Kako biti srećan?

Da li ste srećni? Koliko ste srećni? Šta mislite da je potrebno da budete srećniji, da se osećate bolje? Rekli to otvoreno ili ne svako od nas teži zapravo samo jednoj stvari – da bude srećan u životu. A kako uopšte biti srećan? Šta je ono što bi vas ovog trenutka učinilo srećnim? Ako bih vam tražila da napišete listu stvari koja bi vas učinila srećnim kako bi ta lista izgledala? Pokušajte da sastavite svoju listu od pet stvari za koje mislite da bi vas učinile srećnim pre daljeg čitanja ovog teksta. 

Sonja Ljubomirski, profesor na Univerzitetu u Kaliforniji u svojoj knjizi Kako biti srećan (The how of happiness) koju iskreno preporučujem za čitanje, tvrdi (bazirano na godinama  istraživanja toga šta ljude čini srećnim) da će se na  spisku stvari koje ljudi obično navode da bi ih učinile srećnim u najvećem broju slučajeva naći jedna ili više od sledećih stavki:
-  ozbiljna romantična veza
–  novi, bolji posao, napredovanje u karijeri
– više novca
– više slobodnog vremena
– bolji odnos sa roditeljima (bračnim partnerom, decom..isl)
– dobro zdravlje lično ili bliskih osoba
– sopstveni stan (kuća)
– više fleksibilnosti na poslu
– dete
– gubljenje kilograma, bolji fizički izgled
– putovanja
….. i slično tome. Da li se i na vašoj listi onoga što bi vas usrećilo nalazi neka od gorenavedenih ili sličnih stvari? Ukoliko je tako, verovatno će vas iznenaditi šta dvadesetak godina istraživanja toga šta nas čini srećnim kaže:

NIŠTA OD GORENAVEDENIH STVARI VAS NEĆE UČINITI SREĆNIJIM

Šta onda? Da li to znači da je ljudska potraga za srećom sama po sebi osuđena na propast i da su naša očekivanja da će nas nešto učiniti srećnim nerealna?
Ne. Radi se o tome da sreću tražimo na pogrešan način i u pogrešnim stvarima. Većina  stvari za koje mislimo da će nas usrećiti zavisi od određenih spoljašnjih okolnosti koje često i ne zavise od nas.
Pa gde da je tražimo onda? I kako? Pozitivna psihologija (oblast psihologije koja se  ne bavi  problemima koje ljudi imaju, već onim što ljude pokreće, pozitivno motiviše i čini srećnijim i uspešnijim) nudi neke od odgovora. Toliko dugo smo izučavali sta je ono što ne valja? Hajde da vidimo šta je ono što ljude cini srećnim? I još važnije pitanje –  da li i kako na to možemo da utičemo?
Moderno društvo šalje nam poruke da što više novca imate imate to ćete biti srećniji. Gledamo nasmejana lica srećnih porodica i slavnih lica u velikim kućama, sa luksuznim kolima, svime što požele,  i mislimo da bismo baš bili srećni da smo na njihovom mestu. Ili gledamo one uspešne u svom poslu, sa blistavim karijerama, verujući opet da bi nas usrećilo da smo na njihovom mestu, da budemo cenjeni, poštovani ili moćni.
Istraživanja kažu – suprotno. Materijalistički pristup životu ne samo što vas neće usrećiti, već su pronađene jake korelacije izmedju materijalističkog pogleda na život i nezadovoljstva istim. Koliko god imali i stekli, uvek postoji neko ko ima više, bolje,veće… i gledajući ono što drugi imaju iz naše perspektive nam se čini da bi nas usrećilo samo da imamo ..pa barem upola toliko novca, mogućnosti, prilika, lepote, šarma. A i kada i ako dođemo do toga, zadovoljstvo je kratko,  instant verzija sreće, koja se brzo potroši i ponovo se javlja osećanje praznine.
Pošto sam vam sada rekla šta vas sve neće učiniti srećnijim, red je da nešto kažem i o onome što bi vas moglo učiniti srećnijim. Pre svega, veliki deo toga kako gledamo na život je uslovljen i našom samom prirodom. Međutim Martin Seligman, otac pozitivne psihologije smatra da je bez obzira na te predispozicije uz određene aktivnosti moguće povećati individualni nivo sreće.
Slično tome, Sonja Ljubomirski predlaže model po kome 50% toga koliko smo srećni čini naša prirodna nasledna predispozicija, 10% čine okolnosti (SAMO 10% ), dok celih 40% našeg individualnog osećanja sreće zavisi isključivo od nas samih. 
Čarobna formula se, čini se,  krije se u tome šta radimo i u tome na koji način razmišljamo. Ogroman broj istraživanja je uradjen na temu toga kakve osobine, razmišljanja i ponašanja karakterišu osobe koje su po prirodi srećne. Šta je ono što te osobe rade?
- posvećuju veliki deo svog vremena porodici i prijateljima
– spremni su da pomognu ljudima oko njih
– imaju optimistički pogled na budućnost
– umeju da uživaju u malim stvarima i žive u sadašnjosti
– imaju dugoročne životne ciljeve i ambicije koji idu iznad zadovoljenja svakodnevnih potreba
– imaju sposobnost rezilijentnosti, da reaguju adaptivno na stresne događaje u životu i da zadrže pozitivan pogled na život i u lošim životnim fazama.
I? Zar je ovo bilo potrebno utvrđivati brojnim istraživanjima, zapitaćete se? Dosta ovih navedenih stvari su zdravorazumske stvari u kojima nikakva nauka nije potrebna.
Da, jesu. Ali stvari u praksi stoje tako da iako smo možda svesni pozitivnih efekata ovih aktivnosti , ali u praksi ih ne primenjujemo jer nemamo vremena, volje, energije ili discipline, ili večno jurimo za onim drugim, gorenavedenim ciljevima.
Na Univerzitetu u Kaliforniji je razvijena i testirana metoda kojom je moguće povećati lični nivo sreće i koja se pokazala prilično uspešna; u narednom periodu pisaću više o ovoj  temi i dati vam neke od smernica i aktivnosti koje možete raditi i videti na koji način na vas deluju, kao i neke zanimljive testove (tzv happiness questionnaires) kojima se meri individualni osećaj sreće.
Stay tuned i – be happy!

by Nikolina Ljepava.