Један
од великаша српских, који су владали царством српским после цара
Душана. По смрти цара Уроша Лазар би крунисан од патријарха Јефрема за
цара српског. Слао изасланство у Цариград, са монахом Исаијом да моли да
се скине анатема са народа српског. Борио се против силе турске у неколико махова. Најзад сукоби се на Косову пољу 1389. године 15. јуна са турским царем Амуратом, где буде посечен.
Тело му пренето и сахрањено у његовој задужбини Раваници код Ћуприје, а доцније пренето одатле у Раваницу Сремску, одакле је за време Другог светског рата (1942. године.) пренето у Београд и положено у Саборну Цркву.
За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире. (Сада његове свете мошти почивају у манастиру Раваници).
С правом можемо рећи да Светосавски свенародни идеал и програм: "Све за Христа - Христа ни за шта" нико није у потпуности остварио као свети цар Лазар. Он је то остварио определивши се за царство небеско и приневши себе за косовску жртву и са собом сав народ Српски. Учинио је то из чисто Јеванђелских разлога што и сама песма каже:
"Земаљско је за малена царство,
а небеско увек и довека".
Тропар Лазару, глас 3. Заволео си лепоту славе Божије, међу земнима си Му угодио и добијени талант добрим делима си удвостручио. Њему си се одужио подвигом до крви и плату за страдања твоја као мученик си примио од Христа Бога: Њега моли да спасе, нас који те песмама славимо, Свети Лазаре.
Видовдане мој очињи виде
Тобом видим што други не виде
Видим Лаза честитога кнеза
Бесмртнога косовског витеза
И са њиме јато мученика
Из крви им изникли божури
Из костију знак часнога крста
Своје Небо носе на три прста.
Вјера им је основа прегнућа
А зеница Пресвета Тројица
Сви одоше у бој на Косово
За пресвето Име Исусово!
Видовдане мој очињи виде
Тобом видим што слепци не виде
Видим Лаза небом обасјана
И у њему зору новог дана
У васкрслом Христу запретана
Потврђеног Завјетом Косова
Јединога пута Србинова.
Митрополит Амфилохије, 1989
Тобом видим што други не виде
Видим Лаза честитога кнеза
Бесмртнога косовског витеза
И са њиме јато мученика
Из крви им изникли божури
Из костију знак часнога крста
Своје Небо носе на три прста.
Вјера им је основа прегнућа
А зеница Пресвета Тројица
Сви одоше у бој на Косово
За пресвето Име Исусово!
Видовдане мој очињи виде
Тобом видим што слепци не виде
Видим Лаза небом обасјана
И у њему зору новог дана
У васкрслом Христу запретана
Потврђеног Завјетом Косова
Јединога пута Србинова.
Митрополит Амфилохије, 1989
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.