Amarant – Čudesna biljka

Amarant je biljka poreklom iz Južne Amerike, koja je kod nas još uvijek relativno nova namirnica, ali postaje sve popularnija zbog svoje super-super hranljivosti. Stari Asteci su ovu biljku nazivali super hranom, a u prevodu, amaranth znači “besmrtan”. U drevnoj Grčkoj smatrao se svetom biljkom.

Bogat je mineralima kao što su magnezijum, kalcijum, fosfor , mangan, pun je vitamina A, B6, K i C, sadrži folnu kiselinu. Amarant je dobar izvor proteina, u njemu ima duplo više kalcijuma nego kod mleka, tri puta više vlakana nego pšenica, i ne sadrži gluten! Lišće amaranta sadrži puno gvožđa, pa se zbog toga preporučuje anemičnim i slabouhranjenim osobama.

Po izgledu, amarant je sličan prosu, i mada po poreklu ne spada u žitarice, ima mnogo toga u sebi što imaju žitarice, i pri tome, još mnogo veći sadržaj belančevina od njih.

 

Redovno konzumiranje amaranta smanjuje loš holesterol, a smanjuje i rizik od kardiovaskularnih oboljenja. Amarant poboljašava probavu, jača imunitet, podmlađuje organizam i posebno je dobar za trudnice, zato što štiti zdravlje fetusa.

Jedna porcija od 60 g barenog amaranta, sadrži čak 80% preporučene dnevne doze kalcijuma! Ova biljka ima veoma malu kalorijsku vrednost i sadrži mnogo vlakana. Dobar je za mozak i nervni sistem, poboljšava pamćenje, pa je zbog toga dobar i za decu i za starije osobe.

PRIMENA AMARANTA:

Amarant možete sami posaditi i gajiti u bašti ili u žardinjeri na terasi. Dovoljno je da u zemlju bacite nekoliko semenki plitko pod zemlju krajem proleća i proklijaće za sedam do petnaest dana, a ako je toplo, i brže. Cvetovi se pojavljuju u drugom mesecu, oko četvrtog dobijaju crvenu boju, a krajem leta i sredinom jeseni dobijaju zlatno žutu boju i to je znak da je biljka zrela i spremna za branje. Lišće se takođe može ubrati i kuvati uz drugo povrće ili zasebno.

Amarant se može pripremati od celog zrna, isto kao ovsena kaša (1 šoljica amaranta, 3 šoljice vode).

Amarant može da se koka na vrelom tiganju kao kokice.

Od amaranta se prave proteinske pločice (bonžita).

KOKICE OD AMARANTA

1. Amarant se koka na teflonskom tiganju, koji se pre toga dobro zagreje, bez ulja..
2. Po tiganju rasporediti samo jednu kašiku amaranta.
3. Odmah ga poklopite i tresite sve vreme i čućete pucketanje, kao kada kokate kokice.
4. Čim se zvuk smiri, skinite sa vatra. Ne kokati dugo, zato što vrlo lako zagori.
5. Ako želite, možete ih posuti boljkom, origanom ili čilijem.

 Izvor :http://saznajlako.com/2014/01/21/amarant-cudesna-biljka/

Letnja zrnca

ad je prava prilika da ne jedete mnogo mesa, već više integralnih žitarica. Umesto čistog pšeničnog, uz obroke jedite beskvasni hleb sa ražanim brašnom, koji se lakše vari.

Osnovu zdrave ishrane treba da čine integralne žitarice. Neke od njih, poput pirinča i ječma, zahtevaju duže kuvanje. Leti, kada ne volimo mnogo vremena da provodimo u kuhinji, pogodne su sitnije žitarice. Ako će se vaš obrok sastojati samo od žitarice i povrća, onda je najbolje da se odlučite za zrna sa visokim procentom belančevina, kao što su amarant i kinoa (do 18%). Drugi element u letnjoj ishrani treba da čini beskvasni hleb. Pekarski kvasac ima brojna negativna dejstva u organizmu, a jedno od njih je i interakcija sa šećerima iz voća koje sad često jedemo. U njihovom kontaktu nastaju gasovi i mi se osećamo naduto. Ovo je hrana koja će vaš stomak očuvati ravnim za plažu...

Kokos supa s amarantom (za 4 osobe)

Amarant ima veoma sitno zrno koje kuvanjem postaje skoro providno i želatinozno. Zato je amarant idealan za dodavanje u krem supe i čorbe. Jelima daje gustinu, a istovremeno i zanimljivu teksturu. Kuva se oko 20 minuta.

• 1 luk
• 3 češnja belog luka
• 500 ml kokosovog mleka (nezaslađenog)
• 500 ml bujona (dugo kuvana, proceđena supa sa vrlo malo soli, pravi se samo od zeleni ili od zeleni, mesa i kostiju)
• 5 cm narendanog đumbira
• kašičica kumina
• kašičica mlevenog korijandra u zrnu
• 1/2 šolje kratko ispranog amaranta
• 4 kašike pinjola
• 6 punih kašičica belog misa
• malo sveže isceđenog soka od lajma (zeleni limun)

Priprema:

Isecite luk na tanke listiće. Iseckajte beli luk, takođe na tanke listiće. Pomešajte kokosovo mleko, bujon, đumbir, luk, beli luk, kumin i mleveni korijandar. Prokuvajte, dodajte amarant i pustite da ključa oko 20 minuta. Dok supa ključa, stavite pinjole u tiganj i pecite ih tako bez ulja na umerenoj temperaturi. Kada pinjole zamirišu i blago porumene, istresite ih na tanjirić (ne ostavljajte ih u vrelom tiganju jer će pregoreti). Razmutite miso s malo vruće supe, umešajte ga u supu. Skinite s ringle. Servirajte u činijicama. Iscedite u svaku činijicu malo soka od lajma, pa pospite kašikom pinjola.

Mini-burgeri od kinoe (za 4 osobe)

• 3/4 šolje kinoe skuvane po osnovnom receptu
• šargarepa
• 400 g skuvanog i proceđenog belog pasulja (može i iz konzerve)
• 2-3 mlada luka
• jaje (vegan verzija 1/4 šolje izgnječenog tofua)
• pola šolje prezli
• po kašičica kumina i soli

Priprema:

U blenderu grubo iseckajte šargarepu. Dodajte pasulj, krupno isečen mladi luk, jaje (ili 1/4 šolje tofua), kinou, prezlu i začine. Usitnite u blenderu, vrlo kratko, treba da dobijete masu sa krupnijim komadima povrća, a ne smesu finu kao pašteta. Napravite pljeskavice, male ili veće, po volji. Uvaljajte pljeskavice u malo projinog brašna i stavite ih u friz na 15 minuta. Zagrejte malo maslinovog ulja, ali da ne bude previše vrelo. Pržite oko pet minuta sa svake strane.

Kinoa (osnovni recept)

Pre kuvanja, kinoa se potopi u mlaku vodu, ostavi pola sata i zatim dobro ispere. Ovo je važno zato što kinoa ima tanak sloj saponina, gorke supstance koju biljka luči kako bi odbila od sebe štetočine poput insekata i ptica. Zato se kinoa skoro nikad ne prska, što je odlično. Kuva se ovako: stavite u šerpu deo kinoe i 1,5 deo vode, posolite i kuvajte dok voda ne ispari.

Ražana pogača bez kvasca

Testo pripremljeno bez kvasca ima divan ukus koji podseća na starinski kiseli hleb kakav se nekad mesio na selu. Po makrobiotici, organizam i krv slabe nakon dugog korišćenja peciva s kvascem. Zato, uz malo strpljenja i planiranja unapred, umesite ovu mirisnu ražanu pogaču, naraslu prirodnim putem...
Za 4 osobe potrebno je:
• šolja i po integralnog pšeničnog brašna
• šolja integralnog ražanog brašna
• 1/2 kašicice nerafinisane morske soli, usitnjene
• kašičica kima

Priprema startera za kiselo testo:

Razmutite šolju pšenicnog integralnog brašna sa šoljom mlake vode. Ostavite u keramičkoj posudi poklopljeno tako da ima 2-3 mm prostora lufta, da bi ovo početno testo, ili starter, moglo da diše. Ako je toplo, ostavite testo u nekom ormanu bez promaje da stoji puna 24 sata, da dobro uskisne. Kada je malo hladnije, ušuškajte posudu sa starterom u čaršav ili tanko ćebence. Za to vreme prirodne gljivice iz vazduha „prave gozbu” i hrane se ugljenim hidratima iz brašna, odnosno proizvode ugljendioksid, od kojeg testo narasta. Posle 24 sata, gljivice će pojesti svu „hranu” i biće gladne. To je pravo vreme da im umešate još brašna.

Priprema pogače:

U uskisli starter umešajte pola šolje integralnog pšeničnog brašna i šolju integralnog ražanog brašna. Dodajte morsku so i kim. Umesite testo, snažno gnječeći pet minuta. Prebacite testo u keramičku posudu posutu brašnom. Smestite testo na isti način kao i starter, opet 12–24 sata (u zavisnosti od temperature u vašem stanu). Testo je spremno za pečenje kada je naraslo. Naravno, ono narastanje nikada nije kao kada se hleb mesi sa kvascem.

Pečenje pogače:

Za pečenje je važno da imate metalnu, staklenu ili keramičku djuvečaru sa dobrim poklopcem, jer se pogača peče poklopljena da se ne bi presušila. Blago nauljite posudu, pa je sa poklopcem zagrejte u rerni na 220 stepeni. Preručite testo, razvucite ga po posudi, probodite štapićem na nekoliko mesta, poklopite i pecite 45 minuta na 220 stepeni, bez otklapanja. Otklopite posudu i pecite još oko 10 minuta.

Kinoa sa pečenim povrćem

Pečena jela poput ovog spremajte za vreme retkih svežijih i kišovitih letnjih dana. Služite obavezno uz hrskavu svežu salatu ili kratko barenu blitvu s limunom.

(za 4 osobe)
• 4 šolje kinoe skuvane po osnovnom receptu
• 4 šolje krupnije isecenog nelisnatog povrća po izboru (luk, komorač, keleraba, šargarepa, paškanat)
• 3 kašike nerafinisanog susamovog ulja
• 4 kašičice tamarija ili šojua (prirodni japanski soja sos)
• malo narendanog svežeg djumbira, po ukusu
• po želji kašičica meda i karija

Priprema:

Izmešajte povrće i ostale sastojke. Prespite povrće u pleh i stavite ga u rernu da se peče prvo poklopljeno, oko 20 minuta, na 220 stepeni. Otklopite povrće, izmešajte ga, smanjite na 180 stepeni i pecite dalje, 20-30 minuta, dok se ne karamelizuje. Služite preko kinoe.

 

Nikola Pešić

 

 Izvor: http://www.lovesensa.rs/print/clanci/srecna-hrana/letnja-zrnca

I dečjoj slobodi potrebne granice

Psiholozi smatraju da je mališanima prepušteno da donose odluke za koje nisu spremni ni zreli. Evropa forsira zakone prevelikih sloboda za dete, kaže dr Vlajko Panović

Ilustracija Tošo Borković

MLADA mama i šestogodišnji sin, sa uputom pedijatra odlaze u laboratoriju da bi se uradila hitna analiza uzorka njegove krvi. „Mali“ čovek ne želi da da krv, a majka moli medicinsku sestru da sačeka da se dogovori sa sinom. Njih dvoje dugo razgovaraju, ali dete ipak odlučuje da neće to da uradi i oni odlaze iz zdravstvene ustanove.

Ovaj događaj od pre nekoliko dana u Beogradu, prema tumačenju psihologa, zapravo je samo kap u moru današnjih roditeljskih grešaka, prevelikog popuštanja i nedopustivog dozvoljavanja mališanima da sami donose važne odluke.
- Evropa forsira zakone prevelikih sloboda za dete, a takvi zakoni su protivni našem ustavu - kaže dr Vlajko Panović, psihoterapeut. - Roditelj je dužan da se do punoletstva brine o deci na najbolji način. A recimo, među zakonima koje smo usvojili je i onaj da roditelj nema pravo na uvid u zdravstveni karton svog deteta. Deci se daje preveliko breme odlučivanja o stvarima za koje nisu spremni, niti zreli da donose odluke.
Tako, po Zakonu o pravima pacijenata, deca sa 15 godina mogu sama da odlučuju o predloženoj medicinskoj meri. Devojčica u tom uzrastu ima pravo da odluči da li će da abortira i nije u obavezi da sve elemente saopšti roditelju. Međutim, još dok su mnogo mlađa, deca u sopstvenom domu imaju i previše „odrešene ruke“.

NEMA PRAVILA I van roditeljaskog doma, u školi decu prati nedoslednost u vaspitanju i odnosu prema njima. - Ako dete ne dolazi na nastavu, ne poštuje to pravilo, trebalo bi da ga prati neka sankcija, ali to nije baš uvek tako - kaže Milena Oparnica, školski psiholog u beogradskoj OŠ „Jelica Milovanović“. - Odrasli različito tumače dečja prava i slobode, pa im ne postavljaju jasan obrazac. U nekim odeljenjima tako ima gomila opravdanih, a u drugim neopravdanih izostanaka.

Većina mladih mama i tata, nesvesno, dozvoljavanjem deci da im se „popnu na glavu“, zapravo njima čini veliku štetu, smatra naš sagovornik. Deci su neophodne granice, koje mora da postavi roditelj, a one služe ne da ih sputavaju, već da ih usmeravaju. Granice su neophodne da bi dete razumelo realnost i okolnosti oko sebe, da bi moglo da se orijentiše ka poželjnim stvarima - lepoti, dobroti, skladu, redu, radu, organizovanosti, poštovanju drugih.
- Postavljanje granica deci nalik je na saobraćajne znake na putu - smtra dr Panović. - Dete vozi svoj auto, a roditelj mu pomaže sa „uspori, kreni, dodaj gas“. Međutim, mi živimo u civilizaciji koja forsira život bez granica, počevši od crtanih filmova, pa do poželjnog načina ponašanja koje u prvi plan stavlja individualne vrednosti. Takvo dete i takva deca, koje je danas sve više, teško uvažavaju različitost. Postaju sebična i agresivna ako nisu zadovoljene njihove želje.
Jedan od razloga što su nam deca zbunjena jeste što su današnji supružnici sve češće rivali, a ne partneri. Imaju različite opcije tumačenja realnosti i vaspitavanja svoje dece. Kako dr Panović objašnjava, često se događa da jedan, koji je odlučan ili dosledan, insistira na nečemu, a drugi bračni partner govori: „Pusti ga, sad je umoran“. Dete će uvek poslušati onog roditelja koji mu ide naruku, a s vremenom će početi da mrzi onog koji ima čvrste stavove.
- Poreklom sam iz Srbije, a sa dva sina i suprugom već godinama živim u Nemačkoj. Supruga dopušta dečacima da se ponašaju mimo pravilnika u zgradi gde stanujemo. Komšije su se žalile na previše buke, jer klinci čak i fudbalsku loptu šutiraju u stanu - nedavno se na jednom internet-forumu požalio nezadovoljni otac. - Vrište i meni su nepodnošljivi. Kada pokušam da ih urazumim i zaustavim, objasnim da moraju da se poštuju pravila, žena me prekine rečima „ostavi decu na miru i ne istresaj se na njima“. Kada je ona na poslu, šalju joj SMS poruke da vičem na njih, onda me ona zove i grdi. Više nemam nikakav autoritet. A na kraju svega, stigao mi je poziv za sud, jer su nas komšije Nemci tužili zbog buke!

Prema rečima Dragane Ćorić iz Udruženja „Roditelj“, deca često ispituju granice strpljenja roditelja i okoline, a dobijaju odgovor „neka ih“.
- Granice dečjih sloboda, kao i slobodnog vremena, moraju da postave pre svega roditelji - kaže Dragana Ćorić. - Vaspitni modeli su postali komplikovaniji, jer se fokus stavlja na prava, a ne na stvarni odnos roditelja i dece. Brinemo se da im ne povredimo osećanja, previše smo bolećivi, jer danas propuštamo dosta toga u dečjim životima, trčeći više nego ikada za poslom i novcem. Smatramo da ćemo propušteno nadoknaditi popuštanjem. Na taj način kupujemo ono što se ne sme kupovati - ljubav.

Izvor  Novosti.rs

Sedam namirnica koje mršave umjesto vas, a koje su vam lako dostupne!

Recepata i savjeta kako izgubiti višak kilograma i održavati željenu težinu nikada nije previše. Ali, kojeg se god recepta odlučili pridržavati zdravlje vam uvijek mora biti na prvom mjestu. Izaberete li dijetu, odnosno način ishrane u kojoj će prednost imati hrana bogata vlaknima napravit ćete najbolji izbor. Naime, hranjiva vlakna pospješuju mršavljenje, a namirnice koje ih sadrže bogate su i vitaminima.

Konzumirate li dvije hiljade kalorija dnevno najbolje rezultate u mršavljenju postići ćete ako u to ubrojite i šesnaest grama vlakana. Evo i popisa sedam namirnica u kojima ćete ih naći u izobilju.

Jabuke

Jabuka srednje veličine sadrži četiri grama vlakana, a velika jabuka pet grama. Jabuke također sadrže malo vitamina C i kalija.

Mahune

Jedna mjerica mahuna sadrži četiri grama vlakana i trideset posto preporučene dnevne količine vitamina C koji, između ostalog, pomaže zdravlju kože.

Slatki krompir

Jedan skuhani slatki krumpir sadrži oko pet grama vlakana i samo 103 kalorije. Ova skromna namirnica ujedno je i prava hranjiva bomba: pršti vitaminima A i C, a opskrbljen je i kalijem, vitaminom E, željezom, magnezijem i beta-karotenom.

Maline

Odličan su izvor vlakana od kojih dio dolazi u obliku polisaharida pektina koji pomaže u snižavanju kolesterola. Bogate su i vitaminom C.

Jagode

Osam jagoda sadrži oko tri grama vlakana i čak više od preporučene dnevne doze vrijednog antioksidansa, vitamina C.

Slanutak

Šaka slanutka broji vrtoglavih osam grama vlakana. Uz to dobijete i popriličnu dozu vitamina B6 te folne kiseline, hranjivih sastojaka bitnih za stvaranje novih zdravih stanica.

Bundeva

S porcijom kuhane bundeve pojest ćete i tri grama vlakana, a organizam ćete opskrbiti i vitaminima A, C i E te kalijem.
(Namirnice.ba)

Mladenci nekad i sad

 

22. mart je dan kada se, po Gregorijanskom kalendaru, proslavljaju Mladenci iliti dan svih venčanih parova, koji su se zavetovali na ljubav u toku protekle godine, a posle 22. marta. Odakle potiče ovaj praznik, kakvi su običaji, kako se nekad obeležavao a kako danas – neka su od pitanja na koja sam pokušala da odgovorim u ovom tekstu.

22. marta 320. godine, četrdeset Savastijskih vojnika prešlo je u hrišćanstvo, uprkos izričitoj zabrani cara Likinija, koji je zahtevao da se svi priklone rimskim paganskim bogovima. Za kaznu, ovi vojnici – sve mladići – prvo su mučeni bičevanjem, nakon čega su bačeni u tamnicu, a potom udavljeni u jezeru nadomak grada. Nakon svih navedenih strahota, mladići su spaljeni – sve zbog svoje vere. Nedugo potom, crkva je ovaj dan proglasila danom za njihov spomen – dan Svetih četrdeset mučenika, a u narodu je poznat kao Mladenci. Na ovaj dan, proslavlja se začetak braka i bračne zajednice i mladenci primaju goste u svoj dom.

Stari običaji nalagali su da za Mladence, mlada pripremi 40 kolačića koji se zovu mladenčići – kao spomen na 40 stradalih mladića i uvek su posni, pošto Mladenci padaju za vreme Uskršnjeg posta. Recept za ove kolače je vrlo jednostavan, a prema starom dobrom Patinom kuvaru:500g brašna, kašika šećera, 25g kvasca, 2 kašike maslinovog ulja, malo soli i med za premazivanje. Od navedenih sastojaka umesiti testo (dodati i malo mlake vode), ostaviti da nadođe pola sata, a potom razvući testo i modlom vaditi 40 krofnica. Poređati ih u pleh, takođe ostaviti pola sata da se ’odmore’, a potom ih peći na umerenoj vatri dok ne porumene. Kad se prohlade, premazati medom i mladenčići su spremni za posluženje gostima na taj dan.

Deo starih običaja vezanih za Mladence, bio je i da domaćica pripremi dobar posni ručak i kolače, kako bi pokazala svoju umešnost i spretnost. Na Mladence se ne poziva, već gosti (danas – ko se seti, a ranije – svi koji su bili na svadbi) dolaze sami.
Darivanje nije bilo karakteristično za selo, u pitanju je noviji običaj koji je došao iz grada i brzo naišao na odobravanje. U pitanju je skroman poklon – ’za kuću’ što se kaže, kako bi im olakšali početak bračnog života i imali korisne stvari za domaćinstvo. Danas, a naročito u gradu, ovaj običaj se promenio utoliko što se pre donosi novac u vidu poklona nego neka konkretna stvar, ’kako bi mladenci sami uzeli šta im je potrebno’. Pored toga, sve je učestalija proslava Mladenaca u kafićima i restoranima, umesto kod kuće, ali bez potrebe.
Mladenci su dan koji se obeležava u toploj kućnoj atmosferi i sa ljudima koji su vam dragi i koji su se setili bez da ste ih zvali. Posni kolači, neko meze (ili i konkretan ručak, zašto da ne) uz čašu dobrog vina i ugodne priče sa ljudima koje volite je sve što vam treba da obeležite ovaj poseban dan.

Čudotvoran sirup za poboljšanje vaše krvne slike

Pokušajte na prirodan način i prirodnim sastojcima sami poboljšati svoje opće stanje, ali i krvnu sliku.

Izvor: AURA.BA

  

Ako ste
malaksali, osjećate umor, vrijeme je da provjerite krvnu sliku. Ali, prije nego
što odete kod doktora, pokušajte na prirodan način i prirodnim sastojcima sami
poboljšati svoje opće stanje, ali i krvnu sliku.

 ZA SIRUP JE POTREBNO: 1 kilogram cvekle, pola kilograma mrkve, sok od jednog
limuna, 2-3 narandže, 2 kisele jabuke i 1 tegla meda

 Cveklu,
mrkvu i jabuke ogulite, izrežite na manje komade, ubacite u sokovnik i
iscijedite sok. Limun i narandže iscijedite i pomiješajte s prethodnim. Na
kraju dodajte teglu meda, najbolje livadskog, jer je najljekovitiji zbog
raznolikosti biljaka.

 Sve dobro
izmiješajte da se med otopi i sjedinite sa sokom. Količina narandži može biti i
veća, jer se one dodaju uglavnom zbog okusa i mirisa. Gotov sirup sipajte u
staklene boce. Dobije se oko litra i poldo 2 litre sirupa, što je dovoljna
količina za 15-20 dana.

 Sirup
pijte svako jutro na prazan želudac, dok se ne popije cijela količina.

Vesna

 Vesna je kod Slovena bila boginja proleća, a povezivana je i sa mladošću. Vesna je boginja koja je kod naroda bila jako omiljena jer je smenjivala vladavinu zime i smrti, odnosno Morene. Morena je vladala zimom, a taj period su Sloveni (pogotovo severni) povezivali sa smrću. Zima je u to vreme bila obeležena nedostatkom hrane, raznim bolestima koje prouzrokuje hladnoća, a time i sa mnogo smrti. Vesna donosi zelena polja, cvetanje, prijatno vreme, pogodnije za život i rad. Ovim promenama u prirodi Vesna donosi radost u domove Slovena. Proleće su Sloveni slavili upravo iz razloga što pobeđuje zimu i predstavlja najavu za letnje doba. Kako je proleće u narodu simbolizovalo pocetak lepog doba, kad priroda cveta, budi se, ponovo rađa i život se obnavlja, tako je i Vesna dobila ulogu kao boginja mladosti.  
      Vesna predstavlja jedno od najsvetlijih božanstava i zato je bila među narodom omiljena. O toj činjenici svedoči i to da je naročito kod Srba često žensko ime Vesna. Ljudi su davali ćerkama to ime verujući da će njihove ćerke biti radosne i vesele poput boginje Vesne, odnosno, poput proleća. Da je Vesna svetlo božanstvo govori i to da na staroindijskom reč vas znači biti svetao, jasan, svetlost. A upravo ta reč se nalazi u korenu Vesninog imena. Ova činjenica govori takodje o tome da je Vesna bila božanstvo još dok su sloveni bili u Indiji, i pre nego sto su se doselili u Evropu. Naime, Vesna je bila uzor ženama. Bila je lepa i moćna, oko sebe je širila opojne mirise. Pored lepote, pripisivana joj je i moć nad toplotom Sunca, bez koga ne bi moglo da dođe proleće.
    Vesna nikad nije bila usamljena. Nju su pratili Gerovit, koji je bdio nad njom, i Stribog, bog vetra i vazduha.
    Vesna je boginja pobednica. Ona pobeđuje smrt i zimu, i donosi svoju vladavinu u prirodu. Ovu pobedu je narod obeležavao u svojim običajima. Prema legendi, Stribog je Vesnu donosio svakog proleća na krilima lakog i prijatnog povetarca. U obračunu između Morene i Vesne, Sloveni su se uvek opredeljivali za Vesnu. U običajima su Sloveni na grani nosili lutku Vesne, dok je lutka Morene bila topljena u reci ili spaljivana. Ovaj običaj je simbolično obeležavao pobedu Vesne nad Morenom. Naravno, nikad Vesnina pobeda nije konačna, već se ciklično sve ponavlja svake godine. Borba između Vesne i Morene pokazuje da Vesna ima osobine koja su česte među smrtnicima, netrpeljivost prema drugim ženama, ljubomoru i težnju ka moći.
    Trag o savezuVesne i naroda može se naći i u molitvama i mnogim magijskim radnjama, kojima je takođe motiv bilo teranje zime i smrti iz domova, gde bi Morena nameravala uzimati duše i nanositi patnje. Naime, verovalo se da Vesna pomaže ljudima i da oporavlja zimom narušeno zdravlje i usklađuje prirodu da bude harmonična, a time krepi i um i srce ljudi. Ovime je Vesna donosila slogu i ljubav.
     Jedan od praznika posvećenih Vesni slavio se sa supružnicima koji su sklopili brak predhodne godine. Bio je to jedan od najradosnijih praznika Slovena. Za tu priliku su spremani kolači sa medom, nazvani medenčićima. Međutim, ovaj praznik je kasnije crkva vezala za dan čedrdeset mučenika, 22. mart, i danas poznat kao Mladenci. Vesnin cvetni praznik takođe se održao i danas se naziva Cveti.
      U Vesninim obredima davalo se vernicima da progutaju leskov pupoljak ili glogov list. Deca su u vreme cvetanja vrba kićena vrbinim resama, a oko vrata su im se stavljali zvončići. Ovaj obred je i u hrićanstvu održao svoje ime, a ime mu je Vrbica. Jaja su se farbala u proleće, obično u crvenu boju, koja je simbolizovala sunce, vatru i toplinu, koju je Vesna donosila svojim dolaskom. Jaja su se zajedno sa hlebom i vinom poklanjala domaćinu kuće. Kukavicu su Sloveni smatrali zlom srećom na proleće, a pogotovu kad zakuka, dok je lastavica bila srećna ptica, čak poistovećivana sa Vesnom, jer su lastavice jedini opipljivi vesnik proleća. Lastavice nikad nisu lovljene, čak su porodice smatrale srećom kad bi lastavice svile gnezdo ispod njihovog krova. Obrede posvećene Vesni krasile su i Dodole, mlade devojke koje su pevale pesme posvećene Vesni, a bile su ukrašene lišćem i cvetnim vencima. Dodole su bile deo rituala dozivanja kiše, koji nije priređivan samo u čast Vesne, već i mnogih drugih bogova.
     Vesnu su Sloveni doživljavali kao lepu, nasmejanu mladu devojku okićenu vencima i u beloj haljini. Kosa joj je bila ukrašena cvetnim zvonima. Imala je krupne oči. U donjem delu struka imala je veliki cvetni venac.
      Bića posvećena Vesni su bila laste, kukavice i rode. Praznici koja su u bili posvećeni Vesni su u hrišćansvu zadržani, a to su Vrbica, Cveti i Mladenci.
Nikola Milošević

Srećno vam proleće!

E pa, počelo je! Mnogima najlepše godišnje doba stiglo je u Beograd, To znači da je danas - prvi dan proleća! 

SLOVENSKA RELIGIJA

VESNA, BOGINJA PROLEĆA
Vesna je prolećna dobrota i blagost, poštovanje i sloga, sreća i ljubav. Naime u proleće se ponovo uspostavlja zdravlje, kako uma tako i tela, koje je narušila boginja zime Morana. Vesna je naročito obožavana kod Severnih slovena, a njeno ime je vrlo često kod devojaka. Vesna ima veličanstveni oblik. Daje krošnjama lisće, sve se zeleni, sve cveta... Ona je predstavljana kao žena koja je bila obučena samo u travu, pupoljke i cvetove. Ona je takođe boginja parfema, odnosno opojnih mirisa. Zbog svih tih osobina u borbi izmedju Vesne i Morene, Sloveni su se opredeljivali za Vesnu, i sklapali sa njom saveze. Poznat je običaj kada su Sloveni iznosili lutku Morane i spaljivali je, pa prizivali Vesnu. U obredu su učestvovale i DODOLE (pevačice), koje su bile obučene kao i Vesna u lisce, granje i cveće. Vesna kao i svaka prava dama je imala dva svoja zaštitnika: Boga Gerovita - viteza ratnika koji je nad njom bdio, i Striboga - boga vetra koju ju je na krilima lakog povetarca donosio svakog proleća. Vesna je usklađivala u proleće narušen rad srca i razuma, čineći ljude dobrim i blagim, pa su oni mogli da neguju poštovanje i slogu.
PRAZNICI U ČAST VESNE:  - U čast Vesne su se na proleće slavili razni praznici. Sa novosklopljenim bračnim parovima, slavlje kad su se pravili kolači od meda sa poetičnim nazivom - Mladenčićii. Taj praznik se odrzao u hrišćanstvu, kao Mladenci, s tim što će ga Pravoslavna crkva vezati za dan Četrdeset mucenika, 22. marta, kad je u četvrtom veku ubijeno 40 rimskih vojnika, koji se nisu želeli odreći, tada zabranjene, hrišćanske vere. - Njen prolećni cvetni praznik, kojeg i danas praznujemo kao Cveti.  - U Vesninim obredima je nešto što nedvosmisleno podseća na hrišćansko pričešće, jer je žrec (vrač) svojim vernicima davao da progutaju leskov pupoljak, ili glogov list.  U vreme cvetanja vrbe, deca su kićena vrbinim resama, a oko vrata su im stavljani zvonćići, da bi nagovestili brojnu i zdravu jagnjad. Nema sumnje da je i ovaj obred zadržao u pravoslavlju bar svoje ime - Vrbica. - U proleće su i Sloveni bojili jaja i crvena boja je bila najprisutnija, jer je simbolizovala vatru i sunčevu toplotu, koju je Vesna donosila. Crvena jaja su, s vinom i hlebom, poklanjana domaćinu kuće. Hleb, vino i obojena jaja su u hrišćanstvu dobili samo još jaču simboliku. Svi Vesnini praznici sui bili posveceni proleću i novom životu, tako je proleće obeleženo i u hrišćanstvu, jer je na praznik Blagovesti (7. april) Arahangel Gavrilo, noseći beli krin u ruci, obavestio Bogorodicu o njenom bezgrešnom začeću i novom životu.

Sveti Luka Krimski: Tumačenje velikoposme molitve prepodobnog Jefrema Sirina

  

Gospode i Vladiko života moga, duh lenjosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja, ne daj mi.
Duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi, daruj meni sluzi Tvome.
O Gospode Care, daruj mi da vidim grehe svoje i da ne osuđujem brata svoga,
Jer si blagosloven u vekove vekova. Amin.

 

Ova molitva svetog Jefrema Sirina tokom Časnog posta svakodnevno se čita na kraju svake službe (osim subotom i nedeljom), a vernici tada uz metaniju mole "Bože, očisti me grešnog." Sveti Luka Krimski naziva je molitvom čistog srca zato što se izlila iz savršeno očišćenog srca velikog podvižnika. Otud takva moć i takvo tajanstveno dejstvo ove čudesne molitve na hrišćansko srce. Prepodobni Jefrem Sirin ne samo da moli Boga da mu dade duh vrlina i da ga oslobodi duha poroka, nego i to da ne bude čak ni traga od poroka i da duša bude Hristom miomirisna, jer mnogo se lakše osloboditi pojedinih poroka, nego duha tih poroka.

Budući da je lenjost majka svih poroka, prepodobni Jefrem Sirin svoju molitvu počinje: Gospode i Vladiko života moga, duh lenjosti ne daj mi. Lenjost je naročito pogubna u duhovnom životu. Sveti Luka Krimski veli: "Lenjost duše i nečinjenje dobrih dela vode dušu u pogibao i dovode je do toga da zaraste u korov greha. Život nam je dat za to da bismo hitali da učinimo veliko delo čišćenja svog srca sledeći Gospoda Isusa Hrista. Idenje za Gospodom je delanje i često veoma težak rad, a ne lenjost."
Zbog lenjosti padamo duhom i zato prepodobni Jefrem Sirin moli: Gospode i Vladiko života moga, duh mrzovolje ne daj mi. Duh mrzovolje ili duh uninija ustvari je bežanje od aktivne duhovne borbe. Protiv uninija se treba boriti molitvom. Molitva je razgovor sa Bogom i u tom razgovoru Bog nas uteši i odagna duh uninija. Podjednako je pogubno i vlastoljublje i zato prepodobni Jefrem Sirin i moli: Gospode i Vladiko života moga, duh vlastoljublja ne daj mi. Zbog vlastoljublja je i prvi među anđelima pao s Neba. Gospod je rekao Svojim učenicima, a preko njih i svima nama: I koji hoće među vama da bude prvi, neka svima bude sluga. Sveti Luka Krimski nas podseća da slava beži od onoga ko za njom juri i ko je želi, a pronalazi one koji od nje beže. Gospod je rekao da ćemo za svaku ispraznu reč dati odgovor na Strašnom sudu. Zato prepodobni Jefrem Sirin moli Boga: Gospode i Vladiko života moga, duh praznoslovlja ne daj mi. Sveti Luka Krimski veli: "Svaka dobra i mudra reč živi u ljudskim srcima i godinama donosi dobre plodove, ali i svaka rđava reč, kao što su klevete, laži, ogovaranje, takođe živi veoma dugo i uvlači se u um i srce ne samo naših bližnjih nego i mnogih drugih ljudi i utiče na njihove misli i želje. Mudri ljudi, koji žive duhovnim životom, nikad ne praznoslove. Oni su uvek ćutljivi i udubljeni u svoje misli. Veoma je značajno steći vlast nad svojim jezikom! U svojoj Sabornoj poslanici sveti apostol Jakov kaže: Ako neko u reči ne greši, taj je savršen čovek, moćan je zauzdati i sve telo, što znači potčiniti telo uzvišenim ciljevima duhovnog života, obuzdati sve požude i strasti, sve ono loše ka čemu nas telo vuče. Počnite od obuzdavanja jezika!"
Prepodobni Jefrem Sirin prvo moli Boga da ga spasi od duha strašnih poroka, a nakon toga da mu daruje vrline: celomudrenost, smirenoumlje, trpljenje i ljubav. Gospode i Vladiko života moga, duh celomudrenost daruj meni sluzi Tvome. Sveti Luka Krimski podseća nas da je sveti apostol Pavle rekao da je svaki greh izvan tela, i gordost, i sujeta, i vlastoljublje, i zavist, i gnev, zato što su to strasti duše, dok blud i preljuba skrnave ne samo naš duh nego i naše telo. Dakle, reč je o celomudrenosti i tela i duha. Sveti apostol Pavle veli da je naše telo hram Duha Svetoga. Svaki hram treba da bude čist i ne sme se skrnaviti. Za očuvanje duha celomudrenosti podvižnici su se borili molitvom i smirenjem. Tako i veliki podvižnik Jefrem Sirin moli Boga: Gospode i Vladiko života moga, duh smirenoumlja daruj meni sluzi Tvome. Gospod nas je smirenju učio ličnim primerom: rodio se u pećini, bio u jasle položen, sa smirenjem oprao noge Svojim učenicima. Gospod nas je i ličnim primerom smirenju učio i rečima nas na njega pozvao: Naučite se od mene, jer sam ja krotak i smiren srcem. Sveti Luka Krimski podseća nas da su smireni ljudi duhovni pobednici zla i nasilja, da su to istinski vojnici Hristovi, a ne robovi. Sveti apostol Petar veli: A svi vi, pokoravajući se jedni drugima, prigrlite smirenoumlje, jer se Bog gordima protivi, a smirenima daje blagodat (1. Pt. 5, 5). Smirenje se stiče trpljenjem i zato prepodobni Jefrem Sirin moli Boga: Gospode i Vladiko života moga, duh trpljenja daruj meni sluzi Tvome. U svojoj Sabornoj poslanici sveti apostol Jakov kaže: A Svaku radost imajte, braćo moja, kada padnete u različita iskušenja, znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje, a trpljenje neka usavršuje delo, da budete savršeni i potpuni bez ikakvog nedostatka (Jk. 1, 2-5). Sveti Luka Krimski ističe: "Bogu je ugodna molitva da nam podari trpljenje i zato će pomoći svakome ko Ga moli da mu daruje trpljenje pri nošenju krsta. Bog daruje trpljenje i pomaže čoveku da njegovo breme ne bude veće od njegovih mogućnosti. Treba stalno da imamo na umu da naše nedaće nisu ništa u poređenju sa stradanjem Gospodnjim. Zato treba da gledamo Krst Hristov i tako se učimo trpljenju."
Ništa nam ne vredi ako se oslobodimo duha poroka i steknemo sve vrline ukoliko u našem srcu i našoj duši nema ljubavi. Za taj najveći dar blagodati Božije prepodobni Jefrem Sirin moli Boga: Gospode i Vladiko života moga, duh ljubavi daruj meni sluzi Tvome. Tumačeći ovu molbu prepodobnog Jefrema Sirina sveti Luka Krimski, između ostalog, kaže: "Za ljubav koja je zaista ispunjenje celog zakona, za tu ljubav molimo jer ako ljubavi nemamo, onda smo, po rečima svetog apostola Pavla, kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči. Ako imamo dar proroštva i ogromno znanje i veru koja i gore premešta, a ljubavi nemamo, ništa smo. I ako siromasima razdamo sve imanje svoje, i ako predamo telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemamo, ništa smo. Ljubav je sve ono što je Isus Hristos govorio, sve što je učinio za vreme Svog života na zemlji, a pre svega ono što je pokazao na Golgoti. Sve je to ljubav, ali i neprekidna propoved o ljubavi. Steći ljubav osnovni je i najveći zadatak našeg života. Za ljubav treba da se molimo uporno i bez prestanka jer naš zadatak i jeste da se približimo Bogu, da postanemo savršeni kao što je savršen Otac naš nebeski. A kako da se Bogu približimo bez ljubavi? Ljubav ispunjava srce čoveka koji se trudi da Bogu ugodi, koji se stalno moli i telo svoje smirava, čoveka koji se trudi da pomogne onima oko sebe. Ljubav Hristova uliva se u srce takvog čoveka tako da ga do kraja ispuni, a onda počne i na druge da se izliva. U drevna vremena, posebno u apostolsko doba srca ljudi bila su prepuna ljubavi Hristove. Za njih je Gospod i mogao reći: Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako budete imali ljubav među sobom."
Prepodobni Jefrem Sirin svoju molitvu završava molbom: O Gospode Care, daruj mi da vidim grehe svoje i da ne osuđujem brata svoga, jer si blagosloven u vekove vekova. Sveti Luka Krimski piše: "U našem oku nalazi se greh velik kao brvno ali ga ne primećujemo, nego samo vidimo trn u oku brata svoga. Sećate li se kako su Gospodu doveli ženu uhvaćenu u preljubi i kako je Gospod tada rekao: Koji je među vama bez greha neka prvi baci kamen na nju." Naravno da se niko nije usudio da to učini. Nismo bez greha i baš zato i ne smemo bacati kamenje osude.
Vreme Časnog posta darovano nam je da još dublje sagledamo svoje grehe i iskreno se za njih pokajemo. Ovo je vreme usrdne molitve a da bismo što bolje shvatili značaj posta i molitve, posebno molitve prepodobnog Jefrema Sirina, nesumnjivo će nam pomoći i knjiga svetog Luke Krimskog "Tumačenje velikoposne molitve prepodobnog Jefrema Sirina u izdanju manastira svetog Arhangela Mihaila na Miholjskoj Prevlaci.
Božana Stojanović  

Izvor http://www.pravoslavie.ru/srpska/69187.htm

Ova žena, cio moj svijet

A naša ljutnja je odmah splasnula, postala je smiješna, kao i povod.

Pobune su trajale kratko, toliko kratko, da ih nije vrijedilo ni dizati. Pogotovu što sam znao, ma koliko bio ljut, da mi ništa ne može zamijeniti nju, ovakvu kakva je, uskogrudu u svojoj ljubavi, netrpeljivu prema svemu što bi joj moglo uzeti ma i djelić mene, njene svojine. I brzo sam se, iz traljave pobune i tobožnje želje za slobodom, vraćao u čvrstu tvrđavu njene ljubavi, kao smireni bjegunac koji nije ni odmicao daleko od kapije.

Život nam nije naklonjen, i sami stvaramo svoju malu zajednicu, svoj kosmos, u kojem namirujemo jedno drugome sve što nam nedostaje.

Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabreći se njenim prisustvom. Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalazeći olakšanje. Kad osjetim radost, trčim da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.

Dobar je čovjek, i lijepa žena, ali ono što je samo za mene, to sam sam stvorio. Čak i da je imala velikih mana, ja ih ne bih znao. Potrebna mi je savršena, i ne mogu dopustiti da to ne bude.

Dao sam joj sve što nisam našao u životu, a bez čega ne mogu. Čak se i umanjujem pred njom, da bi ona bila veća, i ja pomoću nje. Bogato je darujem, da bih mogao da uzmem. Ja sam osujećen, ona je ostvarena, i tako sam obeštećen. Ona mi namiruje izgubljeno, i dobijam više nego što sam želio da imam. Moje želje su bile maglovite i rasute, sad su sakupljene u jednom imenu, u jednom liku, stvarnijem i ljepšem od mašte. Njoj priznajem sve što ja nisam, a opet ništa ne gubim, odričući se. Nemoćan pred ljudima i slab pred svijetom, značajan sam pred svojom tvorevinom, vrednijom od njih. Nespokojan pred nesigurnošću svega, siguran sam pred ljubavlju, koja se stvara sama iz sebe, jer je potreba, pretvorena u osjećanje. Ljubav je žrtva i nasilje, nudi i zahtijeva, moli i grdi. Ova žena, cio moj svijet, potrebna mi je da joj se divim i da nad njom osjetim svoju moć. Stvorio sam je kao divljak svoga kumira, da mu stoji iznad pećinske vatre, zaštita od groma, neprijatelja, zvijeri, ljudi, neba, samoće, da traži od njega obične stvari ali da zahtijeva i nemoguće, da osjeća oduševljenje ali i ogorčenje, da se zahvaljuje i da grdi, uvijek svjestan da bi mu bez njega strahovi bili preteški, nade bez korijena, radosti bez trajanja.

Zbog nje, isključive, i ljudi su mi postali bliži.

Tvrđava

Meša Selimović

S.A.R.S. - Lutka (Official video)

Drage dame srećan Vam 8. mart

Pre svega jedan poklon: 


  

Želim Vam srecan Dan žena i da što ga više proslavljate budete sve lepše :D Želim da ga proslavite u prijatnom društvu svojih omiljenih muškaraca :D
Na kraju želim par linkova koji bi vodili ka boljem raspoloženju tokom ovog praznika.
Za raspoloženje je najbitnija muzika, zar ne? :D
moj predlog: sve od ovog gospodina:
Pola čovek pola 8. MART :)

       

Naravno mogu i Giboni i Neno Belan i drugi zavisi od ukusa:)
I zapamtite, dama je najlepsa pored pravog džentlmena :D

SREĆAN VAM 8. MART DRAGE MOJE DAME!

Uživajte.

 

Koje vas stablo najviše doziva?

Poznato je da stabla u sebi sadrže magičnost i mudrost. Stablo je simbol rasta, snage i harmonije. U vremenima nesigurnosti, savjet možemo potražiti od drveća i prirode oko nas… Izaberite stablo koje vas najviše doziva. Pročitajte odgovor u nastavku i saznajte osobnu poruku koje vam ono prenosi. Ukoliko smatrate da vam je vaše stablo prenijelo korisnu poruku, podijelite ovaj zabavan test s drugima!

Stablo jabuke

Jabuka je Majka Priroda u svom najboljem izdanju. Ono je kombinacija opskrbe, ljepote i stabilnosti. Već dugi niz godina, plod jabuke je sveti i čarobni izvor hrane i vrijednih nutritivnih sastojaka. Kad vas jabuka doziva, zapravo vas dozivaju čistoća i poštenje te od vas traže da se zaustavite i razmislite čime ste sve blagoslovljeni. Koje su blagodati u vašem životu? Čak i ako se ne čini da imate mnogo, uvijek imate jednu stvar na kojoj možete biti zahvalni, a to je život. Što je više zahvalnosti koju osjećate, više će vam blagoslova doći. Jabuka je podsjetnik da uklonite sve ono što vam u životu ne služi. Pokažite neustrašivost dok se krećete naprijed k novim životnim iskustvima. Majka Priroda je uvijek pokraj vas. Pokažite joj zahvalnost boraveći u prirodi.

Stablo jasena

Jasen je stablo poznato kao ‘Stablo starog svijeta’, puno je drevne mudrosti i čarobnih misterija. Ono je simbol moći koja se dobija kroz odricanje i borbu. Kroz stoljeća, jasen je čimbenik koji doprinosi čarobnosti čarobnih štapića ili štapova mudraca. Kad vas jasen doziva, ona vas želi podsjetiti da vaš život ne treba biti ograničen samo na nužne stvari. Vaš bi život trebao biti ispunjen smislom, maštanjem i srećom. Trebali biste osjećati ohrabrujuće vodstvo svemira za opušteni život koji teče svojim tokom. Vrijeme je da vjerujete životu i djelujete intuitivno što će vam pomoći da proširite svoje životno iskustvo. Stablo jasena vam donosi vjeru i magičnost. Probudite ideju da ste vi biće stvaranja i snažnih promjena. Nema potrebe za borbom i boli. Sve prepreke koje dolaze na vaš put, vi ste im sukreator. Razmislite o jednostavnosti i protoku života, i ako vjerujete, to ćete i primiti.

Stablo breze

Stablo breze je apsolutni simbol ljepote i kreativnosti u šumi. Breza predstavlja nove početke, uspostavljanje granica, obnovu i pročišćavanje vaše trenutne situacije. Ovo je stablo jako i može izdržati najviše temperature, no ono može odbaciti svoju neželjenu koru, baš kao što zmija odbacuje svoju kožu. Kad vas breza doziva, ona od vas traži da se očistite i obnovite trenutnu situaciju svog života. Vi imate moć da ozdravite i ponovno stvorite sve što želite. Odbacite ono što vam više ne služi. Ostavite stare navike, stara uvjerenja i negativnu energiju iza vas. Idealno je vrijeme za ponovno samootkrivanje.

Stablo cedre

Jako i stabilno stablo cedre pruža zaštitu mnogim živim bićima. Njegova trajnost i izdržljivost može trajati stotinama godina. Stablo cedre ima dosta jednostavan pristup životu, baš kao i poruka koju vam šalje. Ako vas cedra doziva, ona s vama dijeli mudrost sigurnosti i ozdravljenja. Sjetite se da su stvari uvijek jednostavnije nego što se čine. Imajte povjerenja u život! Nemojte previše razmišljati o svemu. Držite stvari jednostavnim, čistim i slijedite svoje srce. Kada svoj um držite smirenim, saznat ćete da imate moć popraviti i izliječiti bilo koji problem koji se pred vama pojavi. Kada odlučite živjeti s jednostavnošću i povjerenjem, imate veliku šansu da budete jaki i živite dug i zdrav život.

Stablo trešnje

Trešnja je lijepi i mirisni simbol krhkosti i života. Trešnjina je početna faza je savršeno cvjetanje koje traje samo kratko vrijeme prije nego što se pretvori u ukusno i hranjivo voće. Ona je savršen primjer da je život jako dragocjen i kratak. Kad vas trešnja doziva, to je poruka sreće i života. Ovaj trenutni život je prekratak da bi dopustili da vas pretrpaju negativnosti i težina. Vaš je život ispunjen tako slatkim i plodnim mogućnostima, samo ih trebate postati svjesni da biste ih mogli iskoristiti. Uživajte u prekrasnom cvjetanju. Uživajte u mirnoj transformaciji u bogato i ukusno voće. Živite svaki dan kao da je on najbolji dan vašeg života. Vaš je život je lijep i dragocjen. Carpe Diem!

Stablo čempresa

Stablo čempresa je simbol samoće i odricanja. Prema drevnim pričama, ono je uvijek bilo primjer tuge i povučenosti. Nema pretjerivanja ni u čemu, jer stablo čempresa ograničava svoj rast u procvatu. Kad vas čempres doziva, on vam šalje poruku o unutarnjim pitanjima. Što žrtvujete u svom životu? Od čega odustajete kako bi vam to pomoglo u potrazi za istinskom srećom? Vi ste kreator svog i samo svog života. Svatko treba imati mogućnost da izabere i živi svoj vlastiti put i sudbinu. Nitko nikada ne bi trebao biti ‘čuvar’ nekoga drugoga. Ako se osjećate da se žrtvujete za druge (ili obratno) u toj mjeri da više ne živite svoj život; vratite se korak unatrag i ispitajte što se zapravo događa. Tajna života je sreća. Svako biće na Zemlji bi trebalo imati priliku da je iskusi.

Stablo brijesta

Stablo brijesta je drevni simbol prijateljstva, obitelji i tradicionalnih vrijednosti. Iznimno moćno stablo, čija ljepota također sadrži osobine ratnika. Brijest je stablo puno odanosti. Ono je vjeran i vrijedan primjer borbe za ono što želite, čak i kada su izgubili svaku nadu. Brijest je utemeljeno i inspirativno stablo koje stoji odlučno pred svime što ga gleda s visoka. Kad vas stablo brijesta doziva, ono šalje poruku nade, otpornosti i stabilnosti. Ako vjerujete u nešto, onda je vrijedno zauzeti se za to. Ovom je svijetu potrebno više strasti prema onome što držite dragim. Ako se osjećate kao da želite odustati od nade i ne možete više ići naprijed, znajte da će se vaša odlučnost i upornost isplatiti. Da je svatko odustao kad je sve izgledalo crno, nikad ne bismo saznali što je zlato, ne bi bilo nikakvih pobjeda niti velikih izuma. I vi imate mogućnost zauzeti se za ono u što vjerujete i doći na sam vrh. Stablo brijesta je uvijek s vama za sreću.

Stablo gloga

Već tisućama godina, stablo gloga i njegovo prirodno izvijeno deblo simbol je optimizma i misterije. Njegovo obećanje snage, obnavljanja i prijateljstva, daje osjećaj ravnoteže i jednostavnosti za sve što mu dolazi. Ono je veliki zaštitnik. Stablo gloga simbolizira osobne granice i osobni rast. Poput starog čarobnjaka s magijom svuda oko njega, glog vas potiče da ostanete sigurni i snažni kroz svoja osobna putovanja. Kada vas stablo gloga doziva, želi vam poslati poruku avanture i poduzimanja akcije. Ako ste suočeni s izazovom u ovom trenutku, važno je da razmišljate izvan okvira. Stvarima se uvijek može pristupiti iz drugog kuta. Uvijek postoji neki drugi način.

Stablo lješnjaka

Stablo lješnjaka je simbol kreativnosti, strasti i obrtništva. Kao primjer instinkta i promjene, ovo drvo podsjeća da se uvijek može okrenuti novi list. Možete promijeniti bilo što bilo kad, čak i ako je to samo vaš pogled na stvari. Tama se može pretvoriti u svjetlo. Tuga se može pretvoriti u radost. Novi smisao se može pronaći u bilo kojoj situaciji. Ako vas doziva stablo lješnjaka, njegova je poruka da potaknete novu viziju. Ono što je nekome smeće, blago je nekome drugome. Sve ovisi o tome kako gledamo na stvari. Uživajte u svakom putovanju u kojem ćete stvoriti nešto novo. Stvaranje je jednako važno kao i sam proizvod.

Stablo javora

Stablo javora je čarobno i šareno, a stari s dostojanstvom i dobrotom. Odiše takvom istančanom ljepotom koja pokazuje zahvalnost Zemlji iz koje raste. Stablo javora je simbol praktične magičnosti i misterije. Kada vas stablo javora doziva, ono vam šalje poruku da i vi imate mogućnost stvaranja čuda i magičnosti. Sve u životu je misterij. Sve u životu je čudo. Kada vjerujete u sebe i u mogućnosti života, svašta se može dogoditi. Stablo javora vam pruža udobnost i potporu kako napredujete na svom osobnom putu stvaranja i misterioznosti.

Stablo hrasta

Moćni hrast je kralj šume. Ne postoji nijedno tako stabilno i utemeljeno stablo, kao što je ovaj ponosni simbol prirode. Hrast je simbol snage, opstanka, hrabrosti i časti. Kada vas hrast doziva, to je vrijeme da u sebi prepoznate hrabrost i junaštvo. Čega god da ste se bojali ostvariti, taj se strah može srušiti vašom odlučnošću i uvjerenjem. Ako se u nečemu osjećate slabim ili nemoćnim, uvijek postoji način da se prevladaju problemi. Hrast želi da prevladate sve svoje tjeskobe, anksioznosti i nervoze. Svi dolazimo iz prirode i građeni smo od istih materijala. U tom smislu smo svi jedno. Nema se čega bojati osim samoga straha. Stojte uspravno i samouvjereno.

Stablo palme

Palma je savršen primjer fleksibilnosti bez lomljenja. Takav mir i zadovoljstvo dolaze iz tog stabla. Kad vas palma doziva, to upućuje da povećate fleksibilnost s pitanjem kojim se bavite. Budite spremni sagledati obje strane svakog problema. Znanje je moć, a snaga dolazi iz mogućnosti. Vrijeme je da obogatite svoju dušu širenjem svojih stavova i gledanjem na situacije sa svih strana. Palma podsjeća da ostanete jaki i fleksibilni, ali da ste ipak uzemljeni s tihim i mirnim izgledom.

Stablo bora

Bor nije samo slavljenička tradicija, već i simbol mira, čuda i savršenstva. Ovo je drvo oduvijek bilo svijetli primjer dostizanja zvijezda i rada na svojim snovima. Što je to što ste oduvijek željeli učiniti sa svojim životom? Možda neki hobi, cilj, karijera ili spoznaja viših dimenzija stvarnosti. Sanjarenje je uvijek bilo odličan početak za novi pothvat. Kad vas bor doziva, govori vam da razjasnite što želite u životu. Nemojte da vas drugi obeshrabre, ako vaši ciljevi i snovi nisu isti kao i kod drugih, jer to je ono što ih čini tako posebnim. Bor je podsjetnik da ste pojedinac koji će doprinijeti ovom životu na svoj način. Budite autentični što je moguće više. Budite ponosni na svoj život i način na koji ste ga stvorili. Vi ste savršeni upravo onakvi kakvi jeste u smislu da ste takvi iz razloga. Sve što ste doživjeli u prošlosti vas je dovelo do sadašnjeg trenutka i to je za vas savršeno stanje.

Stablo oskoruše

Šarena i kreativna oskoruša je puna magičnosti i povezanosti sa svijetom snova i mašte. Drevni je simbol zaštite i transformacije, a također i simbol više svijesti i unutarnjeg buđenja. Kada vas stablo oskoruše doziva, o znači da vam je u svakodnevnom životu potrebno više slobode i inspiracije. To je vrijeme da se zapitate: “Što je to što će me natjerati da se osjećam inspiriranim?” Oskorušin kreativni poticaj vam šalje poruku za osobni rast. Vrijeme je da povećate svoju unutarnju viziju i započnete s povezivanjem sa svojim unutarnjim vodstvom te počnete živjeti život pun magičnosti.

Stablo vrbe

Vrba je jedno od najtajanstvenijih i najzavodljivijih stabala. Njezina ženstvena energija je snažni simbol plodnosti, zajednice i vlasti. Ona ima tako snažnu prisutnost ravnoteže. Učite od svojih vizija i intuicije. Vrbu pruža ispunjujući zagrljaj ozdravljenja i ljubavi prema sebi. Vrbu je autentičan simbol strastvenog izražavanja. Ako osjećate da vas vrba doziva, znajte da njena čista poruka od vas traži da si priznate sve emocije koje osjećate. Nema osjećaja ili emocije koja bi trebala proći nezapaženo, ili biti potisnuta. Prepustite se prirodi i svojoj intuiciji. Komunicirajte sa svojim tijelom i primijetite što vam ono poručuje. Stavite svoje unutarnje ozdravljenje na prvo mjesto. Osjećajte… Budite… Živite…

Stablo visterije

Veličanstvena visterija cvjeta s najljepšim ljubičastim cvijetovima. To zadivljujuće stablo će rasti i toliko puno cvjetati, da će njegovo deblo i loza postati toliko opterećeni. Jedini način da opstane je uz podršku. Visterija je simbol vječne ljubavi i romantike. Ona je doista miran primjer djelovanja iz srca, iznad uma. Kad vas visterija doziva, to je znak da morate postati svjesni situacija u koje se stavljate. Ne želite postati opterećeni sa stavovima drugih ili njihovom dramom. Svi odnosi su davanje i uziamnje. Mora postojati ravnoteža. Pobrinite se da primate podršku u svom životu, ali da je i pružate onima s kojima ste u odnosu.

 Izvor http://atma.hr/koje-vas-stablo-najvise-doziva/