недеља, 9. фебруар 2020.

СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА





12. фебруара (30. јануара по старом)

Сабор три светитеља Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог

Српска православна црква (СПЦ) слави Три јерарха који, према веровању, штите људе и животиње од мразева и злих ветрова.

Света Три јерарха су крсна слава многих породица, цркава, манастира, као и еснафска слава бакала. Празник се, у црквеном светачнику, обележава црвеним словом.
Три јерарха су историјске личности Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоусти, а празник је, у њихову част, установљен 1076. године.

Свети Василије Велики је познат као велики световни и духовни учитељ цркве. Свети Григорије Богослов је и прозван као Богослов јер је ненадмашно тумачио догму, а свети Јован Златоусти је упамћен као недостижан проповедник Јеванђеља, због чега је тако и назван.


Тек што се младо хришћанство ослободило свог великог непријатеља - многобоштва и почело да се у миру и слободи развија, појавише се многе јереси и расколи, који су низ година раздирали и потресали Христову цркву. У то време, које је тражило храбре и одлучне браниоце православља, појавише се и три учена и знаменита човека: Василије Велики, Владика ћесарије Кападокијске, Григорије Назијанзин Богослов и Јован Златоусти, васељенски патријарси. Својим делом и речју, ова тројица, који су били савременици, остали су истрајни поборници за чистоћу Христове науке, не зазирући ни од самих царева.

За време цара Алексија Комнена, настаде велика расправа у Цариграду око тога ко је међу том тројицом светитеља најзнаменитији и највећи. Сваки светац имао је своје присталице, те се тако поделише на три табора: василијевце, григоријанце и јовановце.

Василијевци узношаху светог Василија Великог, називајући га високоглагољивим и по врлинама анђелима равним, који као да ничег људског није имао.

Григоријанци су хвалили светог Григорија, као великог познаваоца грчке науке и састављача многих богословских списа.

Присталице светог Јована истицали су га као слаткоречивог говорника и доброг учитеља.
Напослетку, Јовану, епископу града евхаитског, јавише се у сну сва три светитеља и рекоше да ни један од њих није већи а други мањи, већ да су равни и једнаки и да су сви послати ради људског спасења.

Као што су сва тројица на истом послу радили, требали би им и један празник одредити и заједно их прослављати. Зато им епископ Јован, пошто им се сваком понаособ помен чини у јануару месецу, одреди 30. јануар (12. фебруар по новом календару) као заједнички празник, саставивши им каноне и тропаре и тако установи нов празник Три Јерарха, који се и данас празнује.

На икони се сва три светитеља представљају у групи, сва три у архијерејским орнатима.

Као еснафску славу у Пожаревцу су Три Јерарха славили бакали.

Три Јерарха су заштитници људи и животиња од студени и злих ветрова.
 
 
Тропар, глас 4.
Ви који сте са Апостолима једнаки и учитељи Васељене, Владику свих молите: Да дарује мир Васељени и душама нашим велику милост.
Кондак, глас 2. 
Примио си, Господе, у место насладе и одмора Твојих угодника, свештене и богоносне проповеднике, и велике учитеље, јер си Ти Једини који прослављаш Своје Свете: Примио си њихове подвиге и смрт више од сваког изобиљa.
МОЛИТВА ТРИМА СВЕТИТЕЉИМА
О, пресветли светилници Цркве Христове, Василије, Григорије и Јоване, који светлошћу православних догмата све крајеве земље обасјасте и мачем речи Божје смутње и роварења богохулних јереси угушисте! Припадајући вашем милосрђу, с вером и љубављу из дубине душе вапијемо: стојећи пред Престолом Пресвете, Једносуштне, Животворне и Нераздељиве Тројице за Коју се речју, писањем и животом храбро бористе и душе своје полагасте, увек Јој се молите да и нас утврди у Православљу, у једнодушности, до смрти непоколебљивом исповедању вере Христове, и у сведушевној послушности Његовој Светој Цркви; да нас опаше с висине силом против свих невидљивих и видљивих наших непријатеља; да сачува Цркву своју непоколебљиву од неверја, сујеверја, јереси и раскола; да дарује архипастирима нашим здравље, дуговечност и напредак у свему; пастирима нашим да пода духовну трезвеност и ревност за спасење своје пастве, владаоцима суд и правду, војницима стрпљивост, храброст и победу над непријатељима, сиротима и удовицама заштиту, болеснима исцељење, младима добро васпитање у вери, старима утеху, уцвељенима помоћ, и свима све што је потребно за привремени и вечни живот, те да у миру и покајању, изгарајући од жеље за спасењем, служећи Господу и подвизавајући се добрим подвигом, окончамо свој животни пут и удостојимо се у Небеском Царству заједно с вама увек певати и славити Пресвето и Величанствено Име Оца, и Сина, и Светога Духа у векове векова. Амин.

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.