Ивањдан – 7. Јул

На овај дан, 7. јула, обележава се рођење светог Јована Претече или Ивањдан, што је тачно шест месеци пре Божића. Свети Јован, познат као Јован Претеча, је последњи велики пророк који је дошао пре Христа, а Крститељем га зову зато што је крстио Христа на светој реци Јордан. Свети Јован се још зове Игритељ, јер се верује да се сунце, када се тог јутра рађа, игра на небу; такође је у народу познат као заштитник кумства и побратимства.

Народни обичај везан за овај празник је плетење венаца од цвећа да би се славила природа и природне лепоте. У венце ивањског цвећа стављао се и бели лук који, по веровању, чува кућу од грома. Девојке, кроз тај венац, гледају јутарње сунце да би биле румене, лепе и здраве.

Такође, постоји веровање да се на тај дан сунце на небу три пута заустави да би исказало поштовање величини овог свеца. На овај дан се још и кумило и братимило по Богу и светоме Јовану, јер је овај светац у народу био оличје узорности и поштења.

Свети Јован је живео усамљеничким животом. У самоћи се предавао својој мисији: најављивању Христовог доласка међу људе. Свети Јован је представљен на иконама и фрескама како крштава Исуса у Јордану или како стоји и десном руком показује небо, док у левој држи дуги штап с крстом на врху, преко којег стоји трака са речима Покајте се, јер се ближи царство небеско.

О Ивањдану плету се венци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле (ватре), па обилазе торове и овце где чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју свакојаке игре око пободених ватри. Ово паљење машала за Ивањдан доводи се у везу са паљењем бадњака уочи Божића, чиме се хоће рећи да зимско, божићно сунце не сија тако високо као летње, ивањданско, нити онако топло греје. Плетењем венаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке (средина лета), и да се тим венцима природа овенчава. Ти венци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним венцима. Девојке у венце ставе црвену ружу. Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана.

Црква овај празник назива Ивањдан, а народ додаје још неколико надимака: Биљобер, Метлар, Свитњак, Игритељ и Наруквичар, што јасно показује мноштво разних обичаја који се упражњавају на овај велики летњи празник. Вода добија посебну моћ, па се сви купају у рекама, потоцима, језерима. Биље и траве имају појачана лековита својства. Зато се бере лековито биље и плету венци, које се чува у кући као лек против разних болештина.

У таковском крају постоји прича ο неком сељаку из Невада, који је у глуво доба ноћи изашао из куће и видео неко бледо светло на планини Рудник. Одмах се обукао и кад је дошао до тог места баци капу. Сутрадан, зарана, отишао је тамо и ископао пун ковчег сребрњака. Само што је ископао и извадио благо, окренуо се према сунцу да захвали Господу, на шта се догодило ново чудо. Сунце је три пута заиграло - поскочило, као знак да је благо дар Јована Крститеља.

Ивањдан се може назвати и Девојачким празником јер је читав низ ритуала поверен девојкама. У многим нашим крајевима, ноћ уочи Ивандана девојке пале ивандањске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце. Девојке из Груже палиле су с вечери живу ватру или крес, а с венцима ивандањског цвећа целу ноћ су играле и певале. У рану зору су се разилазиле, а свака је носила угарак из ватре, а исплетен венац би стављала на врх капије. Слично се радило и у чачанским селима. Све се то ради у шали па је девојачки смех и цика одзвањао у ноћи. Овде се такође верује да ове ноћи треба хватати свице и носити кући. У виноградима се ништа не ради. Виноградари се чувају и да уђу у виноград три дана пре и три дана после Ивањдана. Кажу да тих седам дана виноград највише напредује, јер га чува Свети Јован. Гружанке девојке посаде у саксији мало жита, а на Петровдан гледају како је никло.

(Преузето са Православље.нет)