Свети еванђелист Марко беше пореклом
Јеврејин, из племена Левијева, ученик светог апостола Петра и његов
љубљени син у Духу Светом. Свети Петар га спомиње у својој посланици,
говорећи: Поздравља вас црква с вама избрана у Вавилону, и Марко син мој
(1. Петр. 5, 13). Син не по телу него по духу, рођен благовешћем и
бањом светог крштења. Свети Марко беше уврштен у лик светих Седамдесет
апостола Христових.
Најпре је пратио светог Петра, и био
постављен од њега за епископа. А кад је с њим био у Риму, он на молбу
верних написа Свето Еванђеље. Јер хришћани у Риму молише га да им напише
оно што им је са светим Петром усмено казивао о Господу Христу. Он се
одазва њиховој молби и написа Свето Еванђеље, и прво га показа самом
апостолу Петру. Свети Петар га прочита и посведочи као истинито, и
препоручи га свима да га читају и да верују ономе што је написано у
њему. Затим од светог апостола Петра би свети Марко послат најпре у
Аквилеју на проповед Божје речи. а потом у Египат. И тако у Александрији
свети Марко би и први проповедник Еванђеља и први епископ. Египат сав
беше притиснут густим мраком незнабоштва, и идолопоклонства, гатарства и
злоће. Но с помоћу Божјом свети Марко успе да посеје семе науке
Христове по Либији, Амоникији и Пентапољу, и да их просветли светлошћу
свете вере и Христу приведе. Чудотворећи свуда, он црквама постави
епископе, свештенике и ђаконе, и многе људе научи тако врлинском животу,
да су се и неверници томе дивили и хвалу одавали. Достоверни црквени
историчари, Јевсевије Кесаријски и Никифор Ксантопул, бележе како
знаменити јеврејски философ Филон, који се добро упознао са светим
Петром у Риму, пишући многе похвале о александријским и уопште
египатским хришћанима, које је свети Марко упутио, каже и ово: Ови
хришћани остављају привремена богатства и сва своја имања, и не желе да
ишта своје имају на земљи. И на ком год се месту они налазе, свуда имају
за молитву своје посебне и освећене храмове. У тим храмовима они
побожно и чисто врше своје тајне, не бавећи се у њима никаквим световним
пословима. Они тамо само читају Свете Књиге, и по свом обичају славе
Бога појањем. Неки од њих напуштају градове и, одбацивши све световне
бриге, живе у пољима, у градовима, у пустињама, чувајући себе од
заједничког борављења с људима, јер знају да је дружење с људима
друкчијег живота сметња за врлину. У њих је уздржање и умртвљење тела
темељ, на коме зидају остала добра дела. Ниједан од њих не једе пре
сутона, нити пије; а неки тек четвртога дана узимају храну. Најискуснији
пак међу њима у тумачењу и разумевању Светог Писма, не могући да се
засите том духовном храном богоразмишљања у Божанском Писму, по читавих
шест дана се и не сете за телесну храну. Нико од њих не пије уопште
вина, нити једе меса, нити ишта од живих створова. За њих је наслада
хлеб са сољу и водом. Има и хришћанских жена које су навикле на такав
живот. Много је њих већ остарелих у девству. Чувајући добровољно и
побожно чистоту тела, и учећи се оној мудрости, освећују се не само
срцем него и телом, и сматрају да је непристојно да сладострашћу служи
сасуд, уготовљен за примање мудрости, и да служи телесном рађању оно
лице, које жели нетрулежно и бесмртно семе Божје речи, од кога се рађа
плод који никада не умире. Тумачење Светог Писма они добијају од својих
најстаријих. У Светом Писму они траже духовни смисао и сакривене тајне,
јер сматрају да је само Свето Писмо као видљиво тело, а његов тајни
смисао као невидљива душа. Они рано устају на славословље Божје и
молитву, на појање и слушање Божје речи, посебно мушкарци, а посебно
жене. Неки од њих проводе по седам недеља у непрекидном пошћењу. Код њих
је седми дан у великом поштовању. Припремајући се за овај дан и остале
своје празнике, они спавају на земљи. Божју службу врше свештеници и
ђакони; а над свима њима је старешина епископ (Цркв. Историја II, 17).
Тако пише Филон Јеврејин о ученицима
светог Марка и о светим обичајима Цркве Божје, првенствујуће у Духу
Светом и у предањима апостолским. Тако свети Марко многострадалним
трудовима својим обради у Егапту виноград Христов, имајући свој
епископски престо у Александрији, где мученички сконча.
О страдању светог еванђелиста Марка
блажени Симеон Метафраст пише ово: У време када се свети апостоли
разиђоше по свету ради проповеди Еванђеља, свети Марко по Божјој вољи
дође у Египат. А божанствени канони свете апостолске Цркве назваше га
еванђелистом, јер он беше први проповедник Еванђеља Господа и Спаса
нашег Исуса Христа у целом Египту, у Либији, Мармарикији, Амоникији и
Пентапољу. Сви житељи тих земаља беху необрезана срца и окорели
идолопоклоници, испуњени сваке нечистоте и служитељи нечистих духова. По
свима градовима, и селима, и раскршћима они подизаху идолишта и
постављаху идоле; и у њих беху чарања, гатања, враџбине, и сва демонска
сила, коју Господ наш Исус Христос разруши и уништи доласком Својим.
Када божанствени еванђелист Марко проповедаше небеско царство Христово у
пентапољском граду Киринеји, он сатвори велика чудеса: речју божанске
благодати болесне исцељиваше, губаве очишћаваше, нечисте и зле духове
изгоњаше. Просвећени том апостолском проповеђу и чудотворством, многи
повероваше у Господа нашег Исуса Христа, поразбијаше своје идоле,
порушише идолишта, и крстише се у име Оца и Сина и Светога Ауха.
Тамо му би наређено Духом Светим да иде у
Александрију и сеје добро семе Божје речи. Као силан и сјајан подвижник,
свети Марко се свесрдно припреми да крене на тај подвиг. Пошто се
опрости са братијом, он им рече: Господ мој нареди ми да идем у град
Александрију. Братија га испратише све до лађе, и пошто једоше хлеб са
њим, они га отпустише говорећи: Нека ти Господ Исус Христос устроји
добро путовање!
Отпловивши одатле, свети Марко стиже
другог дана у Александрију. Пошто се искрца из лађе, он дође у место
звано Мендион. И кад уђе на градску капију, њему се распаде сандала.
Видевши то, апостол рече себи: Заиста ми је овај пут срећан. И угледавши
обућара који је крпио стару обућу, даде му своју сандалу. Шијући
сандалу обућар случајно прободе шилом своју леву руку и, јаукнувши,
призва Бога, као што то бива у таквим случајевима. Чувши име Божје,
апостол се обрадова духом, и рече у себи: Мој пут Господ учини срећним. -
А рана на руци обућаревој беше велика, и силна крв иђаше из ње. Свети
Марко пљуну на земљу, начини кал од пљувачке, и помаза обућареву рану,
говорећи: У име вечито живог Исуса Христа буди здрав! - И одмах се
излечи рана, и рука постаде здрава.
Кад обућар виде такву силу овога човека и
дејство његових речи, и кад по лицу познаде чисто и врлинско житије
његово, рече му: Молим те, човече Божји, хајде мојој кући и проведи дан
код мене слуге твога, да заједно хлеб једемо, пошто си ми указао ову
милост. Апостолу то би мило, и одговори: Господ нека да теби небески
хлеб живота!
Обућар сав радостан, одведе апостола дому
своме. А свети Марко, ушавши у његов дом, рече: Нека благослов Господњи
буде овде! Помолимо се, брате, Богу! - И сатворише молитву заједно. По
молитви седоше да једу, и стадоше с љубављу разговарати међу собом. У
разговору обућар упита светитеља: Оче, ко си ти, и откуда твоја реч има
толику силу? Свети Марко му одговори: Ја сам слуга Господа Исуса Христа,
Сина Божјег. Човек на то рече: Желео бих да видим тог Сина Божјег.
Свети Марко му одговори: Ја ћу ти Га показати.
И стаде му казивати Еванђеље Исуса Христа,
и показивати из Пророка што је о Господу нашем било претсказано. Обућар
на то рече: Ја никад нисам чуо за Свето Писмо о коме ти говориш, већ за
Илијаду и Одисеју, и што мудрују египатски младићи. - Свети Марко му
онда изложи учење о Христу, и доказиваше му да је мудрост овога света
лудост пред Богом.
И верова обућар речима светога Марка,
видећи његова знамења и чудеса, и крсти се сав дом његов и велико
мноштво житеља тога места. Име пак обућару беше Аниан. А пошто из дана у
дан растијаше и увећаваше се број верних, чуше старешине града да је к
њима дошао неки галилејанин и хули богове њихове, и забрањује да им се
приноси жртва. Стога тражаху да га убију; и прављаху заседе, не би ли га
како ухватили.
Сазнавши за ову заверу, свети Марко
постави вернима за епископа Аниана, и три презвитера: Малеона, Савина и
Кердона, и седам ђакона, и других једанаест клирика, да служе Цркви. А
сам побеже одатле, и дође опет у Пентапољ. И проведе у Пентапољу две
године, где продужи утврђивати своје раније дело. И постави у околним
покрајинама и градовима епископе, презвитере и клирике, па се поново
врати у Александрију. И нађе да се братија умножила у благодати и вери
Господњој, па беху и цркву саградили у приморју, у месту Вукула. И
праведник се веома обрадова томе и, преклонивши колена, прослави Бога. И
проведе у тој цркви дуго време. А хришћани се умножаваху, и потсмеваху
се незнабошцима, и идоле њихове ружаху.
А кад незнабожни градоначелници дознадоше
да је свети Марко дошао у њихов град, и живи у њему, испунише се
љубоморе и зависти пошто чуше да он твори многа чудеса: исцељује
болесне, глувима даје слух а слепима прозрење. И стадоше га тражити, и
не налазећи га они шкргутаху зубима, и по идолиштима својим поганим и
пировима идолопоклоничким они љутито викаху: Велику нам муку задаје онај
мађионичар и чаробњак!
Уто настаде пресветли празник Ускрс, дан
Христова Васкрсења, двадесет четвртог априла. У исти дан паде и
нечестиви празник незнабожачког поганог бога Сераписа. На Ускрс свети
Марко служаше у цркви божанствену службу. Огромна руља незнабожаца
нападе изненада на цркву, ухватише светитеља, везаше га чврсто око
врата, и почеше вући по калдрми вичући: Повуцимо овог вола у обор! А
свети Марко благадараше Христа Бога говорећи: Благодарим Ти, Господе
Исусе Христе што си ме удостојио да страдам за име Твоје! - А вучен би
светитељ по земљи пуној оштрог камења, и из изранављеног тела његовог
лијаше се крв целим путем.
Кад паде вече, незнабожни идолопоклоници
вргоше у тамницу светог апостола, док се договоре којом смрћу да га
уморе. А у поноћи, док врата беху закључана и стражари спаваху пред
њима, настаде велики земљотрес, јер Анђео Господњи, сишавши с неба,
косну се апостола говорећи: Слуго Божји Марко, врховни међу светима у
Египту, ето уписано је име твоје у књизи живота на небесима, и увршћен
си међу свете апостоле, и спомен твој на земљи неће се заборавити
никада, и ти ћеш ликовати с Вишњим Силама, Архангели ће примити на небу
дух твој, а мошти твоје биће сачуване на земљи.
Видевши ово виђење, свети Марко пружи к
небу руке своје говорећи: Благодарим Ти, Господе мој Исусе Христе, што
ме ниси оставио него си ме уврстио међу светитеље Своје. Молим Ти се,
Господе, прими у миру душу моју, и не лиши ме благодати Твоје! - Када он
то изговори, Господ Исус Христос дође к њему у оном обличју у ком је
био са ученицима својим пре Крста и погребења, и рече му: Мир теби,
Марко, еванђелисте мој!
- Свети Марко му одговори: Мир и Теби, Господе мој Исусе
Христе! - И отиде Господ од њега.
Сутрадан дођоше к тамници мноштво грађана,
извукоше светитеља из тамнице, поново га конопцем везаше за врат, и
опет га вукоше по улицама са истом виком: Повуцимо вола у обор!
- А свети Марко вучен,
благодарећи Бога и молећи се, рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух
мој! - И рекавши то, предаде дух свој Богу. А руља поганих незнабожаца,
желећи да спали тело светитељево, наложи огањ. на месту које потом би
названо:Анђелско. И тог часа силом Господа нашег Исуса Христа спусти се
мркли мрак, јер сунце сакри своје зраке, и би страшна грмљавина, и
велики земљотрес, и киша са силним градом падаше све до вечера. И народ
побеже од страха, оставивши светитељево тело. Од кише пак угаси се огањ,
а од земљотреса срушише се многе зграде и побише многе. А неки од
незнабожаца дрзнуше се рећи да преблажени бог њихов Серапис посетом
својом почини те страхоте.
Побожни хришћани онда дођоше, спремише за
укоп тело светитељево, и однесоше на место, где су они творили своје
молитве и псалмопјенија, и сахранише чесно свете мошти на источној
страни у каменој гробници. И спомен његов вршаху ревносно и побожно,
почитујући првог александријског светитеља; и за њих ништа не беше
чесније и скупоценије од његових светих моштију.
Свети апостол и еванђелист и мученик
Христов Марко сконча у Египту, у граду Александрији, двадесет и петог
априла, за Неронова царовања у Риму, око 68 године, а за царовања међу
нама Господа нашег Исуса Христа, коме част, слава и моћ са Оцем и Светим
Духом вавек, амин.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.