петак, 14. фебруар 2020.

Срели се зима и лето

Од села до села у Посавотамнави и Поцерини у предање је прерасла прича старина да о Трифундану и Сретењу настаје затишје у празновању до Ускрса. Свети великомученик Трифун и Сретење Господње и у ове дане се обележава све свечаније и у већем броју од пређашњих дана негде око искраја прошлог века и пар деценија раније.
 
Све се мења, веле мудри сем неба и земље. Од, у народу, Трифундана када се светује винова лоза и вино које вазда крепи и душу и тело. Стари и нови засади винове лозе се обилазе, опојни мирис тамјана се расипа углавном побрђем и тако из села у село које има традицију садње и неговања винове лозе.
 
За тај дан оста и предање о томе да ли се јазавац, у тим крајевима, огрејао или не. Зима у случају сунчаног времена веле траје наредних шест недеља.
 
А сутрадан на Сретење сретну се додају, зима и лето. И гледају дуго у ишчекивању ко ће од поднева да победи, што опет значи крај зиме или почетак топлих дана. Тако је било и биће али колико је тачно то нико не уме рећи, па ни они који се ближе стотој. Чудне појаве у природи од цветања до појаве птица које у ово време нису ту, додају, увек расположени за шалу, вероватно бежећи од зима у крајевима где је вечито лето и пролеће. Тако кажу, ви судите сами.
 
Бројне су и приче о необичним, по предању истинитим причама. У селу сиромаха у тешке дане оковане зимом од по метар снега, било обиље. У те дане око Трифундана и Сретења понестајало и хране. У десеточланој породици надничара нестало и пројиног и ретког белог брашна. Од њега се спремала у тим домовима чесница и колач и понешто о светињама. Домаћин се упути до газде који је опет, по систему, сит гладном не верује, био безосећајан и тек нешто пројина брашна претакао у радну обавезу током године. А гладна чељад терала мајку да заложи фуруну иако је отац тек отишао. И она то уради. Потраја грејање фуруне без зрна брашна и тек око подне стиже човек средњих година али чела ко кора од времешног дрвета. Спремљене лепиње ни налик на садашње и нешто преосталог мрса нестајали у трен. И тешка и лепа времена. Сретење дочекивало обиље чељади чији наследници сада живе у земљи и расејању сити, али сиромашни за осећај задовољства пуног стомака после строгог поста и кад му време није. Било, веле старији који памте изворну проју, не повратило се. Колико већ сутрадан или пак дан два касније ишло се до другог кулака па су домаћин и неуморна жена били у послу током лепих дана од јутра до сутра.
 
Дан је увелико почео да дужа, па се и припреме, па и садња раног поврћа обавља и набавља обиље вештачког ђубрива. На неким местима већ је увелико посејан кромпир, а салата се бере свакодневно. Село, тврде, не мирује током целе године. Очекује се крај зиме, а да ли ће тако и бити судиће време, тек поједино воће је већ добро платило данак. Род ће посведочити колико је то у количини. Колико год блага, студен је студен, па се то једино осети последицама по ионако, додају сељани, хлебу са седам кора. А топло годи сваком а колика ће цена бити сведоче све чешће бројне прехладе и у чистој сеоској средини. Сложили се или не тек најближи истини су они који тврде да је зима филтер за све али и они који кажу да се то тешко у пракси види јер плате су у зимском режиму а не доприносе здрављу.
 
И око Трифундана и Сретења.
 
Љубавне приче из старина личе на бајке али показују са колико се радости после оштре зиме ишчекивало лепо време. Млад, заљубљени пар се састајао у багремару али током зиме то беше непремостива мука. Молили се и дању и ноћу да се снег истопи и шумарак озелени тек на Тривундан дуну неки топао ветар и снег се поче топити у потоцима бришући ливаде ко гумицом. За пар дана озелени и шума а срећи младих не би краја. И чича мича и готова прича, рећи ће неко, а аутор брани став да је жеља бескрајно поље где се може пронаћи и ретко цвеће. Па ко хоће нек верује а ко је заборавио чари младости и немора и неће.
 
Сретен Косанић
 
Текст у целости преузет са сајта ГЛАСПОДРИЊА.РС
 
 

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.