Vetroviti Stevan: Narodna verovanja i običaji na današnji dan

Brojnim srpskim manastirima danas je slava ili preslava, a među njima su i manastir Hopovo, Lipovac, Banjska, Koporin, Lepenac, Slanci kod Beograda, manastir u Somboru

 

Foto: Wikipedia

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju sećanje na prenos moštiju Svetog Stefana, Prvog velikomučenika i današnji dan nazivaju Svetim Stefanom Letnjim ili Stevanom Vetrovitim.
 
U Srbiji ima porodica koje ovaj praznik slave kao svoju krsnu slavu, a Prvog velikomučenika kao svoga sveca zaštitnika.
 
Brojnim srpskim manastirima danas je slava ili preslava, a među njima su i manastir Hopovo, Lipovac, Banjska, Koporin, Lepenac, Slanci kod Beograda, manastir u Somboru
 
SPC dane posvećene ovom svetitelju obeležava četiri puta godišnje, a današnji dan posvećen je prenosu njegovih moštiju. Stefan je bio prvi od sedmorice đakona koje su sveti apostoli rukopoložili, pa se zato i naziva arhiđakonom. Umro je u mukama, kamenovan je do smrti.
 


  Narodna verovanja i običaji
 
Srbi ovog sveca nazivaju Stevanom Vetrovitim, plaše ga se i poštuju da im vetar ne bi oduvao seno i slamu, a doneo razne bolesti. Zato se veruje da se na današnji dan treba čuvati vetra. Primorci današnji praznik smatraju mornarskom slavom, jer im Stevan Vetroviti daje vetar za njihova jedra.
 
Činio je mnoga čudesa
 
Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva ta njegova dobra dela pominju se u Svetom pismu Novog zaveta. U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je ogromnom snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećajući na reči zakona i proroka Starog zaveta, dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.
 
Zbog toga je među svojim bližnjima imao mnogo neprijatelja, ali ih je uvek pobeđivao svoji jasnim i istinitim rečima. Kako nisu mogli drugačije sprečiti njegovo propovedanje, pribegli su, uz pomoć lažnih svedoka, kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, baš kao što se zbilo i sa Isusom Hristom. Tako su narodne duhovne strešine protiv Svetog Stefana pobunile narod. Kao i Hrista, Stefana su lažno optužili i uhapsili. Posle hapšenja, usledilo je suđenje.
 
Na suđenju Sveti Stefan je odlučno i razložno pobijao jednu po jednu klevetu lažnih svedoka. Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem. No, istina o Mesiji još više je razgnevila svešteničke i narodne polavare. U tom uzavrelom trenutku, Arhiđakon Stefan pogleda u nebo i to što je ugledao objavi svima prisutnima: „Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga." To je razjarilo sve njegove sudije te Arhiđakona Stefana izvedoše iz grada i ubiše kamenjem.
 
 
Među prisutnim mučiteljima bio je i Stefanov rođak Savle, koji je kasnije, iskreno se pokajavši, spoznao istinu o Gospodu Isusu Hristu, primio njegovo učenje i sveto krštenje, i ostatak zemaljskog života proveo propovedajući, kao apostol Pavle, jevanđeljsku istinu, šireći Hristovu reč i osnivajući crkvene zajednice.
 
A toga dana, kada su Jevreji kamenovali arhiđakona Stefana, stajala je podaleko, na jednoj uzvišici Presveta Bogorodica, sa svetim Jovanom Bogoslovom, gledajući mučeništvo ovog prvog mučenika za istinu njenog Sina i moleći se usrdno Bogu za njegovu dušu.
 
Sveti prvomučenik Stefan, koji je postradao u današnji dan, imao je nešto više od 30 godina. Njegove poslednje reči su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“. 

Izvor Stil.kurir.rs