SPASOVDAN: Evo šta muškarci, a šta žene ne smeju da rade na dan Vaznesenja Gospodnjeg
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici sutra obeležavaju
Vaznesenje Gospodnje, praznik koji je u narodu poznat kao Spasovdan.
Spasovdan je jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu, koji se obeležava 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Svetih Trojica (Duhova), i uvek je u četvrtak. Vaznesenje Gospodnje je sećanje na dan kada se Isus Hristos
četrdeseti dan posle vaskrsenja poslednji put javio svojim učenicima -
dvanaestorici apostola i uzneo (vazneo) na nebo, i "seo s desne strane
Boga".
Spasovdan je krsna slava grada Beograda, koji time čuva spomen na taj
dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom
prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu. Spasovdan je kao slava
Beograda obnovljena 1993. godine kada je ulicama u centru grada prošla
litija prvi put posle 46 godina. Narodna verovanja i običaji Po hrišćanskom verovanju,
vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od
vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se
Hristos ponovo javio i rekao: – Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko
poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi
se u Novom zavetu.
Običaj iz vremena boga Peruna Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od prethrišćanskih
vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo
Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća
molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!” Foto: WikimediaPrema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je, po
verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz žitni klas u
ruci, spasavalo useve od grada.
Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se
jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši stari nisu pili mleko od od
Nove godine do Spasovdana, a verovali su da na Spasovdan muškarci ne valja da se briju, žene da se umivaju a deca da se kupaju pa to nisu tog dana ni činili. Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine. Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak,
a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve gde se narod
okupljao i veselio.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.