Reke osećanja plove ljudskim životima, oblikujući naše odnose i vezujući nas za predele, predmete, ili druge ljude. Mi ostajemo pod njihovim utiskom ne sluteći da postoji nešto mnogo veličanstvenije, nešto univerzalno i izvorno, kao okean u koji se sve reke ulivaju. Bezuslovna ljubav je taj okean, ona je Božja emocija koja rađa sve – iz nje smo došli, i u nju ćemo se vratiti. Međutim, kakvu svest treba da poseduje onaj koji živi kroz Bezuslovnu ljubav i deli je nesebično svima oko sebe?Takav čovek koristi svest samog “okeana”, on je jedno sa svešću “Oca” koji nas je stvorio i stoga takav čovek hoda među drugima kao učitelj, kao ogledalo u kom svi mogu videti svoj savršeni odraz. Provesti par minuta u prisustvu takvog učitelja znači dodirnuti svoju promenu, a provesti tri dana pored njega, razgovarajući i meditirajući sa njim, to je već iskustvo koje menja sam život. Da bi se opisao Mohanđi potrebna je knjiga, bez kraja i poslednje korice, jer on protiče kroz beskonačnost, svestan svakog njenog delića. Ipak, ono što se o njemu može reći, jeste da je veliki učitelj koji isijava Bezuslovnu ljubav, da je otac predivne devojčice Mile i suprug divne žene po imenu Biljana ( sa nadimkom Biba ) koja je poreklom srpkinja. Sudbina je htela da se Indija i Srbija spoje u najsuptilnijoj igri Duha i tako ovaplote zamajac prosvetljenja koji se polako ali sigurno širi čitavim svetom. Pored humanitarnog rada kroz organizaciju“Blagoslovimo svet” (Bless The World) i vođenja meditacija širom sveta, Mohanđi je bio i uspešan poslovni čovek koji zarađuje za život. On kaže da svi treba da rade i budu nezavisni i samodovoljni, jer kako možemo pomoći drugima ako prvo nismo pomogli sami sebi. Koristiti duhovnost i meditaciju kao bekstvo od stvarnosti pogrešan je put, uči nas Mohanđi i tako ističe važnost svesnosti na svim životnim nivoima.
Njegova predavanja su besplatna, a vođene meditacije možete besplatno preuzeti na sajtu mohanji.org. Nesebično davanje je osnovni postulat kojim Mohanđi uči svoje sledbenike, jer samo kroz nesebično davanje i Bezuslovnu ljubav, mi čistimo svoje biće od nagomilanih tereta karme. Put kojim jeP.K.Mohan išao do svog prosvetljenja i sadašnjeg imena Mohanđi (koje mu je nadenuo jedan svetac) bio je obeležen porodičnim nerazumevanjem u mladosti, poslovnim uspesima, ali i veoma tragičnim događajima. Kada je kao uspešan poslovni čovek 1992. godine stupio u brak sa tadašnjom saputnicom Saritom, nije ni slutio šta mu sudbina sprema. Nakon tri godine braka dobio je kćerku Ammu, da bi je nakon samo pet godina od njenog rođenja, izgubio u tragičnoj saobraćajnoj nesreći. Nakon toga, u Mohanovom životu sve je krenulo nizbrdo. Ubrzo se razveo od žene, sve stvari su mu bile pokradene, investicije su propale, i na kraju je izgubio i posao. Sva ta agonija i patnja su se takođe odrazile i na njegovo zdravlje u vidu kamenja u bubregu, kao i problema sa kožom u obliku akutne suvoće kože i neizdrživog svraba – život mu je postao pravi pakao. Kao slomljen i ogoljen čovek, koji je imao sve a potom sve izgubio, Mohan je ušao u samoću i introspekciju. I tada, čuda su počela da se događaju. Njegova svest doživela je preobražaj, veliki duhovni učitelji ušli su u njegov život i pomogli mu da i sam to postane. Počeo je da prima poruke i uputstva sa viših razina svesti, bilo direktno ili telepatski, te da spoznaje blaženstvo pukog bivstovanja usled dubokog zarona u sebe, u spoznaju Ja Jesam. Kao kruna novog života, 2007. godine pojavila se Biljana Radonić (Biba), sa kojom će kasnije dobiti ćerku Milu. Priča o Mohanđiju i Bibi je moderna bajka koja zaslužuje da bude ekranizovana od kompanije Walt Disney. Svi detalji te priče mogu se pronaći na blogu koji Biba vodi – bibasworld.wordpress.com. Takođe, blog koji vodi Mohanđi (pkmohan.wordpress.com) prava je riznica mudrosti.
O usponima i padovima u svom životu, Mohanđi kaže:
„Kakva privilegija – ovaj život, ovo postojanje. Prebrodio sam mnoge oluje i hodao putem trnja, podsmeha, prezira. No ipak, privilegija ovakvog puta je bila ta što mi je omogućio da shvatim ZAŠTO se sve desilo baš tako kako jeste. Sada uživam plodove te jasnoće, te spoznaje… Ništa se ne dešava slučajno. Sve ima dublji razlog, dublje značenje. Sve neizvesnosti, gubici, trnje i prezir sa kojima sam se suočio, sve sam razumeo kao unutrašnje čišćenje i suštinsku pripremu za nešto mnogo veće, nešto mnogo značajnije, uzvišenije, božanskije. Svaki put kada bih nešto izgubio, taj isti gubitak bi ojačao moje duhovno postojanje, polirajući oštre ivice mog ega. I sve to bez imalo mržnje, bez žalbi. Moj vidokrug se proširio, odbacujući svaki teret koji sam do tada svesno ili nesvesno nosio kroz život. Ova iskustva, ove spoznaje, dok se sve, čak i moje postojanje, rušilo oko mene, smatram velikom privilegijom. Neizmerno i iz dubine duše sam zahvalan Božanskoj sili na ovom blagoslovu, ovakvoj milosti, ovakvoj privilegiji.“ Osoba žedna znanja može provesti dane i noći neumorno čitajući njegove inspirativne i prosvetljujuće reči. Čak i najnemirniji um dobiće odgovor na svako svoje pitanje. Oni koji su proveli vreme kraj njega, otišli su promenjeni, zasigurno. Razgovor koji je vođen sa njim, ima tu istu snagu.
Kako prepoznati pravu duhovnost?
Razlika između kulta i prave duhovnosti je u tome što vas kult vezuje za sebe putem straha, dok vas prava duhovnost oslobađa, dozvoljava da rastete. Prava duhovnost je put ka oslobođenju, dok se kult svodi na kontrolu i vezivanje. Guru u suštini nije osoba niti ima bilo kakav oblik. Guru je princip. Taj princip se može pojaviti u obliku ljudskog bića i voditi razgovor, ili vam može doći u obliku suptilne poruke iz prirode. No kad je učenik spreman, učitelj se zasigurno pojavi.Ljudi su bića kreacije, mi imamo neprestanu potrebu da kreiramo i stvaramo. Odakle dolazi ta potreba, zašto je naša priroda stvaralačka?Način na koji stvaramo sami smo odabrali. Stvaranje se odvija uz pomoć izbora i prenosi se generacijama takođe uz pomoć izbora. Moramo da shvatimo da smo mi izabrali da iskusimo i bes i mržnju i neprijateljstvo, jer su nam ta iskustva potrebna. Prvi nivo kreacije je misao, zatim reč, potom akcija. Pre svega toga, postojala je želja iz koje je nastala misao.Ukoliko se pojavi neka misao i ostane samo na tom planu, a ne pređe u reč i akciju, to je onda samo prolazna misao. Međutim postoje misli koje nas ne napuštaju, koje sadrže fokus i pažnju.U odnosu na sve misli koje nam jure kroz glavu, ove čine samo jedan manji postotak. Takve misli, koje imaju snagu u sebi, kreiraju našu sudbinu. One nas guraju prema nečemu iz razloga što iza njih stoji želja da to iskusimo. Tada je bolje ući u proces i ispuniti želju, jer tako ćemo je na kraju eliminisati. Još bolji način je posmatrati misao, kao što posmatrate decu kako se igraju. Samo ih posmatrati, bez uplitanja ili prosuđivanja. Kada nam se pojavljuju misli uzrokovane nekom lošom navikom, na primer treba mi alkohol, tada se treba zapitati da li sam to zaista ja, ili samo misao koja prolazi kroz mene? Biti objektivan posmatrač, to je najbitnije. Stvaranje na zemaljskom planu potiče iz želje, dok stvaranje na višim planovima potiče iz svrhe. Dok odrađujemo našu staru karmu, mi istovremeno stvaramo i novu. Kako izaći iz tog kruga?Vi ne donosite svesne izbore. Kako uopšte znate zašto se nalazite baš u toj stvarnosti u kojoj živite? Da ste svesno birali, sigurno biste izabrali samo pozitivne stvari. Svi bi bili milioneri. Dakle zašto postoje te razlike u životima? Upravo zbog nesvesnih izbora. Bez obzira da li volimo svoju karmu ili ne, ona će se odvijati do našeg poslednjeg daha. Ona je kao šoping lista, ili plan koji smo sami napravili za ovaj život, i ona će se odigrati na način na koji je to potrebno. Ono što možete učiniti za naredni život je veoma prosto. Ukoliko postanete objektivni posmatrač, dok odrađujete svoju staru karmu, ukoliko se ne vezujete i ostanete slobodni i objektivni, onda više ne akumulirate novu karmu. A kada ne akumulirate dalje, onda se težina smanjuje. Potom, kada budemo napuštali ovaj život, ukoliko je prtljag ili teret lagan, onda neće biti problema. Tada možda uvidite da nemate više puno želja koje vas vezuju za Zemlju i da ne treba da se vraćate ovde ponovo.Šta je u prirodi vezivanja? To se događa kada smo u svakodnevnom budnom stanju. Dok smo u snu ili dubokom snu, mi se ne vezujemo ni za šta. Samo u toku dana dok smo budni mi osećamo da smo vezani za mnoge stvari. Osećamo da ako pustimo nešto, onda će nam se dogoditi nešto. Priroda uma je takva, odatle dolazi potreba za posedovanjem. Um je lepljiv, on mora da se drži za nešto. Njemu treba nešto definisano, opipljivo, neka forma koju može osetiti čulima. Ukoliko umu pokušate da predstavite nešto neopipljivo i nevidljivo kao što je Bog, on će pokušati da stvori sliku i ram Boga. Međutim Bog nije slika i ne može stati u ram. Zbog toga je um zbunjen.
Kako prepoznati pravu duhovnost?
Razlika između kulta i prave duhovnosti je u tome što vas kult vezuje za sebe putem straha, dok vas prava duhovnost oslobađa, dozvoljava da rastete. Prava duhovnost je put ka oslobođenju, dok se kult svodi na kontrolu i vezivanje. Guru u suštini nije osoba niti ima bilo kakav oblik. Guru je princip. Taj princip se može pojaviti u obliku ljudskog bića i voditi razgovor, ili vam može doći u obliku suptilne poruke iz prirode. No kad je učenik spreman, učitelj se zasigurno pojavi.Ljudi su bića kreacije, mi imamo neprestanu potrebu da kreiramo i stvaramo. Odakle dolazi ta potreba, zašto je naša priroda stvaralačka?Način na koji stvaramo sami smo odabrali. Stvaranje se odvija uz pomoć izbora i prenosi se generacijama takođe uz pomoć izbora. Moramo da shvatimo da smo mi izabrali da iskusimo i bes i mržnju i neprijateljstvo, jer su nam ta iskustva potrebna. Prvi nivo kreacije je misao, zatim reč, potom akcija. Pre svega toga, postojala je želja iz koje je nastala misao.Ukoliko se pojavi neka misao i ostane samo na tom planu, a ne pređe u reč i akciju, to je onda samo prolazna misao. Međutim postoje misli koje nas ne napuštaju, koje sadrže fokus i pažnju.U odnosu na sve misli koje nam jure kroz glavu, ove čine samo jedan manji postotak. Takve misli, koje imaju snagu u sebi, kreiraju našu sudbinu. One nas guraju prema nečemu iz razloga što iza njih stoji želja da to iskusimo. Tada je bolje ući u proces i ispuniti želju, jer tako ćemo je na kraju eliminisati. Još bolji način je posmatrati misao, kao što posmatrate decu kako se igraju. Samo ih posmatrati, bez uplitanja ili prosuđivanja. Kada nam se pojavljuju misli uzrokovane nekom lošom navikom, na primer treba mi alkohol, tada se treba zapitati da li sam to zaista ja, ili samo misao koja prolazi kroz mene? Biti objektivan posmatrač, to je najbitnije. Stvaranje na zemaljskom planu potiče iz želje, dok stvaranje na višim planovima potiče iz svrhe. Dok odrađujemo našu staru karmu, mi istovremeno stvaramo i novu. Kako izaći iz tog kruga?Vi ne donosite svesne izbore. Kako uopšte znate zašto se nalazite baš u toj stvarnosti u kojoj živite? Da ste svesno birali, sigurno biste izabrali samo pozitivne stvari. Svi bi bili milioneri. Dakle zašto postoje te razlike u životima? Upravo zbog nesvesnih izbora. Bez obzira da li volimo svoju karmu ili ne, ona će se odvijati do našeg poslednjeg daha. Ona je kao šoping lista, ili plan koji smo sami napravili za ovaj život, i ona će se odigrati na način na koji je to potrebno. Ono što možete učiniti za naredni život je veoma prosto. Ukoliko postanete objektivni posmatrač, dok odrađujete svoju staru karmu, ukoliko se ne vezujete i ostanete slobodni i objektivni, onda više ne akumulirate novu karmu. A kada ne akumulirate dalje, onda se težina smanjuje. Potom, kada budemo napuštali ovaj život, ukoliko je prtljag ili teret lagan, onda neće biti problema. Tada možda uvidite da nemate više puno želja koje vas vezuju za Zemlju i da ne treba da se vraćate ovde ponovo.Šta je u prirodi vezivanja? To se događa kada smo u svakodnevnom budnom stanju. Dok smo u snu ili dubokom snu, mi se ne vezujemo ni za šta. Samo u toku dana dok smo budni mi osećamo da smo vezani za mnoge stvari. Osećamo da ako pustimo nešto, onda će nam se dogoditi nešto. Priroda uma je takva, odatle dolazi potreba za posedovanjem. Um je lepljiv, on mora da se drži za nešto. Njemu treba nešto definisano, opipljivo, neka forma koju može osetiti čulima. Ukoliko umu pokušate da predstavite nešto neopipljivo i nevidljivo kao što je Bog, on će pokušati da stvori sliku i ram Boga. Međutim Bog nije slika i ne može stati u ram. Zbog toga je um zbunjen.
Zbog čega je važno opraštanje?
Sve religije sveta insistiraju na opraštanju. Opraštanje je moćna stvar, kada oprostimo tada se oslobađamo tereta iz svog sistema. Vrlo je važno da svesno oprostimo svima, jer tada svako može da ide na svoju stranu i nastavi svoj put. Jedino što mi zaista posedujemo u ovom životu, jeste naš unutrašnji prostor. Šta god smo stekli u spoljašnjem svetu to ćemo ostaviti iza sebe. Zbog toga je neizmerno važno održavati unutrašnji prostor čistim.
Šta je prava nesebičnost?
Nesebičnost je stanje koje dolazi iz srca. Kada počnemo da funkcionišemo iz stanja Bezuslovne ljubavi, spontano ćemo služiti i drugima. Kada pogledamo ljudsko biće, ono uvek služi, bez obzira da li je to iz ljubavi ili zato što tako mora. Mi služimo šefa, instituciju, ali to nam ne donosi zadovoljstvo. Ali kada počnemo da služimo svoju dušu, tada osećamo zadovoljstvo. Kada služimo svoju dušu, tada počinjemo da funkcionišemo iz stanja Bezuslovne ljubavi. Kao što ljudi poprimaju osobine drugih ljudi družeći se sa njima, tako se poprimaju i osobine duše kada se družimo sa njom. Karakteristika duše je da, baš kao gorivo u kolima, pomaže putovanju, ali vam ne govori kuda da idete. No, bez nje uopšte ne možete ni putovati. Čovek je orijentisan na posedovanje, misli da ono što osvojimo ostaje sa nama. Međutim, kada odemo na groblje videćemo da oni koji tamo spavaju nisu ništa odneli sa sobom. Tokom života jurimo za onim što mislimo da će nam doneti sreću, ali je ne hvatamo. Suština duhovnosti je jednostavna, ono što vas uzdiže je duhovnost, ono što vas vezuje i čini težim, nije duhovnost. Dakle kada pomognete nekome, osećate se bolje, to vas uzdiže. Nije bitno koliko doprinosite, služite samo prema svom kapacitetu. Nekada je i šolja čaja pomoć. Glavno je da služite srcem. Nesebično služenje treba da je spontano, ne zato što neko drugi to isto radi, već zato što vi to tako hoćete.Dešava se često da ljudi pomažu drugima, pritom zaboravljajući na sebe. Tada dolaze u situaciju da budu iskorišćeni, ili da odmognu sebi. Kako pravilno razumeti služenje drugima i služenje sebi, odnosno kako to dvoje pravilno ujediniti? Darežljivost počinje od kuće i porodice. Kada idete u vatru da spasete nekoga iz požara, kažu vam da stavite masku sa kiseonikom prvo na svoje lice, pa tek onda da idete da spasavate druge. Ako ne možete pomoći sebi, ne možete pomoći ni drugima. Ne kažem da treba biti sebičan, već treba biti samodovoljan i moći izdržavati sebe. Tek onda možemo pomoći drugima. Davljeniku ne treba drugi davljenik. Prva i najvažnija stvar je da vodite računa o sebi, svojoj porodici i svom domu. To je naša dužnost i ona se ispunjava prvo prema svojoj porodici, pa tek onda prema društvu. Druga bitna stvar kada se pomaže drugima je voditi računa da li stvaramo zavisnost od naše pomoći kod te osobe ili joj pomažemo da stane na noge i prohoda. Kada konstantno pomažete nekome, a on postaje lenj i nemaran, onda takva pomoć nije uputna. To ne pomaže društvu. Potrebno je dati ljudima moć da postanu nezavisni i da mogu sami sebe da izdržavaju. Zato je bitno ne samo da pomažemo, već da znamo kako to radimo i sa kojim efektom. Mi treba da vodimo računa o sebi, isto kao što i drugi ljudi treba da vode računa o sebi.
Kada pokušavamo da usrećimo druge i dajemo više nego što možemo, gubimo svoju ravnotežu, i tada izražavamo bes i nervozu. Stoga je potrebno isporučivati u skladu sa svojim kapacitetom.
Na koji način izbeći stanje očekivanja i posledice koje ono nosi?Treba planirati sa raspoloživim resursima i ostati fleksibilan. U suprotnom, ako nam se plan nije ostvario, razočaraćemo se. Treba sačuvati mir. Budi fleksibilan, reka nas svakako nosi ka okeanu.Što smo fleksibilniji, svrha će nam biti jasnija.Šta je naša svrha? Osnovna svrha za svako ljudsko biće je spoznati zašto smo došli ovde, zbog kakvih iskustava. Za vas je sve ono što ste doživeli do sada i što ćete doživeti od sada, vaša svrha. Kada vaše prisustvo na Zemlji unese svetlost u druge živote, vaša svrha će biti još jača.
Sve religije sveta insistiraju na opraštanju. Opraštanje je moćna stvar, kada oprostimo tada se oslobađamo tereta iz svog sistema. Vrlo je važno da svesno oprostimo svima, jer tada svako može da ide na svoju stranu i nastavi svoj put. Jedino što mi zaista posedujemo u ovom životu, jeste naš unutrašnji prostor. Šta god smo stekli u spoljašnjem svetu to ćemo ostaviti iza sebe. Zbog toga je neizmerno važno održavati unutrašnji prostor čistim.
Šta je prava nesebičnost?
Nesebičnost je stanje koje dolazi iz srca. Kada počnemo da funkcionišemo iz stanja Bezuslovne ljubavi, spontano ćemo služiti i drugima. Kada pogledamo ljudsko biće, ono uvek služi, bez obzira da li je to iz ljubavi ili zato što tako mora. Mi služimo šefa, instituciju, ali to nam ne donosi zadovoljstvo. Ali kada počnemo da služimo svoju dušu, tada osećamo zadovoljstvo. Kada služimo svoju dušu, tada počinjemo da funkcionišemo iz stanja Bezuslovne ljubavi. Kao što ljudi poprimaju osobine drugih ljudi družeći se sa njima, tako se poprimaju i osobine duše kada se družimo sa njom. Karakteristika duše je da, baš kao gorivo u kolima, pomaže putovanju, ali vam ne govori kuda da idete. No, bez nje uopšte ne možete ni putovati. Čovek je orijentisan na posedovanje, misli da ono što osvojimo ostaje sa nama. Međutim, kada odemo na groblje videćemo da oni koji tamo spavaju nisu ništa odneli sa sobom. Tokom života jurimo za onim što mislimo da će nam doneti sreću, ali je ne hvatamo. Suština duhovnosti je jednostavna, ono što vas uzdiže je duhovnost, ono što vas vezuje i čini težim, nije duhovnost. Dakle kada pomognete nekome, osećate se bolje, to vas uzdiže. Nije bitno koliko doprinosite, služite samo prema svom kapacitetu. Nekada je i šolja čaja pomoć. Glavno je da služite srcem. Nesebično služenje treba da je spontano, ne zato što neko drugi to isto radi, već zato što vi to tako hoćete.Dešava se često da ljudi pomažu drugima, pritom zaboravljajući na sebe. Tada dolaze u situaciju da budu iskorišćeni, ili da odmognu sebi. Kako pravilno razumeti služenje drugima i služenje sebi, odnosno kako to dvoje pravilno ujediniti? Darežljivost počinje od kuće i porodice. Kada idete u vatru da spasete nekoga iz požara, kažu vam da stavite masku sa kiseonikom prvo na svoje lice, pa tek onda da idete da spasavate druge. Ako ne možete pomoći sebi, ne možete pomoći ni drugima. Ne kažem da treba biti sebičan, već treba biti samodovoljan i moći izdržavati sebe. Tek onda možemo pomoći drugima. Davljeniku ne treba drugi davljenik. Prva i najvažnija stvar je da vodite računa o sebi, svojoj porodici i svom domu. To je naša dužnost i ona se ispunjava prvo prema svojoj porodici, pa tek onda prema društvu. Druga bitna stvar kada se pomaže drugima je voditi računa da li stvaramo zavisnost od naše pomoći kod te osobe ili joj pomažemo da stane na noge i prohoda. Kada konstantno pomažete nekome, a on postaje lenj i nemaran, onda takva pomoć nije uputna. To ne pomaže društvu. Potrebno je dati ljudima moć da postanu nezavisni i da mogu sami sebe da izdržavaju. Zato je bitno ne samo da pomažemo, već da znamo kako to radimo i sa kojim efektom. Mi treba da vodimo računa o sebi, isto kao što i drugi ljudi treba da vode računa o sebi.
Kada pokušavamo da usrećimo druge i dajemo više nego što možemo, gubimo svoju ravnotežu, i tada izražavamo bes i nervozu. Stoga je potrebno isporučivati u skladu sa svojim kapacitetom.
Na koji način izbeći stanje očekivanja i posledice koje ono nosi?Treba planirati sa raspoloživim resursima i ostati fleksibilan. U suprotnom, ako nam se plan nije ostvario, razočaraćemo se. Treba sačuvati mir. Budi fleksibilan, reka nas svakako nosi ka okeanu.Što smo fleksibilniji, svrha će nam biti jasnija.Šta je naša svrha? Osnovna svrha za svako ljudsko biće je spoznati zašto smo došli ovde, zbog kakvih iskustava. Za vas je sve ono što ste doživeli do sada i što ćete doživeti od sada, vaša svrha. Kada vaše prisustvo na Zemlji unese svetlost u druge živote, vaša svrha će biti još jača.
Milan Bojić za magazin Sensa
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.