ЗАДУШНИЦЕ

 „ Кад год мислимо о покојнима, ми са њима ступамо у везу. Свака молитва за њих је таква веза. Ми смо повезани с умним и мисаоним светом, а не само са материјалним. Мирни и кротки људи понекад у сну разговарају са покојнима. Бива да се, кад човек нешто зажели, то испуни, кад за нечим много чезне. Енергија мисли нас веже, та је веза јача од телефонске. Човек нешто пожели и то му буде, нарочито кроткима, и смиренима. Кад неког много жалиш у животу, молиш се за њега и желиш му добро, ти му шаљеш божанску енергију којом сте везани. А ми на то слабо обраћамо пажњу. Треба увек знати да смо блиски једни другима, да нисмо далеко. А покојни од нас траже помоћ, јер чим пређу у вечност, више ништа за себе не могу да учине. Чим дође крај, више не може да се моли за себе (ако се удостоји, може за ближње) не може да се каје.

Зато смо ми дужни да се молимо за покојне. Врло је важно како човек живи пред крај : богоугодан живот поништава претходне грехе. ”

Отац Тадеј

Ако сте осетили светло осећање олакшања, које је потпуно неочекивано дошло вама на помоћ - знајте да се за вас неко помолио. Жив или већ умрли. Молите се и ви за своје.

Протојереј Сергиј Николаев