Матрона Димитријевна Никонова је руска православна светитељка из 19.
века и прве половине 20. века. Рођена је 22. новембра 1881. године у
селу Себино Тулска област. По рођењу је била слепа. Живела је у
сиромашној сеоској породици и била је четврто дете. На крштењу је добило
име Матрона у част преподобне Матроне Цариградске.
Од раног детињства показивала је исцељитељске моћи. Предвиђала је несреће и упозоравала људе. Као мала ишла је у ходочашће у Кијево - Печерску лавру, Тројице - Сергијеву лавру, Петроград и у друге руске светиње. Посетила је Кронштат где је упознала Светог Јована Кронштатског. У седамнаестој години изненада су јој се одузеле ноге. У младости Матрона је предсказала револуцију: „Пљачкаће, рушиће храмове, све од реда"
Године 1925. напустила је родни дом и преселила се у Москву. Пре рата живела је код свештеника Василија и његове жене Пелагије, док нису ухапшени. Једно време боравила је у бараци од шперплоче. Најдуже је боравила (1942—1949) на Арбату. Боравећи у Москви,
Матрона је често одлазила у своје село, или су је звали да помогне некоме, или би се ужелела своје мајке и својих најближих. У току дана Матрона је примала по педесетак људи који су јој долазили са својим душевним и телесним невољама. Ником није одбијала да пружи помоћ, али је препознавала оне који су јој долазили са злим намерама.
Умрла је 2. маја 1952. године. Сахрањена је 4. маја, по њеној жељи, на Даниловском гробљу, крај цркве "да би могла да слуша службе Божије". Мошти Свете Матроне пренете су у Покровски женски манастир у Москви.Одлуком Светог синода Руске православне цркве установљен је додатни дан празновања свете блажене Матроне Московске, у знак сећања на обретење њених мошти 8. марта, по новом календару.
Блажена Матрона Московска је канонизована 1999. године као локално поштована светитељка, а у октобру 2004. је била општецрквена канонизација. Празнује се још 2. маја, затим 2. септембра у саставу Сабора московских светих и 5. октобра у саставу Сабора тулских светих.
Од раног детињства показивала је исцељитељске моћи. Предвиђала је несреће и упозоравала људе. Као мала ишла је у ходочашће у Кијево - Печерску лавру, Тројице - Сергијеву лавру, Петроград и у друге руске светиње. Посетила је Кронштат где је упознала Светог Јована Кронштатског. У седамнаестој години изненада су јој се одузеле ноге. У младости Матрона је предсказала револуцију: „Пљачкаће, рушиће храмове, све од реда"
Године 1925. напустила је родни дом и преселила се у Москву. Пре рата живела је код свештеника Василија и његове жене Пелагије, док нису ухапшени. Једно време боравила је у бараци од шперплоче. Најдуже је боравила (1942—1949) на Арбату. Боравећи у Москви,
Матрона је често одлазила у своје село, или су је звали да помогне некоме, или би се ужелела своје мајке и својих најближих. У току дана Матрона је примала по педесетак људи који су јој долазили са својим душевним и телесним невољама. Ником није одбијала да пружи помоћ, али је препознавала оне који су јој долазили са злим намерама.
Умрла је 2. маја 1952. године. Сахрањена је 4. маја, по њеној жељи, на Даниловском гробљу, крај цркве "да би могла да слуша службе Божије". Мошти Свете Матроне пренете су у Покровски женски манастир у Москви.Одлуком Светог синода Руске православне цркве установљен је додатни дан празновања свете блажене Матроне Московске, у знак сећања на обретење њених мошти 8. марта, по новом календару.
Блажена Матрона Московска је канонизована 1999. године као локално поштована светитељка, а у октобру 2004. је била општецрквена канонизација. Празнује се још 2. маја, затим 2. септембра у саставу Сабора московских светих и 5. октобра у саставу Сабора тулских светих.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.