Не брините се низашта

Свако од нас се брине за толико много ствари, почевши од породичних и финансијских до ствари које се тичу светске кризе или тероризма.

А Господ Исус нам је већ на почетку Новог Завета, у Јеванђељу по Матеју глава 6, поручио чак 5 пута да се не бринемо, на тај начин да то звучи као заповест. ”Не брините се” је једна од Христових заповести.

Кад чинимо супротно томе, ми кршимо Христову заповест. Као и многе друге, ни ова заповест није лака и потребно је времена и труда да би се усвојила као свакодневни стил реаговања и понашања. Међутим, као и све друго, уз помоћ Божију је могуће достићи овај надприродни начин живљења.

Апостол Павле каже у посланици Филипљанима, поглавље 4 стих 4; ”Радујте се свагда у Господу и опет велим радујте се!”

Постоји светска срећа и Божанска срећа. Божанска срећа је радост. Реч радост је у Светом Писму термин који значи прослављање Бога. Постоји разлика између Божанске радости и светске радости.

• Светска радост зависи од тога шта нам се споља дешава; ако ствари иду добро, ми смо радосни, а ако ствари иду низбрдо, ми смо тужни. То нас држи у константној емотивној нестабилности, јер смо вођени спољашњим дешавањима и наше унутрашње стање зависи од спољњих догађаја.
• Библијска, Божанска радост је везана са унутрашњим прослављањем Бога без обзира на спољње догађаје и дешавања. Са такве тачке гледишта унутрашња радост уопште није везана за околности, већ за унутрашњу комуникацију са Богом.

Радост добијамо тако што се радујемо. Можда звучи контрадикторно, али ако се човек не труди да има радовање, онда не може доживети радост. Радовање је прослављање Бога у себи. Свако од нас доноси сопствену одлуку да ће прослављати Бога без обзира на околности.

Ако хоћеш победу над бригом, као што нам је заповеђено да се не бринемо ни зашта, онда морате донети одлуку да се радујете у Господу, јер се то неће десити само од себе, без вашег труда. Бог захтева сарадњу са наше странекроз труд и напор. Он неће да нам да нешто без нашег учестовања кроз труд, а покажемо ли труд, даће нам и много више од оног што тражимо или што смо замислили.
Тако је и у вези радости.

Највећу радост производи захваљивање Богу на свему што нам је дао, а свакоме од нас је дао толико пуно тога.

Кад год осетите да сте опали у расположењу, говорите у себи захвалност Богу за све чега се сетите – што вас је одржао у животу до данашњег дана, што имате шта да једете и пијете, што имате кров над главом, што имате здравље, што знате за Њега, што је природа дивна, што је време умерено….Убрзо ћете увидети драматичну промену у свом унутрашњем расположењу.

Да бисте сачували овај мир, да вам се брига не би опет прикрала и украла вам мир, онда морате бити у себи у стању хвале и захвалности Богу. То је објашњено у посланици Филипљанима, поглавље 4, стих 8, који детаљно описује у каквом унутрашњем мисаоном стању треба бити да би се сачувао мир Божији;

”А даље браћо што год је ИСТИНИТО, што год је ПОШТЕНО, што год је ПРАВЕДНО, што год је ЧИСТО, што год је ДОСТОЈНО ЉУБАВИ, што год је на ДОБРОМ ГЛАСУ, било која ВРЛИНА, било шта похвале достојно, ТО МИСЛИТЕ.”

Није добро фокусирати се на ствари које уништавају наш унутрашњи мир, који нам је преко  потребан. Потребно је бити у мислима које су достојне похвале и захвалности Богу.

Извор