BAŠ MI NEDOSTAJEŠ

    

     

 

"Ubijao sam je svojim ne javljanjem, nekako sam voleo da trči za mnom, siguran da joj to nikada neće dosaditi. Ali dogodilo se baš to, dosadilo joj je da se igram sa njenim osećajima. Falile su mi njene poruke, pozivi, dani su bili prazni bez njih. I tada sam ja nesvesno počeo raditi njoj ono što je ona nekada meni.
 Slao sam joj poruke na koje nije odgovarala, zvao je ali je pozive odbijala. Mrzeo sam to njeno ponašanje koje je zapravo videla od mene, ali nisam odustajao. 
Nakon par nedelja poslao sam joj poruku kako si, na koju je začudo odgovorila: “Odlično sam, divan je osećaj prestati biti budala, a još je divniji praviti nekoga budalom, hvala ti”.
 Onda sam, prijatelju, shvatio sve iz nekog drugog ugla. Ona je bila uz mene kada to nisam ni znao, a ponekad ni osetio. Nisam shvatao koliko je ljubavi posvetila i dala meni. Znaš, prisetio sam se svega, i bilo mi je žao što sam je pustio da ode. Jednostavno je postala umorna od moga nemara, još samo jedna teška greška. Brinula se za mene, a ja to nisam shvatao.
 Kad mi je govorila da ću jednom pogledati nazad i videti sve greške nisam joj verovao. Ali, znaš, tek sad shvatam da sam pustio najbolje što sam imao da ode.."

 Ako ti kažem da mi nedostaješ
Možda ćeš biti ponosna na sebe
Jer eto jednoj budali nedostaješ
Jednoj budali koji se uvijek pred sobom hvali
Kako je po tvom srcu šetao
I sve neke lijepe oblake sretao
I znat ćeš jednom kad sve to prestaje
Kako je to kad ti netko nedostaje
Baš onako nedostaje
Da te sve zaboli
I tako ti meni putovati kroz vene ne prestaješ
Tako ti meni samim pod nebom
Ono baš mi nedostaješ

ŽELJKO KRZNARIĆ