SPASI SAMOGA SEBE, I SPASAO SI SVET!

Prema jednom drevnom, tajnom i tajinstvenom, učenju vedskih posvećenika, Ljubav, Lepota i Dobrota nisu od ovoga sveta, već do nas stižu iz viših duhovnih svetova koji se prostiru unutar Kola Velikog Stvoritelja.
Duhovna trojnica, iliti božanska trijada, na Zemlju se nizvodi kroz misli, zamisli, promisli i vizije onih retkih posvećenika, plemenitih i uzvišenih stvaralaca, koji dejstvuju i deluju za sveopšte dobro; ne samo ljudi, nego i svih inih bića, biljaka i životinja, na Majci Zemlji.
Na taj način, čoveku je ukazana prilika i dana mogućnost, da bude SuTvorac sa Stvoriteljem, a to pesnički rečeno znači, da je čovek od Boga izabran i odabran da učestvuje i saučestvuje u Božjemu Stvaranju.
Često čujem ljude ovoga vremena, savremenike i bližnje svoje, kako mi se žale, da je sve manje Ljubavi, Lepote i Dobrote u svetu. Kažu: nigde Ljubavi, nigde lepote, nigde Dobrote! Svuda je samo mržnja i zavist, grdilo i pakost, rugoba i zlo, razvrat i blud!

A ja im odgovoram, da je Ljubavi, Lepote i Dobrote danas više u svetu, nego što je ikada ranije bivalo, samo što se i Ljubav, i Lepota i Dobrota mogu osetiti, prepoznati i doživeti jedino u tišini, jedino u smirenju uma, jedino u tihovanju srca i duše.
Nama se samo pričinjava, da je mnogo više mržnje nego Ljubavi, mnogo više zla nego Dobrote, zato što su i mržnja i zlo veoma glasni, veoma bučni (mnogo glasniji i bučniji od Ljubavi i Dobrote!), te se otuda stiče utisak da Ljubavi i Dobrote nigde u svetu nema.
Ako nam se na trenutke učini, da nema Ljubavi, Lepote i Dobrote, onda se svi mi (i svako od nas ponaosob), moramo potruditi da ovu božansku trijadu prizovemo u svoje biće, u svoje suštastvo, u svoje prisustvo, iz viših duhovnih svetova.

Po drevnom tajinstvenom učenju, sve zavisi od naših misli, od naših osećanja, od naših reči i od naših dela.
Kako gore, tako dole; kako unutra, tako napolju!
Sve što je u nama, u našemu biću i suštastvu, to je i svuda oko nas.
Sve se iz Unutarnjeg isijava u Spoljašnje, a iz Spoljašnjeg se snova (odrazom) vraća u Unutarnje.
Svet u kojemu obitavamo jeste naša slika i prilika.
Kakvo je naše biće i suštastvo, takav je i svet oko nas.
Neka svako od nas zamisli, da sudbina sveta, sudbina svih bića u PraVaseljeni, zavisi od njega!
Neka svako od nas bude odgovoran pred Tvorcem, pred Duhom Stvaranja, pred Majkom, pred Životom i, verujte, sve će se iz korena promeniti!

Nemojmo čekati da drugi započnu pre nas; budimo mi prvi! Neka se svako od nas potrudi, da upravo on bude prvi među prvima, prvi među onima koji će započeti dela Ljubavi, Lepote i Dobrote! Nemojmo čekati da neko umesto nas učini ovaj svet i boljim i lepšim i plemenitijim!
Mi smo svet; svako je od nas svet.
Spasi samoga sebe, i spasao si svet! –
kaže jedna vedska mudrost.

Spasi samoga sebe, i svuda ćeš u svetu videti i Ljubav i Lepotu i Dobrotu; jer sve što napolju tražiš – to u biću tvojemu skriveno prebiva!

Autor: Dragan Simović, pesnik i književnik

http://dzonson.wordpress.com