Српска православна црква и верници обележавају Велике (зимске)задушнице, као знак сећања на све преминуле.
На тај дан се посећују гробља и прислужују свеће на гробовима најближих и у храмовима.Српска православна црква и верници 22. фебруара
обележавају Велике зимске задушнице.
Тај дан посвећен jе сећању на све преминуле.
Иде се на гробља или у цркве и пали свећа. На дан задушница иде се у цркву,где се служи Света литургија и парастос на којем
свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника.
На гробовима се пале свеће, а свештеник обавља кратки обред и кади гробове.На гробље и у цркву се носи кувано жито које
подсећа на Христове речи да зрно тек кад умре род доноси, ито не у мраку, него у
светлости Сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацељују ране греха.
Свећа је симбол светлости Христове, која треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе
преминулих.
Зимске задушнице скоро увек падају у фебруару, па су по томе и добиле назив
– фербуарске. Пошто су везане за
почетак Васкршњег поста, то су и ове задушнице покретне, односно немају фиксни датум.
Недеља у којој се држе ове задушнице, назива се још и Задушна недеља. То је трећа
недеља пред Васкршњи пост, која пада између Себичне и Беле недеље, која се још назива
и Месопусна недеља.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.