Спомен праведника слави се уз похвале,
а теби је довољно сведочанство Господње, Претечо.
Јер, показао си се ваистинуи од пророка часнијим
зато што си био удостојен и да у водама крстиш Онога о Којем си проповедао. Стога, за истину пострадав радујући се,
благовестио се и онима у аду Бога Који се јавио у телу,
Који узима грехе света и дарује нам велику милост!
У празничном прилогу прочитајте:
Ирод
Антипа, син старога Ирода, убице младенаца Витлејемских у време рођења
Господа Исуса, беше господар Галилеје у време проповеди Јована
Крститеља. Беше тај Ирод жењен ћерком некога арабског кнеза Арете. Но
Ирод, зли изданак од злога корена, отера своју закониту жену и
незаконито узе себи за сожителницу Иродијаду, жену свога брата Филипа,
који беше још у животу. Против овог безакоња уста Јован Крститељ и силно
изобличи Ирода. Ирод га баци у тамницу. За време једнога пира у свом
двору у Севастији Галилејској играше пред гостима Саломија, ћерка
Иродијадина и Филипова. И пијани Ирод, занесен том игром, обећа играчици
дати што год буде од њега искала, ма то било и половина царства.
Наговорена од своје мајке Саломија заиска главу Јована Крститеља. Ирод
нареди те Јована посекоше у тамници и донеше главу његову на тањиру.
Ученици Јованови ноћу узеше телосвога учитеља и чесно сахранише, а
Иродијада избоде иглом језик Јованов, па главу закопа на неко нечисто
место. Шта је даље било с главом Јовановом може се читати под 24
фебруаром. Али убрзо постиже Божја казна ову групу злотвора. Кнез Арета,
да опере част своје ћерке, удари с војском на Ирода и потуче га до
ноге. Поражени Ирод би осуђен од кесара римског Калигуле на прогонство
најпре у Галију а по том у Шпанију. Као изгнанци Ирод и Иродијада живеше
у беди и понижењу, док се земља не отвори и не прогута их. А Саломија
погибе злом смрћу на реци Сикорису (Сули). Смрт св. Јована догодила се
пред Пасху, а празновање 29 августа установљено је због тога што је тога
дана освећена црква, коју подигоше на гробу његовом у Севастији цар
Константин и царица Јелена. У ту цркву положене су и мошти ученика
Јованових: Јелисеја и Авдије.
СИНАКСАР НА УСЕКОВАЊЕ ГЛАВЕ СВЕТОГ ПРЕТЕЧЕ И КРСТИТЕЉА ЈОВАНА
Свети
Јован, Претеча Спаситеља нашег Господа Христа, требало је да смрћу
својом претходи добровољној смрти Спаситеља нашег, као што је претходио
Његовом рођењу, да би, као што је на земљи проповедао долазак Спасов
говорећи: „Иде за мном јачи од мене“ (Мк. 1, 7), тако и у аду налазећим
се душама еветих праотаца проповедао долазак Господа и објавио да се већ
јавио очекивани у свету Месија. И као што Господ Христос имађаше
пострадати за грехе људске, тако и Претеча Његов пре Њега прими
страдалничку смрт безакоња Иродова ради. А догоди се то
овако:{jathumbnail off}
Ирод,
звани Антипа, син старога Ирода, убице деце Витлејемске, зли изданак
злог корена, четверовласник у Галилеји, ожени се најпре ћерком арабског
цара Арете, и поживе с њом не мало времена. Али потом, очаран лепотом
Иродијаде, жене Филипа брата свога, зближи се с њом, јер она пристаде на
погану похоту његову; и по жељи ове прељубочинице, он отера своју
закониту жену и незаконито узе себи ту жену брата свога; јер и да је
умро брат његов, он је не би могао узети за жену, пошто би остала међу
живима кћер братовља, рођена од ње; а закон је наређивао да брат само
онда узме братовљу жену удовицу, ако умрли брат не би оставио за собом
порода. Међутим, тачно се зна да је Ирод отео жену своме живоме брату
Филипу, и на тај начин учинио велико безакоње као отмичар, прељубочинац и
крвосмешник.
Када
Ирод учини такво безакоње, свети Јован Крститељ, ревнитељ закона
Божија, изобличитељ грехова људских и проповедник покајања, не отрпе
него пред лицем свих изобличаваше Ирода као прељубочинца и отмичара,
који је отео жену брату своме, и говораше му: Ти не можеш имати жену
Филипа, брата свога. – А Ирод, не трпећи изобличавање, нареди те Јована
бацише у тамницу и оковаше. Иродијада пак нарочито се срђаше на
светитеља, и шћаше да га одмах убије, али не могаше, јер јој сам Ирод
брањаше, и чуваше сужња од жене која је дисала убиством. Ирод знађаше
Јована да је човек праведан и свет; и раније га радо слушаше, и по
његовим речима чињаше много добра; зато се и бојаше да га преда на смрт.
Но бојаше се Ирод не толико Бога колико људи, као што евангелист Матеј
каже: И шћаше да га убије, али се побоја народа, јер га држаху за
пророка (Мт. 14, 5). Бојао се Ирод да народ не устане против њега и
дигне буну, зато се не усуђиваше да јавно преда на смрт пророка и
крститеља, вољеног и поштованог од свију, већ га само мучаше тамницом,
желећи затворити неућутна уста свога изобличитеља.
Свети
Јован би у тамници дуго време; његови ученици сабираху се к њему, и он
их често поучаваше врлинском животу по закону Божију, и тврђаше им да је
Месија већ дошао у свет; он их и слаше к Њему, као што се каже у
Еванђељу: А Јован чувши у тамници дела Христова посла двојицу ученика
својих да га упитају: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да
чекамо? (Мт. 11, 2-3). Он слаше да питају не зато што сам није знао; јер
како је могао не знати Онога кога је сам крстио, и на кога је видео да
је Дух Свети сишао, и о коме је чуо глас Оца који је сведочио, и на кога
је сам указао прстом говорећи: Гле, јагње Божје! (Јн. 1, 36); него он
слаше ученике своје ка Господу Христу, да би они својим очима видели
славна чудеса која Он чињаше, те да се коначно увере да је Он тај који
је дошао да спасе род људски.
Након
неког времена настаде дан Иродова рођења, када он по обичају
приређиваше славље. Сабравши све своје кнезове, војводе, и старешине –
тетрархе Галилеје, Ирод приреди велику гозбу. У време те гозбе кћи
Иродијадина, игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, заиска од
Ирода, по наговору своје свирепе мајке, главу светог Јована Крститеља, и
доби је: јер се Ирод закле дати јој што год заиште, макар то било и до
по царства његова. И он бедник, не хотећи прекршити заклетву своју и
ожалостити играчицу и њену гадну мајку, одбаци од себе онај страх који
га задржаваше да убије Јована, заборави на Јованову светост, и као пијан
распали се намером да пролије крв невину. И одмах посла џелата у
тамницу, заповедивши му да Јовану одсече главу и да је донесе на тањиру.
И
тако Претеча Христов, због изобличавања Иродова саживљења са
Иродијадом, би посечен у тамници, и то у касну ноћ: јер ту одвратну
гозбу свети еванђелист Марко назива вечером (Мк. 6, 21); та се вечера
протегла до иза поноћи, и када се већ сви беху опили и довољно науживали
игре бестидне девојке, тада би извршено ово неправедно убиство. И
донесена би глава светог Јована на тањиру усред те гозбе, док је крв још
капала и, као што неки саопштавају, глава је и после посечења
изговарала оне укорне речи, рекавши Ироду: „Ти не можеш имати жену
Филипа, брата свога“.
О,
како велики страх обузе све на тој вечери, када угледаше човечију
главу, ношену на тањиру као јело, из које течаше крв, и која притом
покреташе уста и изговараше речи, и коју играчица узе својим дрским
рукама и однесе матери својој. А Иродијада, узевши је, избоде јој иглом
језик, који је изобличавао безакоње њихово; и пошто јој се довољно
наруга, она је не даде да се сахрани заједно са телом, јер се бојала да
Јован не васкрсне, ако глава буде придружена телу, па би онда понова
почео изобличавати Ирода и њу. Тело светога Претече ученици његови узеше
те исте ноћи и сахранише у Севастији; а главу Иродијада закопа у дворцу
свом дубоко у земљи, на неком нечистом и сакривеном месту. Шта је даље
било са главом Јовановом може се читати под двадесет четвртим фебруаром,
када се празнује обретење те чесне главе.
После
убиства светога Претече, несрећни Ирод изврши и други, не мањи злочин:
наруга се Господу нашем Исусу Христу за време добровољног страдања
Његовог нас ради, као што о томе говори еванђелист Лука: Ирод
осрамотивши Исуса са својим војницима, и наругавши му се, обуче му белу
хаљину, и посла га натраг Пилату (Лк. 23, 11).
Али
казна Божија убрзо постиже пророкоубицу и Христоругатеља: јер, с једне
стране, крв Јованова вапијаше на Ирода к Богу, као некада крв Авељева на
Кајина (1 Мојс. 4, 1-16); с друге пак стране, друга безакоња Иродова,
нарочито његово исмевање Господа Христа, навлачаху на њега праведну
казну Божију; и стварно, након не много времена Ирод би лишен царства и
живота са Иродијадом и играчицом. Јер цар арабски Арета, светећи се за
срамоту и бешчешће, нанесене од Ирода његовој кћери, скупи војску и
крену на Ирода; такође и Ирод, скупивши своју војску, изиђе против
Арете. Настаде силна битка; и војска Аретина победи Иродову; Ирод
претрпе страховит пораз, сва војска његова изгибе, а он се сам једва
спасе. После тога Ирод би лишен своје власти и свих својих богатстава, и
са прељубочиницом и њеном ћерком би послан од кесара римског Калигуле у
прогонство, најпре у Галију у град Лион; а потом би преведен у Шпанију у
град Илерду, где у беди и понижењу скончаше Ирод и Иродијада, али
претходно видеше смрт своје кћери играчице, која погибе на следећи
начин:
Једном
зими она шћаше због неког посла да пређе преко залеђене реке Сикориса; и
кад иђаше по леду, лед се провали под њом, и она паде у воду до грла.
По правосуђу Божјем санте леда стегоше је око грла чврсто, те висијаше
телом у води а глава јој беше над ледом; и као што некада играше ногама
по земљи, тако се и сада копрцаше, играјући ногама по води да би
додирнула дно; при томе јој нико не могаше помоћи; и она тако висијаше у
води све дотле, док јој оштар лед не одсече главу. Гадни труп њен,
занесен водом испод леда, не би пронађен, а глава њена би однесена Ироду
и Иродијади, као некада Претечина, само одсечена не мачем него ледом.
Тако Божје правосуђе узврати играчици, виновници одсечења чесне главе
светога Јована.
После тога погибоше са хуком безакони убица Ирод и погана Иродијада: јер се казује за њих, да се земља отвори и прогута их живе.
Свети
пак Јован, како за живота на земљи, тако и по кончини својој би Претеча
Господу Христу. Јер предухитривши силазак Спасов у ад, он благовести
тамо бившима Бога који се јавио у телу, и обрадова свете праоце; са њима
он би изведен отуда по разорењу ада у васкрсење Христово, и удостоји се
многих венаца у Царству Небеском: као девственик, као пустиножитељ, као
учитељ и проповедник покајања, као пророк, као Претеча и Крститељ, и
као мученик. Његовим светим молитвама нека и нас упути на пут истинског
покајања и удостоји Царства Небеског милосрдни Господ и Бог наш Христос,
коме са Оцем и Светим Духом слава вавек. Амин.
Прилог припремио,
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.