to  da  je u ranim godinama bio u senci bratovoj… spaljeni  Merkur u blizini Sunca. Kada je planeta “spaljena” Sunčevom blizinom, ona uvek mora da jednim delom života  bude u senci onog ko je predstavljen Suncem. Ali kada odradi taj deo karme, spaljenog puta, kada se oslobodi preteranog uticaja Sunca, planeta koristi svoj najjači potencijal i  uvek dostiže velike visine. U Tolstojevom slučaju  to je Merkur  I predstavlja njega samog- slavnog pisca, a on je  vladar  i njegovog Sunčevog i Mesečevog znaka Device. 

      „Ružan sam, nespretan, neuredan i društveno neobrazovan. Razdražljiv, dosadan, neskroman, netrpeljiv i stidljiv kao dete. Bezmalo sam neznalica. Ono što znam to sam napabirčio sam, na mahove, nepovezano, bez razumevanja, i to veoma malo. Nisam uzdržan, neodlučan sam, nepostojan, glupo sujetan i žustar, kao svi ljudi slabe volje. Nisam hrabar. Pametan sam, ali moja pamet još ni na čemu nije bila temeljno proverena. Ne posedujem ni praktičnu inteligenciju, ni društvenu, ni poslovnu. Pošten sam, to jest volim DOBRO, stvorio sam naviku da ga volim. Kada se udaljujem od DOBROG, nezadovoljan sam sobom i vraćam mu se sa zadovoljstvom, ali ima stvari koje volim više no DOBRO – slavu. Ja sam tako slavoljubiv, a to osećanje mi je tako retko bilo zadovoljavano da bih često, plašim se, kad bih morao da biram između slave i vrline, izabrao prvu. Da, nisam ni skroman, zato sam gord u sebi, a stidljiv i plašljiv u društvu.“  (iz dnevnika, 7. juli 1854.)

       Kakva (preterana) samokritika! Prezahtevan i prestrog Saturn i samokritična i stidljiva Devica u njemu, nikad zadovoljna sobom, koja uvek teži perfekciji, a s druge strane gorda Venera-Saturn u Lavu, a Merkur u konjunkciji sa Suncem, željan slave i priznanja...

     Tokom celog života Tolstoj je vodio dnevnik. Mesec, vladar podznaka Raka, je u Devici u konjunkciji sa Merkurom u trigonu sa Neptunom i Uranom. Ispoljavanje svoje ličnosti “bacao je na papir”. Svoje snažne, uzburkane emocije pretočio je u pisanu reč i tako pročišćavao svoje biće. I ostavio za sobom genijalna književna dela čovečanstvu.             

       Živeo je životom sveca i grešnika, boema... Voleo je društveni život Moskve i Peterburga.

      Aristokratsko poreklo i mogućnost kretanja po mondenskim skupovima davalo mu je privilegije da upozna ženski svet. Nekada se ponašao poput Don Žuana.. Prvo je bio zaljubljen u Aleksandru, sestru svoga prijatelja, zatim u jednu udatu ženu, pa nakon toga u uvek nasmejanu Zinaidu, prijateljicu svoje sestre Marije…

       „Ne znam sta je ljubav. Ako je ljubav ono što sam o njoj čitao i slušao, onda je ja nikada nisam osetio. Znao sam Zinaidu ranije, dopadala mi se, ali malo sam je poznavao...Kad bi me neko upitao zašto sam bio tako srećan, ne bih mu odgovorio da je to zato što sam se zaljubio. Nisam to znao. Čini mi se da je to neznanje upravo glavna karakteristika ljubavi, i da ono zapravo i čini svu njenu lepotu. Nisam joj ni reči rekao o ljubavi... Ali sam tako siguran da ona zna za moja osećanja – i ako me voli, onda to pripisujem samo tome što me je razumela... Moji odnosi ostali su na nivou čistog stremljenja dveju duša jedne drugoj. Ti možda sumnjaš, Zinaida, u to da te volim, oprosti mi, ako je tako onda sam ja kriv, jer mogao bih jednom jedinom reči da te uverim...“

Ali nije dugo trajala ljubav prema njoj…  razdiran snažnom i vatrenom senzualnošću prepustio se avanturama i porocima. Udvarao se damama, spavao sa sobaricama… Ali, konzervativna  I džangrizava Devica  u njemu uticala je   da ponekad  naglo iz promiskuiteta ode u povučenost I samoću. ..

       U jednom period samokontole, obuzdavši svoja čula pisao je u svom dnevniku: Treba gledati na društvo žena, kao na neprijatan dio društvenog života i držati se što dalje od njih. Ko nam u stvari otkriva senzualnost, neosetljivost, lakomislenost i mnoge druge poroke ako ne žene.” Nije dugo trajao taj njegov povučeni život. Često ga je prekidao periodima vesele razuzdanosti i neurednim životom, odlazeći na partije zadovoljstva kod svog brata Sergeja, čija je kuća uvijek bila puna lepih Romkinja. Krenuo je da u sebi polako otkriva porok po porok. Prvo alkohol, a zatim kocku na kojoj će izubiti veliki dio poseda i nekoliko kuća.

      „Dva dana i dve noći sam igrao karte. Rezultat je razumljiv – gubitak cele kuće u Jasnoj Poljani. Čini mi se da nema šta da pišem, toliko sam sebi gadan da bih voleo da zaboravim da postojim...“

      Dakle, kakva borba, odnosno rat u njemu samom! Knjiga, remek-delo „Rat i mir“ nije tek tako nastala, nije je pisalo pusto pero, već „život“ u njemu. Venera u opoziciji sa Uranom, koji voli sve vrste rizika i kocku, u sekstilu sa Plutonom u Ovnu, kvadrat sa Jupiterom u Škorpiji -boem, strastveni kockar, ljubitelj čulnih doživljaja u sukobu sa bezgrešnom, bestrasnom Devicom koja se kaje, i strogi i moralni Saturn koji „čangriza“ Veneri zbog preterane želje za uživanjem i čulnim čarima kojima se prepustila... Često je ulazio u prolazne avanture sa ženama. Nekada nije birao... Sukob strastvenog titraja čula i hladnog razuma u njemu. Bio je snažnog analitičkog duha, kojim je uspeo da pronikne u potisnute porive svog bića. 

    Tolstoj putuje po Evropi u potrazi za znanjem, obrazovanjem (Mars u konjunkciji sa Neptunom, Uran vladar devete u trigonu sa Mesecom) zanimao se za edukaciju seljaka (Venera-Saturn, ljubav prema nižem sloju društva u odnosu na njegov plemićki stalež) i dece. Otvara školu za decu u Jasnoj Poljani. Pokreće magazin za edukaciju, sastavlja udžbenike i objavljuje teorije, što je imalo velikog odjeka i uspeha.

        Godine 1862. ženi se Sofijom Andrejevnom. Tolstoj te godine piše tetki Aleksandri: “Ja sam se, sad kao stara, bezuba budala, zaljubio.”. On je imao 34 godine, a ona 17. Njena majka je bila Tolstojeva prijateljica iz detinjstva, a otac moskovski doktor. Prvih deset godina braka je bilo puno blagostanja i ljubavi. Kada se njom oženio zapostavio je edukaciju i sasvim se posvetio (narednih 15 godina) bračnom životu. Imali su trinaestoro dece. Upravljao je imanjem vrlo uspešno.  

       Nakon mnogo godina pauze, vraća se pisanju i tada stvara svoja remek-dela: „Rat i mir“ i „Ana Karenjina“. 

Veliki preobražaj

       U godinama koje su nailazile, planeta velikih transformacija, Pluton u kontaktu sa Venerom-Saturnom i Uranom, kao i Jupiter u Škorpiji, mu je doneo potpun duhovni preobražaj. On se okreće sasvim religiji i Bogu, odriče se svojih velikih dela i piše „Uskrsnuće“ – glavno delo posle njegovog obraćenja.

U narednim godinama 1879. i 1880. piše Ispovesti i Kritiku dogmatske teologije. Od ove tačke njegovog života, rađa se želja da postigne socijalnu pravdu. Tolstoj postaje javna ličnost. Napustio je stari način života: prestao je da pije i puši, postao je vegetarijanac, oblačio se kao i seljaci, propagirao ideale...

“Kakva će biti sudbina čovekova zavisi od toga kako on u mislima vidi svoj život.”

       „Mislim da se nalazim u zenitu svog života. Neću opisivati ono što smatram da me je dovelo do ovakvog spoljašnjeg i duševnog stanja u kojem se nalazim. Za ovo sadašnje stanovište s kojeg ću posmatrati i opisivati svoj život, odlučio sam se zato što se tek sad, nema ni godinu dana, nalazim u takvom stanju duševnog mira, jasnoće i rešenosti, u kome se dosad nisam nikad nalazio...“

       Novi Tolstoj se odrekao života udobnosti. Želeo je da živi oslobođen od svega materijalnog. Imao je svoje društvo koje je sledilo njegove ideje, ali porodica i supruga to nisu pozdravljali. Počele su svađe. Sofija Andrejevna odbila je da preda svoj deo imanja i posveti se asketizmu. Povukao je svoja dela, jer je bio nezadovoljan njima, ali ona ih je objavila i od toga se izdržavala.       

       .Jedne noći Tolstoj, starac, napušta kuću (prati ga doktor i najmlađa kćerka) u želji da živi mirno i blizu Boga, u jednom od manastira. Ali, 7. novembra 1910. godine, na železničkoj stanici umire od upale pluća.

      Vodio je dnevnik do poslednjeg dana: 

      „3. XI 1910. Noć je bila teška. Ležao sam u vatri dva dana. Kažu da je stigla Sofija Andrejevna... Eto mog plana... Fais ce que doit (čini ono što mora, neka bude...) i sve na dobro drugima, i što je glavno, meni...”

     …Danas, prema istraživanjima, koja je izvršila redakcija magazina Newsweek, na osnovu višegodišnjih rangiranja i lista u novinama Daily Telegraph i Quardian, u elektronskoj enciklopediji Wikipedia, i uz pomoć američkih izdavača i biblioteka širom sveta, napravljena je lista sto najboljih knjiga svih vremena. 

      NA PRVOM MESTU, KAO NAJBOLJA KNJIGA SVIH VREMENA, NALAZI SE „RAT I MIR“ LAVA NIKOLAJEVIČA TOLSTOJA!

Olga Milošević