Žena treba da ima svog umetnika u životu.
Muškarca, koji će videti u njoj nešto, čega ni sama nije svesna.
Nekoga, ko će joj dati potpunu slobodu ali i sebe.
Žena treba da ima nekoga ko njome neće da se hvali prijateljima, da je menja, da gleda samo kako da je prisvoji ili završi sa njom u krevetu.
Ona treba da ima svog učitelja lepote, koji će u njoj da voli i probudi nju.
Pravu nju, najbolju nju a ne da joj priča ono što joj svi pričaju
Čula je to hiljadu puta...
Već da probudi u njoj što niko nije.
Umetnik neće da je vodi na skupe večere, neće da je impresionira brzinom svojih kola, niti da joj se hvali brojim poznanstvima, samo će da je voli, voleće sve njeno.
Pustiće je da igra svoju igru, ne tražeći od nje ništa više od onoga što je spremna da mu ponudi…
Umetnik neće da kopa po njenoj prošlosti, neće da se meša u njenu budućnost, neće da skraćuje njen telefonski imenik i produžava dužinu njene suknje.
Ne, on će da je voli dodirom i pogledom koji oslobađa, dopustiće joj da se rascveta pored njega.
On će osetiti njen ritam, frekvenciju, i znaće kada i koliko da joj se daje…
Probudiće njenu fantaziju, maštu, snove i vratiti je u trenutke kada je bila najsrećnija – u dane kada je sve prepreke prelazila lako…
Umetnik neće da joj obećava kule i gradeve, samo će da odigra sa njom svoj najlepši ples, bez postavljanja uslova i pozivanja na večnu odanost.
Živeće u ovome sada, za ovo sada, a ne za neko nepostojeće sutra, ili zaboravljeno juče.
Sve će joj postati lakše, lepše, sve će dobiti jedan novi smisao.
Sve će se pretvoriti u igru, njihov odnos će postati igra, ona će postati igra.
Zanosna, svoja…
Šta će se desiti sa njom kada ga napokon sretne?
Po prvi put će biti sa nekim a da je tako blizu sebi…
Po prvi put neće morati da brine o nekome, a osećaće se prihvaćeno i voljeno.
Po prvi put, po prvi put, sve po prvi put…
Pitaće se šta taj čovek ima što drugi nemaju?
Neće joj biti jasno kako uspeva uvek da je usreći, pritom uvek nov, drugačiji, poseban?
Kako, ni ona sama neće znati da odgovori, zna samo da će pored njega pronaći i zavoleti sebe, i sve svoje…
Samo zato što je on prvi koji je prihvatio onakvu kakva jeste…
Samo zato što se pored umetnika, po prvi put, i sama osetila umetnikom.
Što je oduvek bila.
Samo je čekala nekoga da joj to kaže i pokaže.
Šta sve može.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.