Neptun – planeta koja nas čeka onda kada smo prepušteni, opušteni,
kada zaboravimo da smo se zaboravili, kada se ne mora, kada smo na
odmoru pa još negde pored deep blue sea, a još bolje okeana. Zanimljivo
je da ljudi često, ali baš često kada upadnu u Neptunov ambijent imaju
intenzivne snove. Ti snovi mogu biti i zastrašujući, jer ni ne znamo
kako dobro režiramo samo kad bi umeli da otpustimo kočnice, spustimo
gardove, razbijemo rigidni ego. A ko ne ume da režira? Režiranje je
baratanje po arhetipovima, po nesvesnim sličicama, po asocijativnom i do
beskonačnosti maštom oslobodjenog uma. No limiti postoje, i oni se
nalaze u tom Neptunovom lopovskom džaku. Da li smo opljačkali trafiku
ili biblioteku, to jest, kakve taj naš džak nosi blaga i tajne koje smo
pokupili tokom života, sve te informacije, slike, iskustveno ili kroz
imaginarno utisnuto kao doživljeno (iako možda samo pročitano) odrediće
domete svakog od nas kao reditelja pa čak i u snovima. Iz Neptuna svako
je reditelj i svako pisac, svako je fotograf jer tu su i trenuci koje
smo takodje ukrali za sebe da ih pamtimo. Samo interesantno je, često
nam se čini da pamtimo i nešto što ne bismo, a da zaboravljamo ono što
razum misli da je trebalo upamtiti. Ljudi koji imaju fotografsko (ili
eidetsko) pamćenje često imaju Neptuna izraženog u horoskopu, kao što
oni koji uspešno “zaboravljaju” imaju Plutona – zaduženog za
potiskivanje, poricanje, brisanje fajlova, burn after reading…
Hipersenzibilnost koju nam Neptun daje je mač sa dve oštrice. Divan
dar u veštinama koje ne moraju biti striktno umetničke, iako nas nekako
na to prvo vuče da pomislimo. Na film, muziku, slikarstvo i slično…
Neptun je izvanredan i u ostalim pozivima, veštinama, Nadi Hakim –
poznati hirurg koji je do danas uradio preko dve hiljade transplatacije
bubrega ima besprekoran trigon Venere iz Riba sa Neptunom u Škorpionu.
Inače je Ovan. Ta senzibilnost, osećaj za najtananije nijanse,
perfekcionizam iz ovog trigona nisu samo muzika i ples, to je sluh za
tišinu, gracioznost prstiju i gotovo magični dodir, umešnost. Naravno da
su Neptun prsti, ali Neptun je zapravo ogromna mreža razgranata u nama
kojima se nižu impulsi, senzori, informacije, to je ta hemija koju tako
često pominjemo i u ljubavi, to je taj stimulans koji nam nekada treba
da se rekonektujemo, mada znamo, mnogi stimulansi daju lažnu, iluzornu
konekciju a zapravo diskonekciju. No nema sumnje, ako drmnemo jednu u
baru ili pre nekog dejt četa, opustićemo se ili raspričati… Kako god,
Neptun nije samo laž, izdaja, kradja i slično. To što živimo u svetu
koji liči da je odavno prodat, izdat, proneveren samo sada lagano
dobijamo i mi tu informaciju, ne znači da ćemo od Neptuna dobiti samo
loše. No ako vam hakuju račun u banci to jeste Neptun i ako vas partner
prevari, isto jeste Neptun. Svako razočaranje, sve što nam se dešava a
da ne znamo, iza ledja, što nam je nepoznato, tajno, od nas skriveno. I
da, Neptun smo mi kada počnemo da u partnerovu vernost da sumnjamo, pa
režiramo, pa stalkujemo… Ali Neptun je i čaroban dodir, i lekar koji
leči, i svako ko nam vraća veru, Neptun je osećaj olakšanja, Neptun se
ne razume – Neptun se oseća, može da zbunjuje, najčešće da nas naježi,
prožima, ponese, dovede bilo do ekstaze ili transa, ali Neptun u svojoj
prirodi je bog onih najdubljih voda kao i mitološki Neptun (Posejdon), i
njega ovaj spoljni svet puno ne zanima. Više onaj koji se dešava duboko
u nama.
I upravo zato, kada odete na more – a sada je Neptun u Ribama već
neko duže vreme, i biće tu i narednih godina, dakle kada ste pored
velike vode, ili negde blizu guste šume, gde sve liči na Tolkinovske
pejzaže (on ga je imao na MC u trigonu sa vladarom Saturnom),
ili, znate ono kada se sami vraćate kući iz grada ili krećete na
posao ali u cik zore kada se dan i noć mešaju i jedna plavičasta
izmaglica gde je sve nekako kao privid pa vas okupira sa svih strana,
ili ste u svom domu posvećeni nekom delu koje se gradi polako jer vas od
početka tera da lutate, da se zagubite, promenite sve pa kao da krećete
od početka, a u stvari ne, samo idete dublje, novi lejeri se otkrivaju,
novi unutrašnji vidici (sa sklopljenim očima) otvaraju, ili ste u svom
krevetu i kao u transu omadjijani dok vam filmovi se nižu u glavi, mašta
buja, slike nošene visokim talasima isplivavaju jedna, druga, treća…. a
trebalo bi da ustanete i završite nešto, ili da stavite ručak, ili
odete do prodavnice, ali neka samo još malo ove imagologije koja je tu
od kad smo mi tu i koja nas je vekovima tiho, nenametljivo, gotvo
šunjajući se da ne skrene slučajno pažnju, učinila sve verujućima
(vernici su sasvim druga stvar i kategorija ovde nebitna). Ali svi smo
verujući jer te tajne što se u nama zbivaju su prejake nekada, i ti
snovi… pa ti snovi su samo jedna metatajna, a tek sve te priče koje
slušamo poluotvorenih usta jer nije da ne verujemo nego smo zaboravili
koliko verujemo. E sve to kada tako odemo negde daleko ili šta god –
uzima nas i voda da se konektujemo sa sobom, pošto smo u silnoj
konekciji sa drugima zaboravili na najveće bogatstvo koje postoji, a
zove se unutrašnji život.
Kao što postoje reditelji i postoje pesme i postoje umetnička dela
preko kojih nije prosto dozvoljen bilo kakav razgovor, kao što postoje
oni momenti u kojima prosto nije dozvoljeno da nas iko prekida, da nas
iz tog stanja u kome smo izvlači, jer smo ušli skroz, u tome smo, bilo u
nečemu što radimo, ili gledamo film, slušamo pesmu, razmišljamo,
sanjarimo… već ako se to prekidanje desi, pa makar to bilo i
najbanalnije “Hoćeš kafu?” to liči kao da je neko grubo i sasvim nemarno
gramofonsku iglu sljuštio sa prve na treću pesmu bez dizanja ruke.
A idu nam lepi Neptunovski dani. Sada je Venera sa Neptunom u
sekstilu (dobrom aspektu), uskoro će biti i Mars a za njim i Merkur.
Neptunovski dani no uvek može da se bira… treba da smo dovoljno tihi da
čujemo sebe, jer kosmos nikada nije bio sebičan. Nudi uvek i još po
nešto, kao opoziciju Merkura i Marsa sa Plutonom (uskoro). Ko neće u
sebe, tu je da briše, potiskuje, poriče, precrtava, ruši ma koliko
Neptun želeo da nas spase, spasićemo se samo ako idemo ka tome da se
spasemo. Ne vredi lagati sebe, ako želimo da vidimo samo zlo, eto
narednih dana i ovih drugih aspekata, idealnih za najcrnja uverenja o
ljudima i svetu.
A snovi koje sanjamo, pogotovo kada se opustimo, dolaze iz dubina
odakle ih Neptun šalje maskirane, prerušene, kostimirane. Nekad, rekoh
na početku, mogu i da nas uplaše, a nekad mogu i da nas začaraju na
najlepši moguć način. Obratite pažnju u narednom periodu na svoje snove,
koji u narednom periodu mogu da nam otkriju neku tajnu. Ili, da
preformulišem – pomognu nam da razrešimo neku ličnu tajnu. Nešto što
nismo znali o sebi, nešto što nam nedostaje, taj jedan komadić, ta
puzzle, da bi slika bila gotova a umetnik zadovoljan. Mars trigon
Neptun, aspekt koji nepogrešivo cilja u metu koja je sada, a nekima
možda samo još koji dan – tajna. Ona ista tajna zbog koje se konektujemo
sa drugima, obilazimo razne škole i kurseve ne bi li smo je dotakli, ne
bi li nam slučajno skliznula sa usana na nekoj kafi. Tajna koja leči
našu snagu. Našu vitalnost. Koja nas vodi i onda kad nam se čini da
lutamo i da smo slepi. Zapravo, tada najviše.
Izvor
Predivno
ОдговориИзбриши