Na ovaj dan se proslavljaju Svetih Četrdeset
Mučenika Sevastijstih, koji su bili vojnici rimskog cara Likinija. Kad su nastali
ponovni progoni hrišćana 320 godine, njih četrdeset nije htelo da se odrekne Hrista.
Bilo im je zaprećeno da će biti lišeni vojničke časti, na šta je jedan od njih,
Kandid, rekao: „Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije
draže i časnije od Hrista Boga našega." Tada je vojvoda Agrikolija naredio
da ih kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Jedan
kamen je pogodio Agrikolija i razbio mu zube.
Posle toga, vojvoda se potpuno izbezumio od besa i
mržnje i naredio da vojnike svuku, povežu konopcima i bace u jezero koje se ledilo
od ljutog mraza. Unaokolo su bili stražari, a da bi im muke bile veće, na obali
je postavio toplo kupatilo, osvetljeno ogromnim bakljama i okruženo vatrama, gde
se pušila topla voda. Samo jedan od četrdesetorice vojnika je izgubio veru i pošao
prema toplom kupatilu, ali nije daleko stigao, jer je na pragu kupatila umro.
Noću je sa neba pala neobična svetlost, koja je zagrejala
vodu u jezeru, oko vojnika, a sa svetlošću se na njihove glave spustiše i 39 venaca.
Jedan od stražara sa obale, koji je gledao to čudo, skinuo je odeću, objavivši svima
da je Hrišćanin i stupio u jezero. Tada se na njegovu glavu spustio četrdeseti venac.
Sutradan, ceo grad je hrlio na obale jezera, jer niko nije mogao da poveruje da
su vojnici preživeli noć u jezerskoj vodi, na kojoj je bila debela kora leda, sem
oko tela mučenika. Tada su knez Lasija i vojvoda Agrikolija rešili da ih pogube
i spale njihova tela, a nesagorele ostatke pobacaju u jezero. Opaki naum je izvršen.
Tri dana posle pogubljenja, javili su se Mučenici episkopu
Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera. Episkop je, krišom od vlasti
i stražara, u gluvo doba noći otišao sa sveštenicima na jezero. Tamo je svo jezero
svetlelo, kao da su jata zvezde sa neba sišle na vodu. To je zvezdanim sjajem svetlela
svaka kost mučenička. Pokupili su ih hrišćanski sahranili. Oni su postradali i večnom
se slavom ovenčali, a imena njihovih mučitelja su ostala zabeležena po zlu za veke
vekova.
Četrdeset mučenika Sevastijskih su postradali i mučeničkom
slavom bili ovenčani 320. godine.
Na ovaj dan se proslavljaju Mladenci, jer su stradalnici
bili mladići, pa je taj dan povezan sa nekim prastarim običajem darivanja mladih
bračnih parova, onih koji su se venčali od prethodnih Mladenaca do tada. Ovaj dan
je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju
Hristovom. Jer i na venčanjima (ovenčanjima) u crkvi, na glave mladih supružnika
(mladenaca), se stavljaju venci, koji imaju trostruku simvoliku: venci carski-svaki
je čovek car u svom malom carstvu, svojoj kući, venci mučenički, jer u braku treba
podnositi žrtve i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom.
Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan
drugom verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost
i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.
Mladenci uvek padaju uz Časni post, pa svako slavlje
treba da je tome saobraženo.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.