Proleće ove godine počinje 20. marta u 22 h i 58 min. Tog dana je ravnodevnica,
odnosno dan i noć traju jednako ili bolje rečeno približno jednako,
jer je dan jedva nešto malo duži od noći. To se dešava zbog delovanja
atmosfere i prelamanja Sunčeve svetlosti kada kroz nju prolazi. Dešava
se to da mi ujutru vidimo Sunce pre nego što se ono ustvari pojavilo
iznad horizonta, a uveče kada Sunce ode ispod zapadnog horizonta mi ga
još nekoliko minuta vidimo kao da je iznad horizonta.
Proleće će trajati do 21. juna kada će u 17 h i 54 min početi leto.
Ravnodnevnica ili ekvinocij se javlja dva puta godišnje i označava početak proleća ili početak jeseni – prolećni i jesenji ekvinocij. Sunce tada izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu.Takođe postoje letnji i zimski solsticaj, odnosno početak leta i zime kada je Sunce najviše na nebu i dan najduži, odnosno kada je Sunce najniže na nebu i kada je dan najkraći.
Proleće na severnoj zemljinoj polulopti počinje u trenutku kada Sunce na svojoj putanji “preseče” nebeski ekvator (ekvator na Zemlji projektovan na nebesku sferu). Istovremeno na južnoj polulopti počinje jesen i taj trenutak je za njih jesenji ekvinocij.
U trenutku ekvinocija Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom u odnosu na Zemljin ekvator i na taj način sunčeva svetlost ravnomerno obasjava čitavu planetu (slika iznad).
U tabeli ispod su prikazani objekti Sunčevog sistema vidljivi golim okom sa magnitudama, sazvežđima u kojma će se naći u trentku početka proleća i da li će biti iznad ili ispod horizonta u tom trenutku:
Iznad horizonta:
Ispod horizonta:
Ekvinocij i solsticij
Proleće će trajati do 21. juna kada će u 17 h i 54 min početi leto.
Ravnodnevnica ili ekvinocij se javlja dva puta godišnje i označava početak proleća ili početak jeseni – prolećni i jesenji ekvinocij. Sunce tada izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu.Takođe postoje letnji i zimski solsticaj, odnosno početak leta i zime kada je Sunce najviše na nebu i dan najduži, odnosno kada je Sunce najniže na nebu i kada je dan najkraći.
Prolećni ekvinocij
Proleće na severnoj zemljinoj polulopti počinje u trenutku kada Sunce na svojoj putanji “preseče” nebeski ekvator (ekvator na Zemlji projektovan na nebesku sferu). Istovremeno na južnoj polulopti počinje jesen i taj trenutak je za njih jesenji ekvinocij.
U trenutku ekvinocija Sunčevi zraci padaju pod pravim uglom u odnosu na Zemljin ekvator i na taj način sunčeva svetlost ravnomerno obasjava čitavu planetu (slika iznad).
U tabeli ispod su prikazani objekti Sunčevog sistema vidljivi golim okom sa magnitudama, sazvežđima u kojma će se naći u trentku početka proleća i da li će biti iznad ili ispod horizonta u tom trenutku:
| Objekti Sunčevog sistema vidljivi golim okom u trenutku početka proleća | |||
| Objekat | Sazvežđe | Magnituda | Vidljivo iznad horizonta |
| Sunce | Ribe | -26,65 | Ne |
| Mesec | Devica | -12,19 | Da |
| Venera | Jarac | -3,98 | Ne |
| Saturn | Strelac | 0,59 | Ne |
| Jupiter | Zmijonoša | -2,17 | Ne |
| Mars | Ovan | 1,37 | Ne |
| Merkur | Ribe | 3,38 | Ne |
Iznad horizonta:
Mesec u trenutku početka proleća – foto: Stellarium
Ispod horizonta:
Sunce i planete ispod horizonta u trenutku početka proleća – foto: Stellarium
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.