ОБИЧАЈИ ЗА СРПСКУ НОВУ ГОДИНУ

Стари Римљани су Нову годину прослављали првог марта, али су касније почели да је славе првог јануара. Пре хиљаду година, делови Европе су почињали Нову годину 25. марта. Но, почетком XVII века, многе европске земље су усвојиле Грегоријански календар, по коме се Нова година слави 1. јануара. Данас многи народи славе Нову годину на разне начине.

Шкотланђани, на пример, обележавају празник "Хогменеј", када пале мале ватре које симболишу крај старе године. На улицама Глазгова и Единбурга окупљају се на десетине хиљада слављеника. У поноћ звоне звона, а окупљени се љубе и певају уобичајену новогодишњу песму "Стари пријатељи".

У Шпанији, свако мора да поједе најмање 12 зрна грожђа завршног дана године. Свако зрно је за по један месец у Новој години. На измаку године, са одбројавањем сата, свако стави по зрно грожђа у уста. Према веровању, грожђе ће свакоме донети срећу и успех.

У Канади, у покрајини Британска Колумбија, постоји занимљива прослава Нове године. Слављеници свих узраста обуку купаће костиме и бућну се у хладне воде Енглеског залива у близини Ванкувера. Годишњи догађај се зове "Пливање поларних медведа". Обичај је почео пре осам година. Данас се на пливање окупи око две хиљаде лица, док хиљаде прате збивања.

У Грчкој први јануар значи долазак Нове године и дан Светог Василија Великог, који је био поглавар Грчке православне цркве. Верује се да свети Василије Велики деци доноси поклоне, па многа деца остављају ципеле у нади да ће им свети Василије у њима оставити поклон. За светог Василија се меси специјални хлеб "Василопита", у који се, пре печења, убацује новчић. Прво парче се исече за Светог Василија Великог, а онда се хлеб подели по старешинству. Ко пронађе новчић биће веома срећан целе године.

Свуда у свету, код православаца и код римокатолика, прво долази Божић, па Нова година. Зато се и код православних верника честитке упућују на следећи начин: "Срећни Божићни и Новогодишњи празници", а не обрнутим редоследом.

У склопу прославе Нове године спада и кићење јелке. Међутим, требало би истаћи да јелка за Нову годину код православних верника нема и не би требало да има некакав посебан значај. Такође, можемо рећи да исто важи и за Деда Мраза.

Обичај прославе календарске Нове године, по грађанском календару први међу православним народима почели су да славе Совјети, када су освојили власт и срушили царство. Ако овоме додамо и чињеницу да се немилосрдно посече на хиљаде младих стабала, која се потом бацају, православни верници би требали само испоштовати обичај када се за Божић уноси у домове бадње дрво, које представља само једна грана, или гранчица храста која и после Божића остаје на свом месту да поносно расте. Да се ствари, ипак, померају у правом смеру показује чињеница да се све више придаје значај прослави Божића а не Новој години.

Српска православна црква обележава Нову годину 14. јануара по старом, јулијанском календару, служењем молебана, молитве за богомблагословену наступајућу годину. Осим Српске Православне Цркве, стари, календар поштују још и Руска православна црква, Јерусалимска православна црква и монашка заједница на Светој Гори. Стари календар је уз помоћ бројних научника, од којих је најпознатији Созиген, донео Јулије Цезар 46 година пре Христа. По мишљењу бројних теолога, стари календар је много погоднији и тачнији за израчунавање датума Васкрса. Други проблем за православне народе који би прихватили нови календар је, што он може донети и раскол у њиховим помесним православним црквама. Верници Српске православне цркве из дијаспоре све чешће траже да се два највећа хришћанска празника Божић и Васкрс празнују заједно са римокатолицима из практичних разлога. Међутим, Српска православна црква не може да прихвати нови календар плашећи се такође, раскола. За Цркву питање календара није теолошко већ научно питање. Подсетимо, нови календар прихваћен је у некадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, 1919. године а до тада је држава као и црква користила стари календар.

Према народним обичајима уочи Нове године спрема се свечана вечера, где укућани са гостима, пријатељима и сродницима уз весеље и песму чекају поноћ. Тачно у поноћ, сви се љубе и једни другима честитају долазак Нове године са жељама за дуг живот, добро здравље и успех у послу. На сам дан Нове године одлази се у Цркву а после се обавља свечани ручак. Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу "Василицу". Поред Нове године, која је позната и под називом Мали Божић, 14. јануара обележавају се још два значајна празника: Обрезање Господа Исуса Христа и Свети Василије Велики. Црква испраћа стару и дочекује нову годину неуобичајеним слављима, на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, без шунда и кича, подсећајући да се у бројним црквеним домовима организују дочеци Нове године.

У духовном смислу, Нова година постоји онда када неко, од оних који живе у небризи, почну да брину за своје спасење. Пошто је Нова година, почетак свих дана у години, то би у тај дан требало да човек преиспита себе и своја дела, како би првог дана у Новој години кренуо и новим путем који води у Царство Божије. У тај дан човек би требао да сабере своје мисли, али мисли достојне хришћанства, које би могле да управљају свим његовим делима током целе године. Суштина поменуте промене састоји се у томе да човек, од тога тренутка, живи за Бога и ближњега свога, а не више само за себе као раније. Да одбаци, "по првом живљењу, старог човека, који се распада у жељама преварљивим; И да се обнови духом ума свог и обуче у новог човека, који је саздан по Богу у правди и у светињи истине". (Еф.4, 22-24). Тиме он одбацује раније навике и све оно у чему је налазио тренутно задовољство. Тако се све ствари поводом Нове године своде на једно, а то је на унутрашње обнављање самога себе. Ако се неко уз Божију помоћ, усмери у Новој години на овај начин, тај ће на најсавршенији начин провести Нову годину и припремити себе да тако живи током целе године. Следеће године ће онда бити потребно само да понови оно што је упражњавао протекле године.