Дошли смо и до кулминације лета. Кажу - "после Светог Илије
(2.август), сунце све милије".
Али да избегнемо све оне паганско сујеверне савете и непотребна знања, сетимо се једне важне епизоде из живота Светог пророка, и важне поруке Божије која нам је и данас преко потребна:
Велики пророк Илија, није могао да истрпи неправедну власт. Затворио је небо и отишао у планину у пећину, да се моли Богу, да Бог ослободи народ од тираније безбожног цара и царице.
После три године и шест месеци постало је Илији тешко. Молио се да му се Бог јави. У силној хуци ветра и великој грмљавини, Бог се ипак није јавио. А онда - земљотрес, и сва се земља потресе, али не беше Бога ни у потресу.
Илија већ беше очајан, али тада му дође тих глас који му рече: „Илија, теби говорим, устани!“ Илија је већ помислио да нема више нико веран Богу у Израиљу осим њега.
А Бог му рече: „Седам пута седамдесет и седам још има оних који су верни у Израиљу“. И тада се Илија врати међу народ, и тада се помоливши Богу, а Бог, који праведнике слуша, отвори небо и паде дажд на земљу и преста глад.
Помолимо се Светом пророку Илији. Да поверује да и међу нама недостојнима ипак још увек има седам пута седамдесет седам верних Богу. И да престане ова животна суша, овај наш дуги пад, од "три године и шест месеци", али и много дужи од тога.
Све сем пада за нас као да је сад већ постало бајка...
Поновио сам ово од пре неке године. Неке ствари се не мењају брзо. Али се уз Божију помоћ ипак мењају.
Наћи ће се ако Бог да тих седам пута седамдесет седам да спасу Србију и врате Србе у службу Богу. У црквама на Литургији, али можда и у пећинама наше изолације и самоизолације.
На слици - Свети Илија у Грачаници, на нашем Косову.
Ненад Илић
Али да избегнемо све оне паганско сујеверне савете и непотребна знања, сетимо се једне важне епизоде из живота Светог пророка, и важне поруке Божије која нам је и данас преко потребна:
Велики пророк Илија, није могао да истрпи неправедну власт. Затворио је небо и отишао у планину у пећину, да се моли Богу, да Бог ослободи народ од тираније безбожног цара и царице.
После три године и шест месеци постало је Илији тешко. Молио се да му се Бог јави. У силној хуци ветра и великој грмљавини, Бог се ипак није јавио. А онда - земљотрес, и сва се земља потресе, али не беше Бога ни у потресу.
Илија већ беше очајан, али тада му дође тих глас који му рече: „Илија, теби говорим, устани!“ Илија је већ помислио да нема више нико веран Богу у Израиљу осим њега.
А Бог му рече: „Седам пута седамдесет и седам још има оних који су верни у Израиљу“. И тада се Илија врати међу народ, и тада се помоливши Богу, а Бог, који праведнике слуша, отвори небо и паде дажд на земљу и преста глад.
Помолимо се Светом пророку Илији. Да поверује да и међу нама недостојнима ипак још увек има седам пута седамдесет седам верних Богу. И да престане ова животна суша, овај наш дуги пад, од "три године и шест месеци", али и много дужи од тога.
Све сем пада за нас као да је сад већ постало бајка...
Поновио сам ово од пре неке године. Неке ствари се не мењају брзо. Али се уз Божију помоћ ипак мењају.
Наћи ће се ако Бог да тих седам пута седамдесет седам да спасу Србију и врате Србе у службу Богу. У црквама на Литургији, али можда и у пећинама наше изолације и самоизолације.
На слици - Свети Илија у Грачаници, на нашем Косову.
Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.