Захваљући Светим Ћирилу и Методију створен је Косовски завет
Свим верницима честитам велики хришћански празник Светих Ћирила и Методија!
Шта су нама данас ова Света браћа? У контексту разних аутохтонистичких прича, по којима су Срби и Словени имали цивилизацију, културу, писменост и пре Свете браће Ћирила и Методија, по којима Словени нису дошли ниоткуда него овде, на својим просторима, обитавају од вајкада, савремени Срби добијају идеју да им је православно Хришћанство силом наметнуто и да оно није саставни део њиховог идентитета.
Аутохтонистичко схватање историје није ни сасвим погрешно, нити сасвим тачно. Сеобе народа трају од како је света. Словени јесу имали своје сеобе, а вероватно јесу и настањивали ове садашње просторе. И данас смо сведоци великих сеоба, па и нас самих, словенских народа, како унутар својих подручја тако и ван њих.
Проблем код интерпретатора аутохтонистичког погледа на историју јесте одрицање од континуитета развоја словенских народа, па и Срба. Управо они који се позивају на историјски континуитет, највише се труде да одсеку више од хиљаду година словенске историје, и то историје која је дала савремени идентитет Србима и другим Словенима, а то је хришћанска историја.
Хришћанска историја Словена је саставни део како европске историје тако и понаособ словенске историје.
Критика која је потекла од аутохтониста о смислу и значају Св. Ћирила и Методија за Србе и Словене је сасвим оправдана. Јер до прошлог века у нашем површном памћењу значаја ово двоје великих људи, искључиво се вртела мантра о писмености. Сада пак многи доказују да је практично писменост потекла са ових простора, из винчанске цивилизације. Стога смисао који се до сада приписивао светој браћи губи на значају. Јер ако нам они не донесоше писменост, него смо је већ и пре њих имали, који је онда њихов прави значај за Србе и Словене уопште?
Значај је пре свега идентитетски. Света браћа јесу донели Словенима један облик грчког алфабета, као и глагољицу, јесу превели свете књиге на то писмо, на словенски језик. Но сама суштина њиховог рада није у писмености, било да су је Словени имали пре њих, или да нису. Суштина је у заветној заједници!
То је смисао деловања Свете браће – укључивање Словена у заветну литургијску заједницу, у континуитет хришћански, укључивање у свети народ-сабор.
По речима скоро упокојеног великог српског мислиоца Жарка Видовића, од кога савремени Срби имају доста тога да науче: Западу је врхунац направити државу. А православном истоку је смисао продужити и сачувати заветну заједницу, док је држава само нус-појава. Зато су све силе западне цивилизације усмерене на стварање и уређење државе. А све силе источног православног, и од Ћирила и Методија словенског духа, јесу усмерене на стварање и очување заветне заједнице.
Захваљујући Св. Ћирилу и Методију Срби су створили Косовски Завет, који је наш непревазиђени идентитет, а који је заправо ништа друго до заветна заједница коју су нам предали Св. Ћирило и Методије, обновљена и потврђена Косовом и Метохијом.
Јер државе долазе и пролазе а завет је вечан, и они који су унутар тог завета самим тим су вечни!
Срећан вам велики хришћански празник Светих Ћирила и Методија!
Свим верницима честитам велики хришћански празник Светих Ћирила и Методија!
Шта су нама данас ова Света браћа? У контексту разних аутохтонистичких прича, по којима су Срби и Словени имали цивилизацију, културу, писменост и пре Свете браће Ћирила и Методија, по којима Словени нису дошли ниоткуда него овде, на својим просторима, обитавају од вајкада, савремени Срби добијају идеју да им је православно Хришћанство силом наметнуто и да оно није саставни део њиховог идентитета.
Аутохтонистичко схватање историје није ни сасвим погрешно, нити сасвим тачно. Сеобе народа трају од како је света. Словени јесу имали своје сеобе, а вероватно јесу и настањивали ове садашње просторе. И данас смо сведоци великих сеоба, па и нас самих, словенских народа, како унутар својих подручја тако и ван њих.
Проблем код интерпретатора аутохтонистичког погледа на историју јесте одрицање од континуитета развоја словенских народа, па и Срба. Управо они који се позивају на историјски континуитет, највише се труде да одсеку више од хиљаду година словенске историје, и то историје која је дала савремени идентитет Србима и другим Словенима, а то је хришћанска историја.
Хришћанска историја Словена је саставни део како европске историје тако и понаособ словенске историје.
Критика која је потекла од аутохтониста о смислу и значају Св. Ћирила и Методија за Србе и Словене је сасвим оправдана. Јер до прошлог века у нашем површном памћењу значаја ово двоје великих људи, искључиво се вртела мантра о писмености. Сада пак многи доказују да је практично писменост потекла са ових простора, из винчанске цивилизације. Стога смисао који се до сада приписивао светој браћи губи на значају. Јер ако нам они не донесоше писменост, него смо је већ и пре њих имали, који је онда њихов прави значај за Србе и Словене уопште?
Значај је пре свега идентитетски. Света браћа јесу донели Словенима један облик грчког алфабета, као и глагољицу, јесу превели свете књиге на то писмо, на словенски језик. Но сама суштина њиховог рада није у писмености, било да су је Словени имали пре њих, или да нису. Суштина је у заветној заједници!
То је смисао деловања Свете браће – укључивање Словена у заветну литургијску заједницу, у континуитет хришћански, укључивање у свети народ-сабор.
По речима скоро упокојеног великог српског мислиоца Жарка Видовића, од кога савремени Срби имају доста тога да науче: Западу је врхунац направити државу. А православном истоку је смисао продужити и сачувати заветну заједницу, док је држава само нус-појава. Зато су све силе западне цивилизације усмерене на стварање и уређење државе. А све силе источног православног, и од Ћирила и Методија словенског духа, јесу усмерене на стварање и очување заветне заједнице.
Захваљујући Св. Ћирилу и Методију Срби су створили Косовски Завет, који је наш непревазиђени идентитет, а који је заправо ништа друго до заветна заједница коју су нам предали Св. Ћирило и Методије, обновљена и потврђена Косовом и Метохијом.
Јер државе долазе и пролазе а завет је вечан, и они који су унутар тог завета самим тим су вечни!
Срећан вам велики хришћански празник Светих Ћирила и Методија!
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.