Još neki dan i eto nama i Srpske Nove godine. Slavite li?
Da ne ulazim u priču da o kalendarima, julijanskom, gregorijanskom, o tome sam već malo i pisala, podsetila bih malo i Vas i sebe, kako je to bilo nekada u starom Beogradu, kako se slavilo.
Da ne ulazim u priču da o kalendarima, julijanskom, gregorijanskom, o tome sam već malo i pisala, podsetila bih malo i Vas i sebe, kako je to bilo nekada u starom Beogradu, kako se slavilo.
Ah, taj stari Beograd. Pre nego što počnem , ko želi da čita o ovoj temi, neka skokne kod Gradive, divni postovi na temu praznovanja u Beogradu,u neka stara vremena .
Sad imam i neki uvod. Zamislite Beograd pre 70, 80, 100 i više godina. Postaviću i malo fotografija da Vam pomognem, onoliko koliko sam uspela da pronađem na netu ( u nadi da neću ugroziti nečija autorska prava, unapred se izvinjavam, ako do toga dođe).
Postavljamo scenu! Zime u Beogradu su bile veoma hladne, sa puno snega. Sem dečice, koja su uživala, koliko je to bilo moguće, u zimskim čarolijama, Beograđani su voleli da budu tamo gde je toplo, uz neko ognjište. Ako nisu bili kod kuće, kafansko ognjište im je bilo veoma milo. Mnogo je kafana bilo u Beogradu, istorija kafana počinje sredinom 18-og veka. Neću Vam prepričavati, pročitajte divan post o istoriji beogradskih kafana .
Da se vratimo na našu temu. Pripreme za Novu godinu, srpsku, jedinu u to vreme.
Realnost je bila sledeća: ako ostavimo na stranu one imućnije porodice, koje su sebi, to mogle da priušte, mislim na dodatne troškove, za izlaske, balove i druge vrste druženja, šta je radila prosečna beogradska porodica?
Realnost je bila sledeća: ako ostavimo na stranu one imućnije porodice, koje su sebi, to mogle da priušte, mislim na dodatne troškove, za izlaske, balove i druge vrste druženja, šta je radila prosečna beogradska porodica?
Odgovor je – većinom spavala.
Oni koji nisu?
Oni koji nisu?
Posle Božića, materica, paterica, budžet je bio poprilično istanjen. Istrošilo se na poklone, koliko god da su oni bili simbolični u odnosu na današnje vreme, i na božićnu trpezu ponajviše.
Šta sad da domaćica pripremi, da to bude svečano a da se ne troši mnogo novca, da prija u zimsko vreme i da bude za praznik?
Dođosmo konačno do toga, šta se jelo za doček Srpske Nove godine.
Šta sad da domaćica pripremi, da to bude svečano a da se ne troši mnogo novca, da prija u zimsko vreme i da bude za praznik?
Dođosmo konačno do toga, šta se jelo za doček Srpske Nove godine.
Srpske krofne su ta, pomalo već zaboravljena tradicija prilikom dočekivanja Nove godine. Ako je situacija to dopuštala, služen je i šampanjac, odlična kombinacija, probajte ako niste do sada.
U svakom slučaju, ko nije bio na balu ili nekom organizovanom dočeku, nakon što je malo posedeo u krugu porodice, počastio se toplim krofnama i nazdravio sa ukućanima i nije posle toga otišao na spavanje, zaputio se u najbližu kafanu.
Kafana je srećom bilo dovoljno, svaki kraj Beograda imao je svoja mesta za okupljanje. I nije u svim kafanama svirala stalna muzika, navraćala je s vremena na vreme.
U međuvremenu se pilo, razgovaralo i kartalo.
U međuvremenu se pilo, razgovaralo i kartalo.
Mnogo su se kartali stari Beograđani, za Novu godinu takođe. Igrao se ajnc, tablanet, darde.
Igrale su se i domine.
Igrale su se i domine.
I tako je to bilo. Neka sećanja, tradicije je lepo otrgnuti od zaborava.
Evo šta kaže čuvena Spasenija-Pata Marković u svom kuvaru:
Uživanje je i za oko i za ukus lepa okrugla lopta, rumena i šuplja, koju zovemo krofnom. U izvesnim prilikama krofna je skoro obavezno posluženje za stolom. Samo treba napomenuti: potrebno je pažnje i strpljenja ako se hoće da dobije lepa krofna ….
Srećno Vam Bilo!
Izvor http://amarilisonline.com/
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.