Обичаји на Духовске или летње задушнице

   

Духовске или летње задушнице увек се празнују у суботу уочи празника Свете Тројице.

 Православни хришћани задушнице посвећују својим преминулим прецима, а на тај дан, према традиционалном обичају, обилазе гробове, пале свеће и служе помен. Према народно веровању, свећа упаљена на задушнице више вреди од свих других које се пале за душу покојника током године. У источној Србији се чак веровало да свећа упаљена на задушнице гори све до следећих задушница, и да ће мртви годину дана бити у мраку ако им не упалите свећу на задушнице.

Верници на задушнице упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опрост грехова које су починили током живота.

У Цркви се на задушнице помињу и речи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова из Четвртог века: “Помозите покојнима и помињите их. Не оклевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих”.

 

Сем богослужења и молитве, постоје и обичаји који треба да се испоштују на задушнице.

СПРЕМАЊЕ ПОГАЧЕ

На дан задушница обичај је да се износи храна на гробље. Та храна се дели са људима који посећују гробље уз помињање за спас душе покојника.

За ту прилику домаћице у неким крајевима Србије месе посебну погачу без квасца.
Та погача за задушнице прави се тако што се на даску за мешење изручи 1 килограм просејаног брашна, посоли се и раствори водом у коју је додато мало соде бикарбоне. Затим се погача меси, а што се дуже меси, биће укуснија.



Пошто погача треба да буде што тврђа, домаћице треба да поведу рачуна о томе да не користе много воде.
Када је тесто умешено, развуче се оклагијом да буде око 2 прста дебело, а затим се стави на ринглу да запаче мало. Потом се ставља у плех и пече у пећници или шпорету.

На гробљу се погача дели обавезно, а уз њу жито и нека друга храна и слаткиши.



НАРОДНИ ОБИЧАЈИ


Сем што се износи храна на гробље и свештеник долази да држи опело упокојенима. Тада, приликом узимања кољива, сви укућани узимају по неко зрно и бацају га на земљу уз речи: “Вечна памјат, лака му земља.”




У неким крајевима Србије, пак, не излази се на гробље већ се задушнице обележавају постављањем трпезе у кући, а опело за покојникову душу и спас на оном свету одржава се у цркви. Том приликом домаћин доноси на папиру забележена имена својих покојних предака како би свако од њих био поменут у молитви.

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади за васкрсење у живот вечни и све упокојене у побожној вери и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју или делом или мишљу. Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора доакле одбеже мука свака, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима и наслађивање у твом бесконачном и блаженом животу. Јер Ти си живот и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и Благим и животборним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

 Опанак.рс