Срећно навечерје празника - САБОР СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА - АРАНЂЕЛОВДАН!

       
Овај празник нарочито је посвећен успомени на Светог Архангела Михаила, кога у црквеним песмама често називамо и вођом ангелске војске. Помолимо се данас и ми бестелесним силама небесним, које Господ шаље људима на помоћ и укрепљење да никада не одступе од нас!
Радуј се, Михаиле, велики Архистратиже, са свима Небеским Силама!

 

   

                          

  

Na ovaj dan, bolesni će ozdraviti!

 Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno.

 Foto: Profimedia
  Arhangel Mihailo je "vođa nebeskih vojski" koji se uvek javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji.
Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava "onog koji je kao Bog". Na grčkom jeziku reč "arhi" znači glavni, prvi, a "angelos" znači vesnik, anđeo.
Prvi među arhangelima Arhangel Mihailo na ikoni predstavlja se kao borac - vojvoda, sa mačem ili kopljem u ruci, a narodno verovanje smatra da on dolazi i uzima ljudske duše, kad je kome kucnuo čas.
Na ikoni se ponekad predstavlja kako je pobedio Denicu, okovao ga verigama i stao mu nogom za vrat. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi.
Mnoga su narodna verovanja ο ovom anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave - bolesnik će ozdraviti.
Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio je jesenje i zimsko vreme - vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.
Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan, može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća! U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.
Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da, pošto ga smatraju živim svetiteljem,ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.
Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno.
"Žito za slavu se ne donosi za sveca već za naše upokojene pretke", objašnjava sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Gligorije Marković, koji nam priča i kako se slavi Aranđelovdan na službi u hramu Svetog Cara Konstantina i Jelene na Voždovcu.
 

Sveti Djurdjic.

Bogom blagosloveno navečerje praznika Sveti Velikomucenik Georgije Djurdjic. Svima koji slave srećna slava, da je dočekate u miru, sreći i zdravlju i da je proslavite sa svojim najmilijima.  

Sutra je Djurdjic - prenosa moštiju Svetog Georgija
Srpska pravoslavna crkva sutra će obeležiti praznik prenosa moštiju Svetog Georgija, u narodu poznat kao Đurdjic.
Sveti Georgije, koji je kao Hristov vojnik odbio poslušnost caru Dioklecijanu, velikom progonitelju hrišćana, izjavivši da se ne plaši da umre za svoju veru, pogubljen je 303. godine.

Propovedao je novozavetnu veru i, prema predanju, čak je i carevu ženu Aleksandru uspeo da preobrati u hrišćanstvo. Oboje su osudjeni na smrt odsecanjem glave, a predanje kaže da je carica preminula pre izvršenja carske naredbe.
Na pravoslavnim ikonama i srednjovekovnim freskama Sveti Djordje je predstavljen kako - jašući na konju, u vojvodskom odelu sa krstastim mačem - ubija aždaju, koja je simbol paganske vere, dok se na ikonama za praznik Djurdjic predstavlja u stojećem stavu sa kopljem ili mačem u ruci.
U pravoslavnim manastirima Sveti Djordje je prvi u redu svetih ratnika sa štitom i krstastim mačem.
Sveti Georgije je veoma poštovan u srpskom narodu i slavi se dva puta godišnje - 16. novembra kao praznik prenosa moštiju svetitelja - Djurdjic, i 6. maja, kada se obeležava dan njegove smrti - Djurdjevdan.

Пренос моштију светог Георгија – Ђурђиц

Српска православна црква и верници 16. новембра (3. новембра по јулијанском календару) прослављају празник преноса моштију светог Георгија, у народу познат као Ђурђиц. Портал Порекло честита свима који славе.

Ђурђиц је крсна слава многих српских породица, а често се слави и као преслава Ђурђевдану (6. маја).

Свети Георгије који је, као Христов војник одбио послушност цару Диоклецијану, великом прогонитељу хришћана, изјавивши да се не плаши да умре за своју веру, погубљен је 303. године. Проповедао је новозаветну веру и, према предању, чак је и цареву жену Александру успео да преобрати у хришћанство. Обоје су осуђени на смрт одсецањем главе, а предање каже да је царица преминула пре извршења царске наредбе.

На православним иконама и средњовековним фрескама свети Ђорђе је представљен како на коњу, у војводском оделу са крстастим мачем убија аждају која је симбол паганске вере, док се на иконама за празник Ђурђиц представља као пешак у стојећем ставу са копљем или мачем у руци. У православним манастирима свети Ђорђе је први у реду светих ратника са штитом и крстастим мачем.

Свети Георгије је веома поштован у нашем народу и слави се два пута годишње – као празник преноса моштију светитеља (Ђурђиц) и 6. маја (23. априла по календару СПЦ) када се обележава дан његове смрти (Ђурђевдан). У богослужбеном календару само је Ђурђевдан обележен црвеним словом, док Ђурђиц не спада у заповедне празнике иако је од великог значаја за православну цркву.

На литургијама у храмовима помињу се страдања светог Ђорђа, чије су мошти по жељи самог светитеља пренесене из Никомидије у Лиду палестинску, у храм њему посвећен. У време цара Константина хришћани су сазидали храм светом Ђорђу у Лиди Палестинској, а приликом освећења храма, пренете се у и њему сахрањене мошти свеца.

ИЗВОР: knjazevac.org.rs

Sveti Vrači isceljuju bolesne, zdravima čuvaju zdravlje: Na praznik se probudite sa ovim rečima!

 Pravoslavna crkva i njeni vernici 14. novembra proslavljaju praznik posvećen svetom Kozmi i Damjanu, u narodu poznatiji kao Vrači ili Vračevi. 

Kozma i Damjan su braća poreklom iz Rima, kojima je Bog u mladosti dao dar da leče ljude. Ceo život posvetili su isceljivanju bolesnih, nikada ne uzevši od njih ni dinar, zbog čega ih nazivaju "besrebrenici".

Praznik Vrači ne spada u red crvenih slova, ali se izuzetno poštuje u narodu.

U narodu postoji verovanje da ako se na ovaj dan pomolite svetom Kozmi i Damjanu, sve vaše bolesti će se ublažiti ili nestati, dok će zdravi biti i nadalje zaštićeni od zdravstvenih tegoba.

Molitva glasi ovako:

"K vama, sveti besrebrenici i čudotvorci Kozmo i Damjane, kao brzim pomoćnicima i toplim molitvenicima za spasenje naše, kolena preklonivši, pritičemo i, klanjajući se, usrdno vapimo: ne prezrite moljenja nas grešnih i nemoćnih, koji smo u mnoga bezakonja zapali i svakoga dana i časa sagrešujemo. Umolite Gospoda da nama, nedostojnim slugama Svojim, podari velika i obilna milosrđa Svoja. Izbavite nas od svake patnje i bolesti, jer ste od Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista primili izobilnu blagodat isceljenja, radi čvrste vere, besplatnog lečenja i mučeničke končine vaše. Uslišite nas koji se molimo i bogougodnim posredništvom vašim izmolite kod Hrista Boga pravoslavnim upraviteljima zdravlje, blagostanje, spasenje, pobedu nad neprijateljima i blagoslov Božji.

Opet se klanjajući, usrdno molimo da nam od Gospoda isprosite sve što je od koristi u ovom privremenom životu, a posebno što je potrebno za večno spasenje, da se udostojimo da molitvama vašim dobijemo hrišćanski kraj, bez bolesti, nepostidan, miran, i da se izbavimo od prevara đavolskih i večnih muka, da naslednici bezgraničnog i blaženog Carstva Nebeskog budemo. A vi, ugodnici Božji, ne prestajte da se molite za one koji vam sa verom pristupaju; čak i ako, po mnoštvu grehova svojih, nismo dostojni milosrđa vašeg, budući istinski podražavaoci čovekoljublja Božjeg, učinite da donesemo rod dostojan pokajanja i u večni pokoj stignemo, hvaleći i blagosiljajući divnog u svetima Svojim Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista i Prečistu Majku Njegovu, i vašu toplu zaštitu, sada i uvek i u vekove vekova. Amin."

Inače, pravoslavni kalendar je Svetom Kozmi i Damjanu posvetio dva dana u toku godine - 14. jul i 14. novembar.

https://presvega.blogspot.com/

L💕 vembar

Hoće li ovo biti mesec za pamćenje?  

  

     

" ...sebi dugujem još poneku šetnju
između očekivanog i neplaniranog.”