Света Тројица - На Духове Црква слави рођендан

  

Доказ благодати Духа Светога је то што апостоли говоре разним језицима, које раније нису знали

Духови се увек обележава 50 дан после Васкрса и десети дан после Спасовдана. Духови представљају и "рођендан" хришћанске цркве, а називају се још и Тројице, Тројичин дан, Силазак светог духа на апостоле. Код Срба и још чешће код Руса и Грка, тај празник се зове и Педесетница.

По значају то је трећи празник по значају, после Васкрса и Божића, и као они, такође се слави три дана. Празновање се наставља целе седмице, не пости се, то је тзв. трапава недеља.

Тај празник је увек у недељу, на педесети дан од Васкрса. Црквено учење каже да је непосредно пре Вазнесења, Христос обећао ученицима да ће се убрзо „излити благодет Духа Светог“ на њих, што се десило 50. дана од васкрснућа.

Тај празник се назива још и Тројица јер је – по учењу – Христос обећао, Бог Отац дозволио, а Свети Дух сишао.

У педесети дан од Христовог Васкрсења, са неба изнад куће у којој су боравили апостоли и Пресвета Богородица настаде бука.

СИЛАЗАК СВЕТОГ ДУХА НА АПОСТОЛЕ

Поче да дува јак ветар, појави се јака светлост. Изнад главе сваког од апостола створи се по један пламени језик. “Тада се сви испунише Духом Светим, па почеше говорити другим језицима – како им је дух давао да говоре.” (Дела апостолска 2;4).

Око куће почеше да се скупљају људи, јер чуше јаку буку. Тада апостоли изађоше из пред народ и почеше да проповедају о Исусу Христу.

Народу се први обратио Свети апостол Петар, који рече како су Јевреји учинили велики грех зато што су разапели Христа, иако су видели да га је Бог прославио. Још им рече да Христос Васкрсао и на небо се узнео, те да је Он послао Светога Духа на апостоле. Доказ благодати Духа Светога је то што апостоли говоре разним језицима, које раније нису знали.

Народ упита “браћо шта да чинимо? Петар им рече: покајте се и нека се свако од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих грехова, па ћете примити дар Духа Светога. Јер је за вас то обећање и за вашу децу” (Дела апостоласка 2;37,38,39). Тог дана се у Јерусалиму крстило три хиљаде људи. После овога Свети апостоли кренуше по свету да шире Христову науку.

Број хришћањна се повећавао из дана у дан. Иако су их непријатељи Христове науке гонили и мучили, а неке и убијали, ипак нису успели да их спрече у проповедању и служењу Христу Богу и Његовој Светој Цркви. И поред свих тешкоћа православна вера се проширила, тако да је цео свет упознат са Христовом науком.

У ЦРКВАМА СЕ ПЛЕТУ ВЕНЧИЋИ

На празник Силаска Светог Духа на апостоле, под у храмовима покрива се травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем.

Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га пак преузели од Јевреја. Јевреји су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће гранчицама, зеленилом, травом и цвећем.

То их је подсећало на време када су преко Мојсија добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира, јер су у пустињи живели у колибама од грања и лишћа.

На Духове у храму народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће у торбама и ташнама јер верују да ће их Бог заштитити од разних несрећа које могу да их снађу.

ЛИТИЈА ДО ПОЉА И ВИНОГРАДА

Светом Духу верници упућују свакодневну молитву, призива се при крунисању владара, свим рукополагањима, на почетку архијерејских сабора, на крштењу у цркви...

Министарство унутрашњих послова Србије прогласило је Духове за дан МУП-а и дан полиције, који се обележава у знак сећања на 1862. годину, када је српска жандармерија 15. јуна, на Духове (Тројице), одиграла пресудну улогу у сукобима код београдске Чукур-чесме, као и у наредна два дана током турског бомбардовања Београда.

У многим местима Шумадије и у другим крајевима Србије, као и међу Србима у расејању, тог дана пролазила је поворка крстоноша. У појединим местима литија из храма иде и данас до поља и винограда.

Духови су празник неколико места у Србији, а у појединим породицама и крсна слава.

Они су и еснафска слава трговаца.

Аутор: ЕПК