Prestala je.

Shvatila je da je ona to što jeste i da to što nije iskrena prema sebi je loša usluga prema njenoj duši i svetu.
Prestala je da sluša buku celog sveta. Spoznala je tihi glas njene duše kao najlepši mogući zvuk.
Prestala je da preispituje svoje motive, namere, apel njene duše. Shvatila je da pitanja traže odgovore, a možda je već znala odgovore.
Prestala je da se trudi, da forsira, da gura i da ostaje na teškom putu. Shvatila je da ako ostavi neke stvari po strani može da krene drugim putem.
Završila je sa prijateljima koji su je opominjali da bude vedrija i lepršavija. Shvatila je da oni nisu razumeli koliko duboko pliva u vodama života, osećajući se kao kod kuće u njihovim mračnim dubinama, da umire izlaskom na površinu.
Završila je sa skretanjem pažnje, poricanjem, malim bolestima zavisnosti koje su je odvukle daleko od pravih želja njene duše. Shvatila je da snaga karaktera dolazi iz fokusa i posvećenosti.
Prestala je da negira želje koje su vikale iz njene duše svaki dan. Shvatila je da ako ništa ne uradi za njih, one će umreti mirnom smrću uzimajući deo njene duše sa sobom.
Završila je sa noćnim zabavama i koktel žurkama gde razgovori dotiču samo površinu života. Shvatila je da pića stvaraju iskrivljenu stvarnost i privremenu sreću koja nije stvarna i nestaje u svetlost dana.
Prestala je da pokušava svima da udovolji. Shvatila je da nikad ne može uspeti.
Prestala je da se preispituje. Shvatila je da njeno srce zna istinu i da mora da ga prati.
Prestala je da analizira sve opcije, da meri prednosti i mane i da pokušava da shvati sve pre nego što skoči. Shvatila je da taj skok ne podrazumeva u potpunosti saznanje gde će se dočekati.
Prestala je da vodi bitke sa sobom, pokušavajući da promeni ono što je znala da jeste. Shvatila je da je svet dovoljno težak da bi bili potpuno svoji, pa zašto bi i od toga pravili izazov.
Prestala je da brine, jer je briga bila cena koju je plaćala da bi sve ispalo u najboljem redu. Shvatila je da briga ne mora da bude deo procesa.
Prestala je da se izvinjava i igra na sitno, da bi drugima bilo ugodno i da bi se uklopila. Shvatila je da je uklapanje precenjeno i da sijanje njene svetlosti čini druge dovoljno hrabrim da urade isto.
Završila je sa svim onim “trebalo bi” i “moralo bi” u ovom svetu. Shvatila je da jedino moranje u njenom životu dolazi od onih stvari koje kucaju tako jako u njenoj duši, da ne može da ih ne uradi.
Prestala je sa kajanjem i svim onim “šta je moglo”. Shvatila je da kasno uviđanje nikad ne može primeniti, jer okolnosti su uvek drugačije u retrovizoru, a vi životom prolazite pogledom kroz prednji prozor.
Prestala je sa prijateljstvima zasnovanim na zajedničkoj istoriji i prošlim iskustvima. Shvatila je da ako prijatelji ne mogu da rastu zajedno ili ako više ne idu istim putem, da je u redu da ih jednostavno pusti.
Prestala je sa pokušajima da se uklopi – da bude deo popularne mase. Shvatila je da je cena koju mora da plati da bi bila u tome prevelika i da će izdati svoju dušu.
Prestala je sa nepoverenjem. Shvatila je da je svoje poverenje imala u ljude koji su bili nepouzdani – zato je počela sa osobom kojoj veruje najviše – sebi.
Završila je sa zamaranjem. Shvatila je da to dolazi od trošenja vremena na stvari koje joj nisu donele radost ili hranile njenu dušu.
Prestala je da pokušava sve da shvati, da zna sve odgovore, da sve planira i da vidi sve mogućnosti pre nego što počne. Shvatila je da život teče i da su zaobilaznice i neočekivani trenuci neki od najboljih delova života.
Prestala je da traži razumevanje od bilo koga osim od sebe. Shvatila je da je jedina osoba sa kojom bi provela sve i razumevanje sebe je bilo mnogo bitnije nego biti shvaćen od nekog drugog.
Prestala je da traži ljubav. Shvatila je da voleti i prihvatati sebe je najbolja vrsta ljubavi i da je to seme iz koje sve druge ljubavi počinju.
Prestala je da se bori, da pokušava da promeni sebe, tako što je prihvatila svoje telo. Shvatila je da telo u kojem je došla na ovaj svet je jedino koje ima – da ga ne može zameniti ili vratiti – tako da je ljubav i prihvatanje jedini put.
Prestala je da se podešava, povezuje i ažurira sve vreme. Shvatila je da su vesti i galama ovog sveta uvek tu – kakofonija koja nikad ne usporava ili utišava i da slušanje tišine njene duše je bolja stanica za podešavanje.
Prestala je sebe da maltretira i muči kao da će bilo koja od ovih stvari dovesti do promena ili učiniti je boljom. Shvatila je da dobrota i saosećajnost prema sebi i drugima postiže mnogo više.
Prestala je da upoređuje i posmatra tuđe živote kao ogledalo za svoj život. Shvatila je da držeći njeno ogledalo vidi sebe u najboljem i najdivnijem svetlu.
Prestala je bude tiha, bez emocija i da drži jezik za zube. Shvatila je da njen glas i emocije se mogu pratiti sve do njenih najdubljih želja i čežnji ako samo bude pratila njihovu nit.
Prestala je da bude u pravu. Shvatila je da je svačija istina relativna i lična, tako da je jedina prava istina ona koju oseća da je istinita za nju.
Prestala je da se oseća kao gost u ovom svetu. Shvatila je da se možda nikada neće osetiti kao kod kuće u ovom svetu, ali osećaj kod kuće u njenoj duši je sasvim dovoljan.
Prestala je da dozvoljava da je drugi iscrpljuju – ljudi koji nisu želeli da iskoriste svoje vreme za svoje procese, a videli su prečice preko nje. Shvatila je da može da deli iskustva, ali da svako mora da uradi sam svoj posao.
Prestala je da misli da ima toliko toga još da uči. Shvatila je da može znati puno toga, samo ako bude slušala.
Prestala je da pokušava da promeni druge ili da im pomaže da vide neke stvari. Shvatila je da može voditi samo primerom, a ako vide ili prate to zavisi od njih.
Prestala je da kritikuje sebe. Shvatila je da taj glas nije njen.
Prestala je da se takmiči i da bude nezadovoljna sa tim gde se nalazi. Shvatila je da sadašnji trenutak ima sve što joj treba da je dovede u sledeći trenutak. On nije bio tamo – bio je upravo ovde.
Prestala je da gleda sebe povređenu, kao nešto što se izbegava, kao da je njena greška. Shvatila je da je bol podjednako oblikuje kao radost i potrebno je oboje da bi učila i razvijala se.
Prestala je da prosuđuje. Shvatila je da suditi podrazumeva prisustvo ispravnog i pogrešnog – i da postoji razlika između korišćenja informacije radi obaveštenja i da bi nekom drugom ukazali da je pogrešio.
Prestala je da donosi zaključke. Shvatila je da samo treba da pita.
Prestala je sa žaljenjem. Shvatila je da kad bi samo znala bolje da bi uradila bolje.
Prestala je da bude ljuta. Shvatila je da ljutnja samo lampa koja pokazuje čega se najviše plaši i kada osvetli ono što treba da vidi, više ne mora da se drži toga.
Prestala je da bude tužna. Shvatila je da tuga raste kada izneveri svoju dušu i napravi izbore koji nisu bili verni sebi.
Prestala je da igra na malo. Shvatila je da ako drugi ne mogu da podnesu njenu svetlost, to je zato što se plaše svoje sopstvene.
Prestala je sa skrivanjem i pretvaranjem. Shvatila je da maske guše i čine je klaustrofobičnom.
Prestala je da sluša tuđa kritikovanja i žalbe. Shvatila je da ništa nisu govorili o njoj – samo su je obaveštavali o svojim percepcijama.
Prestala je da viče oko galame ovog sveta. Shvatila je da živeći glasno može isto tako da živi i tiho.
Prestala je da traži dozvolu, potvrdu ili autoritet. Shvatila je da je ona sama sebi gospodar.
Prestala je da se trudi da bude nešto što nije. Shvatila je da je svrha života da bude istinski srećna i da je takva rođena da bude…i ako zastane dovoljno dugo da se priseti toga, prepoznala bi se.
Izvor: elephantjournal.com  

 forensicsoul.com