"Благодат исцељења примивши, здравље дајете онима који су болесни, чудотворци Козмо и Дамјане, лекари преславни,
вашом посетом победисте демонске подвале, свет исцељујући чудесима".
У овој црквеној песми посвећеној Светим лекарима Козми и Дамјану изражавамо жељу за исцелењем света.
Не могу свет који је болестан, а сад је то посебно видљиво, и због вируса чудног порекла и због онога што је свет напало заклоњено иза вируса, не могу свет исцелити лекари, па ни чудотворци, дивни бесребреници - бесплатни лекари, него само Христос који кроз њих делује.
Велика је болест и тражимо Божију помоћ.
А лекаре треба подржати и молити се за њих. Није им лако у ово време велике забуне. Било је у историји и много горих епидемија, али ретко су оне биле коришћење на начин на који се користи ова садашња.
Страх и коришћење страха за циљеве који немају везе само са болешћу заједничко је и старим сатирућим епидемијама и овој, која је можда и креирана, али која такођа има своје жртве за које се молимо.
Једино што је некад страх злоупотребљаван за учвршћивање контроле и послушности преко вере, а сад се користи за учвршћивање контроле и послушности без вере.
Хвала Богу да вера у оваквом свету не може бити злоупотребљена на начин који је некад одбио људе од Бога и цркве.
Свети лекари су користили сва знања медицине свог доба. Видимо их и на иконама са медицинским инструментима њиховог времена. Утолико је данас неозбиљно игнорисати медицинско знање и уздати се при лечењу само у чудесну Божију помоћ, као да она не долази и преко људи. Међутим, заборавити да без вере само допуштамо да уместо радости васкрсења светом завлада страх - опет је заборав светих, заборав могућности сарадње Бога и људи. Страх не доприноси исцелењу. Вера доприноси. Не `аутоматски`, не без обзира на све, пре свега - не без обзира на Божију вољу и нама недоступно знање о времену кад се свако од нас, без даљег одлагања, мора суочити са смрћу.
Вера и наука нису супротстављене. Ни вера и медицинска наука. Али медицина се развија и мења и не може имати апсолутно важење као вера.
Утолико, треба да се помолимо да се медицина под Божијим окриљем избори са садашњим изазовом, али не и да подржавамо злоупотребу медицине. Злоупотребу где није циљ ни здравље ни вера људи, него нешто неизговорено ван сенке.
Злопотреба медицине која ће свесно или несвесно послужити циљевима који немају директне везе са здрављем људи, било да је то зарада или оруђе за учвршћивање моћи, тражи и сама лек. А лек је Христос. Онај лек који су као најважнији прихватили Свети лекари безсребреници Козма и Дамјан.
Не оптужујмо лекаре, било да су они који тренутно имају или немају поверење у системска решења, молимо се за њих. Велике подвиге чине.
Молимо се Светима Козми и Дамјану да просветле и једне и друге, да се Истина покаже, да љубављу лекара што више људи добију прилику за још живота који им може донети приближавање Богу, а не удаљавање од Бога.
Ако смо сви у Христу, не оптужујмо једни друге и не делимо се на оне који имају и на оне који немају поверење у тренутна решења медицине. Чувајмо поверење једни у друге. Чувајмо поверење у Христа. Много тога у садашњој усковитланој ситуацији велике светске промене мутно је и заклоњено и поред никад већег обиља информација. Не знамо много тога. И не видимо да неко све зна.
Где год се у нашим односима појави агресија, агресивно доказивање једног или другог, принуђавање свих да мисле потпуно исто и да прихватају исто - будимо свесни да иза те агресије стоји страх. А тим страхом неко диригује.
Христос није хтео и неће да нам се свима наметне. Он нас све позива, љубављу. И разуме наше разлике. Где год се појави тежња да се свима наметне исто - иза тога се крије велики противник Христов.
Не допустимо да нас манипулишу страхом. Против страха имамо право и да бунтујемо. Против страха. Не против људи. Ми смо сви повезани и сем малог броја из сенке сви делимо исту муку.
Потрудимо се да разумемо наше међусобне разлике. Да разумемо једни друге. Знање и незнање, спознаје и заблуде. Потрудимо се да волимо једни друге и помажемо једни другима. Пре свега у заједничкој борби против страха.
Света браћа Козма и Дамјан, имали су само страх да се не удаље од Бога. То треба да буде и наш једини страх.
Због тога им се помолимо на њихов празник за заступништво код Бога. Они који их посебно славе као своје породичне заштитнике, као и припадници лекарских удружења којима су Свети Врачи еснафска слава, нека нас својом љубављу на трагу Светих предводе и сутра на празник, и даље колико могу. И ми се помолимо за њих.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.