субота, 15. фебруар 2020.

❤️🌹❤️🌹❤️🌹❤️🌹❤️

Kada ti se učini da nemaš nikoga
Shvatiš da imaš majku
I ogromnu planinu ljubavi uz sebe
Koja te štiti, hrani i čuva


Ona ti je tada i otac i brat i prijatelj
Ona ti je tada sve
I menja ti sve


Zato što te razume i sve ti prašta
Upija tvoju bol, briše suze
I kaže ti ono što ti malo ko govori
Da te voli i prihvata
Takvog kakav jesi


Spremna da te voli i u najboljem i najgorem izdanju
Uvek na tvojoj strani


Za druge možda nisi dovoljno dobar
Za nju si savršen


Čak te stavlja i ispred sebe

Što možda i nije u skladu sa prirodom
Ali jeste sa bezrezervnom ljubavlju


Onog ko te stvorio…

Kada ti se učini da su te svi zaboravili
Setiš se majke
I njenog zagrljaja, reči, osmeha, topline


Da te zna mnogo duže
Nego što samog sebe pamtiš

I da je njeno prvo sećanje na tebe
 

Mnogo duže od tebe samog
I pre rođenja


Kada te je osetila, čula, dodirnula preko njene kože
Da si tu
Da te ima…


Majka kao ruka podrške
Majka kao rame za plakanje
Majka kao otvoren dom kome uvek možeš da se vratiš
Majka kao jedini prijatelj koji ne napušta
Majka kao jedina žena koja ne vara
Majka kao ljubav koja se ne dovodi u pitanje
Majka kao jedina krila koja ne mogu da ti odseku
Majka, koja te uvek čeka
Majka, koja te uvek ispraća
I brine, i kada ne treba
A i kada treba, kada je druge briga


Majka, za koju znaš da je tu za tebe
U koju ne sumnjaš
I bez straha sve poveravaš


Čovek u životu mnoge veze može da izgubi
Ljubavne
Prijateljske


Ali samo je sa majkom neraskidiva
Čak i kada je izgubi
Ona je tu
Do kraja života
U srcu, duši


Zato što je majka sam život
A i više od života


Jedno bez drugog ne ide

Kao ni mi bez naših majki
A ni one bez nas


Stefan Simic

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.