Јован Дучић, песник који је писао најлепшу поезију на нашем језику, оставио нам је песму “Срце” у којој ће се пронаћи сви они, којима се није угасила страст према старој љубави.
Срце
Срешћемо се опет, ко зна где и када,
Ненадно и нагло јавићеш се мени –
Можда кад у души болно застудени,
И у срцу почне први снег да пада.
Ненадно и нагло јавићеш се мени –
Можда кад у души болно застудени,
И у срцу почне први снег да пада.
На уснама нашим поникнути неће
Ни прекор, ни хвала; нити туга нова
Што не оста више од негдашњих снова
Ни капља горчине, ни тренутак среће.
Ни прекор, ни хвала; нити туга нова
Што не оста више од негдашњих снова
Ни капља горчине, ни тренутак среће.
Али старом страшћу погледам ли у те:
То нове љубави јавља се глас смео!
Јер што срце хоће то је његов део –
Увек нови део од нове минуте.
То нове љубави јавља се глас смео!
Јер што срце хоће то је његов део –
Увек нови део од нове минуте.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.