Susret srodnih duša

Jednom u nekom drugom vremenu i u nekoj drugoj dimenziji jedna duša je odlučila da iskusi život na planeti Zemlji. Odlučila je da se razdvoji na više duša i da svaka od tih duša na jedinstven način proživi svoje iskustvo na Zemlji. Ali dogovorili su se da će se sve razdvojene duše prepoznati kada ih životne okolnosti na Zemlji spoje. Međutm, postojale su dve duše koje su izabrale ulogu nešto malo drugačiju. Odlučile su da na Zemlji osete ljubav između muškarca i žene, i da prožive iskustvo ljubavi, strasti, povezanosti, poverenja i sreće. Pošto su se dogovorile, duše su odlučile da dođu na našu planetu. Različiti delovi iste duše su se sretali kroz životni put, kao prijatelji, braća i sestre, rođaci pa čak i neprijatelji. A neke duše su jednostavno počele da osećaju ljubav iako su znale da neće biti zajedno, jer bile su previše različite, a opet iste…
Jedna devojka je želela da se zaljubi, imala je samo šesnaest godina i odlučila je da traži svoga princa sa plavim očima. I jednu veče ga je srela. Bio je mrak ali njegove oči su sijale kao mesečina, zvezdana prašina, božanska iskra, obasjavale su prostor među njima i dopustile magiji da postoji… Devojka se pomalo izgubila i oduševila, preplašila i obradovala. Povukla ga je za ruku, odvela do ulične svetiljke i sa ushićenjem posmatrala prelamanje svetlosti u tim očima. Počela je osećati komešanje u stomaku, pouzdan znak zaljubljivanja… I tako je sve počelo.
Ali s’vremenom, devojka je shvatila da je potpuno zaljubljena u princa sa plavim očima, samo što on nije bio princ, niti je bio za nju… Devojka je toga bila svesna, ali svejedno ljubav je gorela sve jače i jače. Ta ljubav je bila obostrana, podjednako duboka i neshvatljiva, ali on je bežao od nje i nije želeo da je proživi na isti način kao devojka, jer je on instinktivno osećao da dogovor nije bio da se njih dvoje na Zemlji zavole, iako su bili jedno. Bili su iste polovine, osećali su isto, razumeli se pogledima, dodirivali bez dodira, vodili ljubav telepatski, ćutanjem pricali… ali fizički zajedno nisu mogli da izdrže, jer previše različiti su bili. Oni jesu bili deo jedne duše, ali nisu bili srodne duše. I to je bolelo, ali tako je moralo da bude.
Svako od njih je krenuo svojim putem.
Devojka je postala žena i nije odustajala od potrage za svojom srodnom dušom. Znala je da postoji, osećla ga je, iako ga fizički nikad nije videla. Kada bi pričala o svom unutrašnjem osećaju, ljudi bi je gledali sa nerazumevanjem. Kako možeš da očekuješ nekoga za koga čak ne znaš ni da postoji?
Ali ona nije odustajala, samo je kratko odgovarala “on ce doći kada bude vreme za to”, i čvrsto je verovala svom Unutrašnjem Biću koje joj je potvrđivalo njegovo postojanje. Pružala je svoje ruke muškarcima za koje je znala da nisu njena srodna duša, jer želela je da uživa u čarima ljubavi i da iskusi i druge priče dok se on ne pojavi.
A šta se desilo sa princem koji nije bio za nju? Menjao je žene češće nego čarape i bio srećan na neki svoj boemski način. Obožavao je one koje nisu komplikovane, lake za upotrebu, obično jednokratnu. Uživao je u odnosima bez ljubavi jer tako je bilo najlakše, upotrebi i baci, njegova parola koju je uspešno primenjivao. Tu nije morao da daje sebe, znao je da je praviše opasno voleti onu koja nije za njega, iako su jedno. Pa se zato sa užitkom prepuštao onima koje su mu davale sve, a za uzvrat nisu tražile ništa.
Mada se godinama nisu videli, često su mislili jedno na drugo, samo što više nisu osećali bol već prosto njihovu jedinstvenu ljubav u nešto manjem intenzitetu. Ali njihov susret je morao da se desi… jer ono što je bio božanski plan oni nisu mogli izbeći. Nisu ni slutili da će je upravo on upoznati sa njenom srodnom dušom! Život je često neshvatljiv, ali svejedno, sve je deo plana odavno sklopljenog u kojem svi dobrovoljno učestvuju i koji se u svakom trenutku može prekinuti, samo ako ljudi hoće da ga prekinu. A oni nisu to hteli.
Pojavio se opet u njenom životu i ona mu se radovala jer više nije patila, znala je da treba da ga voli i da ga pusti jer njena srodna duša nije on. Ali nije znala da će se sa njim pojaviti i onaj kojeg čeka. Došao je iznenada, kao što uvek dolaze najbolje stvari u životu. Lep poput boga i stvoren za nju! Gladala je kako joj u susret dolaze dva muškarca, jednog je znala i prepoznala, a drugog se setila iako ga nikad pre nije videla. Stajala je hipnotisana.
Gledala u jednog pa u drugog, nesvesna svega oko sebe. Onaj koji je bio njena srodna duša pružio joj je ruku, i tad je shvatila da je čitav život čekala taj trenutak i znala je da od tad oni dalje nastavljaju zajedno. Smejao se svesan svega što se dešava, jer se cela Vasiona ujednila u tom trenutku i ljubav je bila opipljiva poput kiše koja je lagano počela da pada. Njihove ruke su se dodirivale i oni nisu imali nameru da ih razdvoje. A duše…one su slavile i radovale se novom iskustvu koje će sada osetiti jer oni su i telesno postali jedno, kao što je trebalo da bude…
Srodne duše se uvek nađu i uvek prepoznaju, ali najvažnije je da se sretnu u pravo vreme na pravom mestu… u trenutku kada su oboje spremni. I tek tad magija može da počne. A magija između ovo dvoje ljudi je bila toliko jasna da se čitav Svemir pobrinuo za njihov susret....
I kraj priče je srećan. Živeće zajedno ispunjeni i zadovoljni do kraja života.
A princ sa plavim očima… Ostvario je svoj san i postao ono sto je želeo da bude, veliki pevač ranjenog srca. A njegove pesme napisala je ona jer je jedina znala šta mu duša traži.
Sve u životu je lanac događaja prepleten nitima bogova.
…sretni su oni koji za svog zivota pronadju svoje drugo ja..

Putokazi Raskršća

Mesec u Škorpiji-Strastvenost

Mesec u Škorpiji imaju osobe koje nisu baš sklone kompromisima. Energični, ali retko ko može sa njima da izađe na kraj. Nije lako. No, najbitnije što treba da znate da ne možete manipulisati njima, ali ne možete ih ni promeniti. Oni su takvi kakvi su i ne menjaju se. Ne prilagođavaju se. Ako se i prilagode mogu da probude lošu stranu u sebi. Strastveni su. Vole novac i nerviraju se ako ne mogu da zarade dovoljno. Nikad nije dosta. Uvek nešto fali. Dosta ljudi ne može da podnese nekad njihovo negativno raspoloženje ili povlačenje u sebe s vremena na vreme, pa odlaze. I prijatelji, i porodica i partner.

Ovi ljudi moraju da nauče šta je kompromis i da nije njima najteže na svetu, iako tako ponekad misle. Mogu biti previše negativni, da ne vide nijednu svetlu tačku u životu. Depresija i anksioznost su svojstveni njima, sem ako ne izađu iz kuće, među narod.

Rad, sport i bilo kakva aktivnost ih spašava od neuspeha. Nisu ljubitelji porodičnih okupljanja. Ne vole da im svako zazire u privatnost. Stalno procenjuju i može se reći ,,proveravaju” ljude oko sebe. Ako niste spremni za takve ,,testove” pogleda, miga i ,,čitanja između redova”, onda nemate šta da tražite u društvu tih ljudi. Mogu biti ljubomorni, uvek se plaše za svoju porodicu, da ne nastrada, ta slutnja ih prati celog života.

Lako se odaju porocima, potrebna je veća samokontrola.

Nego, nisu ovo loši ljudi, ali jednostavno imaju strah da se otvore da ih neko ne bi povredio. U tome je stvar. 

autor astrolog Jovana Vilimonović

posetite stranicu Astroantares.net

Sve o... grožđu

Po Preobraženju 19. avgusta, pod nebeskim šarom Srbije počinju berbe grožđa. Devojke u vezenim košuljama, momci s velikim korpama, deca... počinju branje zrelog zrna grožđa. Od Sremskih Karlovaca, preko Vršca, Čoke, manastira, Negotina, Aleksandrovca, do Kruševca i dole sve do Vranja pevaju se vinske pesme. I mladi Branko, na samrtnoj postelji, oprašta se od onoga što je najviše voleo:

„Vinogradi, zbogom umiljati, Zbogom grožđe, neću te ja brati! Ao, berbo, tebe žalim kletu! Ta šta lepše od tebe na svetu?...“

Grožđe, cela apoteka u jednom zrnu, voće uživanja, prati čoveka iz eona kad je još bio lovac i sakupljač. Veruje se da je prvo grožđe zrilo na obalama Crnog mora, a najstarije je nađeno u srednjoj Aziji i južnoj Evropi, mada ga je suvog bilo i u faraonskim grobnicama u Egiptu. Egipćani i Feničani širili su seme i čokote po svetu na trgovačkim putovanjima.

Ipak, najbolji vinari bili su Grci pod apolinijskim suncem Helade, na ostrvima i u kolonijama. Sledili su ih Rimljani, a trebalo je još mnogo vremena da majstoriju preuzmu hrišćani, najpre u manastirima.

Postoji 12 osnovnih vrsta loze, ali se danas gaji čak pedesetak. Osnova podela je na bela i crna. Crna su kaberne sovinjon, merlo, nebiolo, pino noar, širaz, sanđoveze, a bela šardone, šenin blank, traminac, rizling, sovinjon blank i semion.

Preporuka za jedenje grožđa nije potrebna; skoro da nema čoveka kome to nije najslađe voće. Zdravstena preporuka, međutim, mnogo je duža i stalno se dopunjuje novim otkrićima blagotvornog dejstva loze na čovekov organizam.

Zdravlje iz zrna
U alternativnoj medicini preporučuje se dijeta grožđem, za čišćenje tela i obnavljanje jetre. Tako čuveni francuski sladokusac, Gaskonjac Moris Meseže, u knjizi „Vratimo se prirodi“ preporučuje nedelju-dve isključivo na grožđu, pošto se temeljno opere. Znalci ga upoređuju s majčinim mlekom. Grožđe je, kaže Meseže, potrebno deci, trudnicama, sportistima, reumatičarima, nervoznim osobama, bolesnicima od žuči ili kožnih bolesti, samo ne dijabetičarima. On savetuje da se umesto limuna u jelu koristi nedozrelo grožđe. Zrnima zrelog grožđa okružite pečenja, naročito perad i divljač, preporučuje. Meseže kaže da zrno rastvara masnoće i olakšava varenje. Lišće se jede kao spanać ili salata, a rana brže zarasta ako se premaže „lozinim suzama“, tvrdi on.


Mesežeovi saveti objašnjavaju i tzv. francuski paradoks. Naime, galski hedonosti bore se crnim vinom protiv svih oblika masti, pa i svinjske i guščje, koje nisu ukinuli, a ipak imaju dvaput manje bolesne krvne sudove nego Amerikanci. A sve to zbog resveratrola, biljnog antioksidansa koji stvara vinova loza da bi se odbranila od bolesti koju izaziva gljivica Botritis cinerea. Resferatrol smanjuje visok holesterol, sprečava slepljivanje krvnih pločica, pa nema arterioskleroze, daje elastičnost, te smanjuje šlog srca i mozga. Još je, dokazuje se, antikancerogen, antivirusan, a ima ga u lišću, semenkama, grančicama i semenu loze od koje se prave crna vina.

Najkraće, grožđe služi za čišćenje i jačanje krvi, za podmlađivanje organizma, protiv bolova prostate, protiv kožnih bolesti i opadanja kose, za izbacivanje kamena iz žuči, za bolje zgrušavanje krvi. Uklanja masne naslage iz tela, leči upalu organa za varenje, umanjuje reumatske bolove i kožne alergije.

Sveži sok od grožda bogat je vitaminima A, B i C i raznim mineralima. Grožđe deluje kao prirodni tonik organizma i izrazito je hranljiva namirnica. Sadrži oko 20 odsto šećera, pa je i energetski vredno. Veoma je važan izvor bioflavonida, koji štite organizam od slobodnih radikala. Zbog različitih antioksidanasa, grožđe ima i snažan efekat protiv bakterija, virusa, upala i alergija. Usporava starenje, sprečava demenciju i očne bolesti.

Zvanična medicina priznaje mu i laksativna i diuretična svojstva. Istraživanja na najcenjenijim univerzitetima u svetu dokazala su da ekstrakti semenke grožđa imaju i do 50 puta jaču antioksidativnu moć od vitamina C i E.

Crno grožđe trebalo bi jesti često zbog hranljivog bogatstva, najviše kalijuma, vitamina C, B1 i B6 i mangana. Nedavno istraživanje pokazalo je da konzumacija crnog grožđa povećava nivo hormona melatonina, neophodnog za dobar san. Od određenih vrsta grožđa prave se groždice koje obiluju biljnim vlaknima, kalcijumom i gvožđem, a mogu zameniti i šećer u kolačima. Visoka koncentracija rezervatola je u ljusci crnog grožđa. Resferatol dobro utiče na motorne i mentalne funkcije mozga i smanjuje rizik od moždanog udara, a pomaže i fleksibilnosti i zdravlju srčanog mišića. Ima važnu ulogu u sprečavanju malignih bolesti i čak može da ubrza uništavanje već postojećih ćelija raka.

Lepota i mladost
U antičko doba, na teritoriji Egipta, Vavilona, Grčke i Rima, muškarcima se darovalo vino, a ženama grožđe za čuvanje mladosti i lepote. Zato su opet u modi kreme od grožđa. Dragoceni su njegovi vitamini (A, B, C, E), minerali (natrijum, fosfor, kalcijum, magnezijum), nezasićene masne kiseline i voćne kiseline, a posebno polifenoli koji štite kožu od starenja. Grožđe čisti kožu i sužava pore, a polifenoli iz koštica uništavaju slobodne radikale. Dakle, očistite, nahranite i učvrstite kožu ili kremama iz prodavnice ili iz kuhinje. Tako možete sami da dođete do maski protiv bora i za osveženje, do tonika, do pilinga za svaki ten...

Grožđe služi za čišćenje i jačanje krvi, za podmlađivanje organizma, protiv bolova prostate, protiv kožnih bolesti i opadanja kose, za izbacivanje kamena iz žuči, za bolje zgrušavanje krvi

Na primer, za hranljivu masku potrebno je belo grožđe. Umutite jaje i dodajte tri kašike svežeg mleka, sok od pola limuna i od sedam do deset dobro izgnječenih zrna belog grožđa. Masku nanesite na lice i ostavite da deluje 30 minuta, pa isperite mlakom vodom. Ponavljajte postupak jednom nedeljno i primetićete da sitne bore oko očiju nestaju.

Teško je naći poklon prirode koji je toliko zaštitnički, lekovit, koristan – a sladak. Vernici bi rekli, božji dar. Ateisti se krste jer ne razumeju toliki poklon.

Recepti

Supa malaga
Oko 120 ml mleka, 200 g sredine belog hleba, 200 g blanširanih badema, 4 češnja belog luka, 250 ml devičanskog maslinovog ulja, so, sirće, 250 g grožđa muskat
Hleb namočite u mleko, pa ga iscedite. Oljuštite bademe i beli luk, pa ih pomešajte sa hlebom, polako sipajte u to ulje, kao i 1 l vode. Posolite i stavite malo sirćeta. Servirajte hladno, ukrašeno grožđem sa semenkama ili bez njih.

Ječam s kupusom
Kašika putera, crni luk fino iseckan, 4 šolje narezanog kupusa, 3 kašike belog vinskog sirćeta, kašičica meda, šolja i po đusa od belog grožđa, šolja kuvanog ječma, malo bibera, kašika peršuna, 18 zrna plavog i crvenog grožđa
Otopite puter u velikom tiganju i dinstajte luk dok ne postane smeđ. Ubacite kupus i dinstajte mešajući tri minuta. Pomešajte sirće, med i sok od grožđa, pa to dodajte kupusu i kuvajte još dvadeset minuta.
 Umešajte ječam i biber i poklopljeno dinstajte još deset minuta, ili dok kupus ne smekša, a tečnost ne ispari. Pospite peršunom i ukrasite grožđem.

Piletina sa crvenim grožđem
Kašika maslinovog ulja, 4 komada belog pilećeg mesa bez kostiju i kožice, 2 češnja belog luka, šolja pileće supe, kašičica italijanskog začina, 2 kašike balsamik sirćeta, 2 šolje crvenog grožđa bez semena, prepolovljene, topla, tek skuvana testenina (farfale).
 Zagrejte ulje u tiganju na srednjoj vatri, ubacite piletinu i pecite deset minuta ili dok ne postane smeđa sa obe strane. Dodajte beli luk i pržite još pola minuta. Izvadite meso.
Smanjite vatru na srednje, umešajte supu, italijanski začin i sirće u tiganju i kuvajte tri minuta. Vratite piletinu u tiganj, smanjite na tiho, poklopite i kuvajte pet minuta, ili dok piletina ne bude gotova. Dodajte grožđe, servirajte s pastom.
(Italijanski začin sprema se od suvog bosiljka, origana, peršuna, belog i crnog luka u prahu, timijana, ruzmarina i crnog i crvenog bibera.)

Protiv tumora (4 obroka)
300 g svežeg spanaća, 100 g sira, kašika pinjola, 200 g belog grožđa, 100 g šampinjona ili drugih pečuraka, maslinovo ulje Kratko obarite spanać, ocedite i podelite u četiri porcije. Dodajte u svaku ostale sastojke (sir, grožđe, pinjole i pečurke), pa prelijte maslinovim uljem.

Parfe pita
Pomešajte tablu nezaslađenog želatina sa šećerom. Dodajte sok od grožđa koji vri i mešajte da biste otopili želatin. Dodajte limunov sok. Stavite oko pola litra sladoleda od vanile u želatin i mešajte dok se ne spoje. Zamrznite oko 45 minuta. Filujte pečenu korpicu od devet inča masom od želatina i sladoleda i zamrznite do trenutka služenja. Ukrasite šlagom ako volite.

Salata
Ovu salatu spremaju Amiši i jedu je po povratku iz crkve. Slobodno dodajte i drugo voće, na primer ananas. Šolja milerama, 200 g krem sira, šolja zaslađenog šlaga, šolja i po šećera u prahu, kašičica soka od limuna, 1,5 kg grožđa bez semena Sipajte sve sastojke u veliku zdelu i mešajte dok se grožđe ne pomeša sa ostalim sastojcima. Služite hladno.

Grožđe u konjaku napoleon
Ovo je božićni francuski desert za 20 osoba. 3/4 šolje konjaka napoleon, 2 kašike soka od limuna, 2 šolje milerama, limunova kora (po želji) Grožđe stavite u veliku činiju. U maloj činiji pomešajte med, brendi i sok od limuna. Prelijte preko grožđa, poklopite i držite u frižideru tri sata, mešajući jednom-dvaput. Servirajte mileram u posebnoj činiji koja će kružiti. Ukrasite grožđe i mileram koricama limuna. Posluženje za 20 osoba.

Tekst: Milena Dražić
Foto: Jelena Vemić, Dragana Đorović

Plavi patlidžan

Negde ga zovu luda jabuka valjda zato što ga ludo vole, od Kine sve do Mediterana i američkog kontinenta. Zavičaj mu je Daleki istok – Indija, Kina, Indonezija, Mijanmar i Nepal – a stolećima je putovao na zapad preko Pakistana, Avganistana, arapskih zemalja, Turske, Kavkaza... i svuda su se zaljubljivali u njega.
Na obalama Mediterana (Azija, Evropa, Afrika) guše se u njemu od 16. veka, a u Kini, u povelju Li min jao, upisan je još 544. godine, mada se odgaja još od praistorije. Kod Srba plavi paradajz, ili patlidžan, ne može da se meri sa starosedelačkim mitovima kao što su pasulj ili kupus, ali se poštuje u musaki, za koju su naši preci saznali od Turaka, koji su nam, opet, osim recepta, ostavili i njegov naziv
Patlidžan je neobično povrće koje obara šećer i zaustavlja krvarenje, a kojem se srce raduje.
Ima blag, neutralan ukus mesa. Slaže se s belim lukom, peršunom, bosiljkom, mirođijom, biberom, origanom, maslinovim uljem, paradajzom, pečenom paprikom, limunom, parmezanom, belim sirom, gljivama, mlevenim mesom, orasima…
 Zato postoji nebrojeno mnogo različitih recepata, a jedina crvena nit im je to što se ljubičasti jajoliki plod uglavnom ne ljušti. Kuva se, kiseli, prži, pohuje, filuje, peče na roštilju, u rerni, a kod nas je i neizostavan sastojak ajvara. Od njega se spremaju variva, glavna jela, salate, pite, supe i čorbe, sosovi, zimnica.
Raste u tri oblika i veličine, običan, patuljasti i zmijski, a s razvojem genetike, boja mu varira od modroljubičaste, tako često pominjane u modi kao boja patlidžana, do žute, bele, pa čak i narandžaste. Veći komadi, gajeni u Indiji između reka Ganga i Jamune, mogu da teže i do kilogram. Mi uglavnom znamo za modroplavi, odnosno ljubičasti plod.

Ne samo musaka

Musaka je prva asocijacija na plavi paradajz, ona prilično teška, kakva se sprema kod nas, gde masnoća ubije svaki sastojak dobar za organizam. Jednostavnija je svetom proslavljena grčka musaka, s bešamelom i oraščetom. Zemlje Mediterana patlidžan koriste na sličan način – grčki melicano, italijanski melancano.
U Libanu, Siriji i Jordanu glavno meze je od patlidžana sa tahinijem, u svetu poznato kao baba ganuš, takođe i magduz, mali kiseli plodovi punjeni orasima i belim lukom.
U Turskoj spremaju patlidžanli pilav, imam bajildi i stotinu drugih jela. Francuzi vole ratatuj, Italijani melancano a la parmiđana, nešto kao pita od kriški patlidžana s tankim belim sirom između. U Indiji se kuvaju sambal, dalma, čatni, kari, ačar, za Induse patlidžan je kralj povrća.
U jelu brinjal plavi paradajz puni se mlevenim kokosom, kikirikijem i masalom i kuva se u ulju. U Bangladešu se od njega sprema najsvečanije jelo – svadbarska trpeza, ili naingan barta.

Zaustavlja krvarenje

Prema ovom starom receptu, jedan veći patlidžan treba oprati, iseći uzduž na četiri dela i tako s peteljkom i ljuskom staviti u mali pleh, bez ulja i vode. Peći u rerni na 200 stepeni, dok se potpuno ne ugljeniše (mora da liči na komadiće drvenog ćumura). Izvaditi ga iz rerne i potpuno ohladiti. Rukom izdrobiti ćumur na manje komade, pa samleti u mašinici za orahe. Mlevenje ponoviti dva-tri puta, dok se ne dobije fini crni prah, kao čađ, a onda ga prosejati kroz sitnije sito i sačuvati u teglici. Kod obilnih krvarenja iz nosa, na komadić vate sipati ovaj prah i njime zapušiti nozdrvu (glavu zabaciti unazad) i za nekoliko minuta krvarenje će prestati.

U Iranu se meša sa surutkom kao kašik-e-bademjan, vrsta čorbe. Može da se seče na kriške i prži u dubokoj masnoći i da se jede s kiselim mlekom ili sosom od belog luka. Na Kavkazu se peče i filuje pastom od oraha – bagvzijani badrijani…
Mnoge varijante počinju dubljenjem patlidžana, koji se potom puni raznim sadržajima, uvek s mnogo začina. Ali, pre svake upotrebe plod treba posoliti i ostaviti sat da ispusti gorčinu.
U južnoj Srbiji plavi paradajz se kiselio pošto se ovlaš ispeče na ringli, zaseče, pa puni belim lukom, preveže listovima i drškama celera, zakiseli, pa smesti u zemljani sud i u podrum. Meze za zimske dane.
Ipak, najčešće se pohuje. Pravi gurmani vole ga i jednostavno pečenog i rastvorenog kao oktopod, s belim lukom, maslinovim uljem, peršunom, kockama paradajza i pečene paprike.

Leči i štiti

 Osim što je tako neutralnog ukusa i liči na meso, pa je veliki izazov za kreativne kuvare i kuvarice, plavi paradajz je i veoma dobar za zdravlje ako se koristi sa što manje masnoća. Sam je gotovo dijetalan, u stotinu grama ima samo od 26 do 29 kalorija, pa bi ako bi se jeo pečen, kuvan ili pržen na minimumu masnoće, uticao na mršavljenje, budući da sadrži gotovo 93 odsto vode i dosta vlakana koja podstiču varenje.
 eđutim, mnogo je značajnija njegova funkcija antioksidansa, pošto obiluje antocijanom, nasuninom i flavoninom, poznatim antioksidansima. Deluje protivupalno, antialergijski i u borbi protiv slobodnih radikala i kancerogenih materija. Treba li podsećati da su antioksidansi najveći čuvari ćelija od oštećenja i propadanja?
 Što se srca tiče, ono se raduje patlidžanu. Celuloza tera digestivni trakt na rad, a pektin snižava holesterol. Fitohemikalija saponin štiti organizam od alergija, trovanja, upala, raka. Iz Amerike stiže naučno potvrđena vest da patlidžan, pun vlakana, minerala i hipoglikemičkih enzima, istovremeno reguliše i nivo šećera u krvi. Osim toga, zaustavlja duže, dosadno i opasno krvarenje iz nosa (vidi okvir: Zaustavlja krvarenje).
 I jedan ekskluzivitet patlidžana: od sveg povrća, samo u patliždanu ima nikotina, ali to neće zadovoljiti strasne pušače jer je količina nikotina zanemarljiva. Pet zemalja Dalekog istoka i Mediterana drži više od četiri petine, tačnije čak 85 odsto svetske proizvodnje patlidžana.
 Kinezi su rekorderi. Oni drže više od polovine svetske proizvodnje patlidžana. Za Kinezima je druga najmnogoljudnija zemlja sveta Indija, a za njom slede Egipat, Turska i Indonezija.
Patlidžan (turski, sanskrit, farsi), egplent (engleski, jaje-povrće), oberžin (francuski), melancano (grčki, italijanski) za milenijum i po postao je jedan od najvećih osvajača sveta.

RECEPTI

Nadeveni plavi patlidžan

Uzmi nekoliko patlidžana, očisti od peteljki, operi, obari u slanoj vodi, pa onda izdubi sredinu. U šerpenji zagrej ulja, pa onda saspi podosta sitno sečena crna luka, kad ovaj odmekne, dodaj sav onaj drob izvađen iz patlidžana, da je sitno isečen, isečene zelene babure, malo sitnog peršuna, osoli i belim biberom obiberiši, nali malo mrvica.
Tu smešu dobro promešaj i ostavi da se poklopljena dobro upirjani, pa se onda njome dokle je vrela, napune izdubljeni patlidžani. Tako nadeveni ređaju se u tepsiju, preliju zejtinom i peku u pećnici. Pečeni se povade, slože u činiju, preliju vrelim zejtinom i nose na sto. Mogu se jesti topli i hladni. (Jeromonah Jerotej Draganović, kuvar patrijarha Rajačića, „Srpski kuvar“ iz 1855)

 Sultanovo omiljeno jelo, Turska

Sastojci: 500 g malih patlidžana, kašika limunovog soka, po 1/4 šolje butera i brašna, 3/4 šolje mleka, so, biber, 1/2 šolje kockica hleba proprženih, 1/2 šolje rendanog kačkavalja, peršun. Ispeći patlidžan, oguliti ga i miksirati u blenderu, dodajući limun. Rastopiti buter u tavi s debelim dnom, pa dodati brašno. Pržiti lagano dva minuta, pa sipati mleko, mešajući neprestano dok se ne zgusne.
Ubaciti pire od patlidžana i kuvati pažljivo 20 minuta dok ne postane gusto. Ubaciti kockice hleba, skinuti s vatre. Ubaciti kačkavalj i dobro promešati, dodati so i biber. Servirati topao bešamel od patlidžana po ivici tanjira za posluženje, posuti peršunom, a u sredinu sipati tas kebab (gulaš od jagnjetine) ili piletinu.

 Baba ganuš

 Sastojci: srednji plavi patlidžan, oko 375 g, 1/4 šolje limunovog soka, 1/4 šolje tahinija, 2 češnja belog luka, 2 kašičice soli, kašika maslinovog ulja, malo fino seckanog peršuna. U rerni ili na plotni ispeći patlidžan dobro sa svih strana, pa zarezati drvenim nožem s donje strane i pustiti da otkaplje gorčina.
 Očistiti od kožice, ispasirati, dodati pasirani beli luk, tahini, so, limun, malo mutiti drvenom kašikom da se sjedini, pa po ukusu dopraviti začinima.
 Služi se u ovalnim tanjirićima, preliven maslinovim uljem, posut peršunom, na sobnoj temperaturi, a zahvata se komadima hleba ili libanske tanke pite.

 Sa sirćetom od nara, Sirija
Sastojci: 1 kg plavog patlidžana, 1/2 čaše seckanih oraha, 3 češnja belog luka, čaša tahina, 2 kašike kiselog mleka, 2 kašičice sirćeta od nara, 1/2 kašičice soli. Za ukras: peršun, orasi, paprika. Patlidžan ispeći, oljuštiti. Dobro istucati orahe i luk, pa im dodati tahin, kiselo mleko, sirće i so. Pomešati s pasiranim patlidžanom, sipati u tanjir i ukrasiti.

 Kavijar od patlidžana, Bugarska

Omiljen je posebno u Bugarskoj, gde ga nazivaju kavijarom sirotinje i pastira. Cele patlidžane ispeći na žaru ili u pećnici. Preseći ih zatim uzduž na dva jednaka dela, pa kašičicom izvaditi pečeni mesnati deo. U porcelanskoj zdelici posebno zgnječiti tri-četiri krupna češnja belog luka s malo maslinovog ulja i orasima.
 Mešati sve dok se ne dobije neka vrsta majoneza i dodati pečenu sredinu patlidžana, soli i bibera. Premazati tom smesom – toplom ili hladnom svejedno – kriške prepečenog hleba i dobiće se ukusno predjelo. (Moris Mesege, "Priroda je u pravu")

Tepsi, Kurdi

Sastojci: 3 veća patlidžana, 3-4 veća paradajza, 2 glavice luka, 1 kg jagnjetine ili govedine, so, biber, 2 feferona. Patlidžane izrezati na kolutove, posoliti i ostaviti pola sata da izađe gorčina, a onda ih oprati i posušiti. Meso iseći na manje kocke, dodati malo soli, vegete, feferone i dinstati dok ne omekša.
Pošto odstoje, patlidžane pržiti u tavi i ostaviti na stranu. Izrezati paradajz na kolutove, malo posoliti i ispržiti kao patlidžane. Iseći luk na veće komade, malo posoliti i pržiti dok ne porumeni.
Pripremiti veću vatrostalnu tepsiju, ređati prvo luk, onda meso, pa patlidžane i na kraju paradajz. Peći na jakoj vatri nepokriveno oko sat.

Pečeni patlidžan, Parma, Italija
Sastojci: 4 patlidžana srednje veličine, 100 g rendanog parmezana, 100 g butera ili 1 dl ulja, kašičica sušenog bosiljka, kašičica sušenog origana, so, biber. Patlidžane oprati u nekoliko voda, odrezati peteljku, tanko ga oljuštiti i iseći na kolutove od 5 mm. Malo ga posoliti i ostaviti na kosoj dasci sat da gorak sok iscuri. Oprati ga pod mlazom vode i ocediti.
Patli-džane poslagati u nauljenu tepsiju, posuti mlevenim biberom, bosiljkom, origanom, poslagati tanke listiće maslaca i posuti sirom. Na isti način staviti i drugi red, završavajući parmezanom. Peći oko 35 minuta u rerni zagrejanoj na 180oC da sir dobije žutu boju. Služiti odmah, najčešće kao prilog uz meso ili ribu.

 Magduz, Arabija

Izuzetno pikantna salata-zimnica za koju vredi potruditi se. Od svog seljaka naručite da vam donese 15-20 patlidžana ne većih od palca. Manjim nožem dršku izrežite kao čep, pazeći da ne otpadne. Pažljivo nožem zasecite džep na patlidžanima, pa ih barite u slanoj vodi dok ne smekšaju. Tada ih stavite u sito, pritisnite nekim težim predmetom i ostavite tako oko 24 sata. Orahe, beli luk i so dobro istucajte, pa time punite džep u patlidžanu.
Ređajte ih u teglu, zalijte maslinovim uljem i pritisnite nekim težim tanjirićem jer će se bez toga pokvariti. Posle pet dana, kad gotovo pobele, patlidžani mogu da se jedu, a mogu da stoje tako pritisnuti mesecima. Ovo je neverovatno značajno meze u Jordanu, Siriji i Libanu.

 Jevrejska salata
 Sastojci: 1 kg pečenog patlidžana, 2 dl pavlake, 1/2 dl ulja, češanj belog luka, so i biber.

 Tekst u celosti preuzet sa http://cafebarnetwork.rs/

Dunja

Odigrava li se ovakav mitski slovenski ritual i danas u selima oko leskovačke Morave? Smatra li narod i dalje da je dunja (gunja, tunja, kutina, mrkatunja, ili latinski Pirus cydonis) erotska voćka koja u verovanjima često ima značaj jednak jabuci i krušci? Znaju li ljudi da treba da se ispravi stari grčki mit da Paris lepoj Jeleni nije dao jabuku (razdora) i izazvao Trojanski rat već – dunju? 
(O mitskoj simbolici i ulozi dunje u narodnoj medicini vidi okvir „Od božićnog praseta do ormana“.)

U zavičaju divlja

Postojbina tog žutog i krupnog, tvrdog i mirišljavog ploda, jeste Mala Azija. U Jermeniji i Iranu, u svom zavičaju, i danas raste divlja, u prirodi, a i kod nas uspeva, a posle branja obitava na ormanu, odakle u svakom domu širi miris tajni detinjstva. Ako zalutate u šumama severnog Irana, naići ćete na samonikli grm ili drveće dunje, cvetova bele ili ružičaste boje. Kad je vlaga visoka, plod može biti veoma veliki, a kad se zaliva, poraste čak i do dva kilograma. Srećni pastiri na prostorima između Kaspijskog i Crnog mora, u takozvanoj Kavkaskoj regiji, idu po dunje kao po bilo koje druge šumske plodove. 
A plansko odgajanje dunje započelo je u Mesopotamiji, na području današnjeg severnog Iraka. Putujući morima, dunja je preko Italije stigla u Evropu i do naših krajeva, gde dobro uspeva. 
Ta krupna voćka prvi put se u dokumentima pojavljuje u spisima o grčkim svadbenim običajima iz šestog veka pre Hrista. I tada je bila deo rituala u kojem je smatrana simbolom plodnosti i bila posvećena boginji ljubavi. Navodno su trudnice morale često da je jedu da bi rodile sinove!

Specijalna poslastica

Decu nije potrebno ubeđivati da jedu dunju zbog njene višestruke koristi po organizam. I bez tog razloga, današnji odrasli ljudi teško će zaboraviti i uvek će čeznuti za maminim kitnikesom, kiselkasto-slatkom poslasticom koja na nemačkom znači sir od dunja. Kitnikes je, pre svih industrijskih slatkiša, bio najslađa dečja zabava. Mame su dugo kuvale i mešale zlatno-žućkastu masu, i kad bi bila gotova, nalivale su je u modle u obliku ribica, žirova, trouglova, listova, pa sklanjale u hladne ostave. Ako koja majka ili tetka nisu stigle da ga spreme u kasnu jesen, onda bi se kitnikes kupovao po retkim strarinskim poslastičarnicama. Takva jedna bila je poslatičarnica Lubardić u Beogradu, na uglu ulica Mišarske i Svetozara Markovića, u kojoj je, iz ogromnih tegli na policama, sve mirisalo na pravu vanilu u šipki, donetu negde iz Meksika, i na slatki kitnikes.
Pravo je industrijsko čudo što je to, tako ukusno i korisno voće, danas toliko zapostavljeno. Sve je manje stabala, nešto više ih se beleži u Vojvodini, pa ih Beograđani mogu s jeseni naći najviše na zemunskoj pijaci, a industrijske prerađene dunje u vidu slatkog, marmelade ili voćnog soka od dunja gotovo da nigde nema.

Dunja

Inače, dunja je voćka oporog ukusa, tvrda, skuplja usta, te se retko jede sveža, već se od nje u kućnom izvođenju spremaju sulc, marmelada, kompoti, slatko, razni slatkiši, i naravno, već proslavljeni kitnikes. A kako se dunje dele na okruglaste i duguljaste (mangupi ih porede sa ženskim zadnjim delom), od okruglih se pravi slatko, a od duguljastih sulc, sir, marmelada, rakija, liker s vinom... Najbolje dunje za zimnicu stižu u oktobru i novembru. 
I to nije sve; maštoviti kuvari mogu od dunje da naprave izvanredna variva s mesom, mogu da ih prže u testu ili peku u rerni. Nešto je domaća tradicija, a mnogi recepti tog tipa dolaze iz persijske i jermenske kuhinje.    
No, ni mi nismo imuni na ukus niti na asocijacije koje izaziva taj plod. Osim što se u Srbiji devojčicama daje ime Dunja, što siromašne babe u kecelji donose po jedan mirišljavi plod na poklon, što žutim dunjama rokeri pevaju pesme, ima i kafana (u Beogradu, na primer), kao i na Zlatiboru (Miris dunja), gde vlasnici time iskazuju ljubav prema tom voću.

Lek za mnoge boljke  

Dunja sadrži 14 odsto ugljenih hidrata, 0,5 odsto belančevina i oko 0,4 odsto masti i dva odsto celuloze, koja ne može da se svari, ali je važna za normalan rad creva. Ima vitamine C, B1, B2, B12, provitamin A i minerale kalijum, kalcijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvožđe i bakar. Ima i pektina. Pečene i kuvane dunje odlično su sredstvo protiv podrigivanja i kod bolesti jetre i žuči. Na Zapadu se protiv dosadnih i upornih proliva deci daje sok od dunje. I nezaslađeni kompot pomaže protiv proliva. Čaj od ploda pije se kod problema s disanjem, promuklosti, kašlja i bronhitisa. Sok od dunje služi kao prijatan i lekovit napitak koji osvežava i jača sluzokožu usta, želuca i creva. 
Dunja leči anemiju. Sluz od dunjinih semenki leči dekubitus, rane koje nastaju od dugotrajnog ležanja, i opekotine. Dobar su oblog za upaljene oči i otvorenu raspucalu kožu, naročito na bradavicama dojki.


Dobra za dijete
Dunje imaju malo kalorija, 62 kcal u 100 g voća, pa se preporučuju za skidanje neželjenih kilograma. Najbolje je da se u tom slučaju jedu pečene u rerni i bez šećera, a ko ne može da izdrži, može da im doda malo meda. Sadržaj voćnih kiselina i prirodnih šećera daje pečenoj dunji posebnu aromu.

Od božićnog praseta do ormana

U magijskim ritualima dunja važi za simbol ljubavi i sreće, plodnosti, pameti, lepote, postojanosti i neprolaznosti. U antičkim legendama, dunjom su bogovi odreÐivali sudbine. Ona je bila plod Afrodite i Gaje.

Veselin Čajkanović u „Rečniku seoskih narodnih verovanja o biljkama“, naglašava, kao i kod Grka, njen erotički značaj, zbog čega se upotrebljava u ljubavnim vradžbinama. Devojke, ako žele da ih momci vole, treba da medom namažu listove dunje i da ih nose sa sobom. Dunja se često spominje u svadbenim i ljubavnim pesmama, i to uvek metaforički i simbolički.

Tradicija je, piše Čajkanović, da se dunja stavlja u usta božićnoj pečenici.

Dunju ne valja mirisati jer će brzo  istruliti.

U narodnoj medicini dunja se, piše dalje, upotrebljava protiv srdobolje; kašlja i sipnje (kuvano seme), treba je kuvati u maslu i pojesti je, a sok popiti; gušobolje, vrućice, provora (semenke skuvane u vodi), kad ispucaju bradavice na ženskoj dojci (samlevena zrna). Nju jedu žene kad hoće da urede menstruaciju. Naročito je lekovita dunja koja je bila u glavi božićne pečenice. Inače, dunja se rado nosi bolesnicima kao ponuda.

Izraz „rakita koja raÐa dunju“ označava u narodnoj poeziji ono što ne može biti, kao kad se kaže da na vrbi rodi grožđe.

RECEPTI

Supa od dunja

500 g jagnjetine ili bifteka
500 g jagnjećih kostiju
7 šolja vode
Sušeni limun
So, biber
2 kašike gija ili butera
Veliki luk fino iseckan
2 kašičice turmerika 
1/3 šolje braon šećera
3 šolje iseckanih dunja 
Isecite meso na kockice i stavite u lonac sa kostima, vodom, sušenim limunom, da lagano prokuva. Dodajte so i biber, poklopite i pustite da lagano krčka sat i po ili dok meso ne bude skoro mekano. Izvadite kosti i limun.
U tiganju zagrejte gi i ispržite luk. Umešajte turmerik i kuvajte dok blago ne porumeni. Dodajte dunje i kuvajte lagano od 30 do 45 minuta dok ne omekšaju. Dodajte šećer i limun, tako da supa ima slatko-kiseli ukus. 

Žele od dunja 

5 kg dunja
Po 800 g šećera na svaki litar dobijenog soka
Oprane dunje oljuštite i isecite na kriščice. Na svaki kilogram dunja stavite litar vode. Ljusku i sredinu sa košticama omotajte gazom i dodajte dunjama radi ukusa. Kuvajte dok se dunje sasvim ne raspadnu. Izvadite svežanj gaze. Odmerite koliko ste soka dobili, dodajte šećer i kuvajte još 30 minuta. Pri tom skidajte penu. Sipajte u zagrejane tegle.

Kitnikes

Oljuštene i očišćene dunje isecite na četvrtine i obarite. Ocedite ih, propasirajte kroz sito, pa na svaki kilogram dunja stavite po kilogram šećera sa malo vode da se na šporetu polako kristalizuje. U to sipajte pasirane dunje i mutite drvenom kašikom dok se ne pokaže dno šerpe. Dodajte istucani limontus, prokuvajte i sipajte u nakvašene modle i pustite da se masa stegne. Izvadite figure od sira od dunja, stavite ih na hladno između finog papira, a kasnije u kartonske kutije do posluženja ili slave.

Punjene dunje (Iran)

U tiganju lagano ispržite luk i pola gija. Dodajte meso i mešajte na jakoj vatri dok sokovi ne ispare i meso ne postane smeđe. Umešajte u vodi pirinač i cimet. Dodajte so i biber, pa skinite s vatre. 
Dobro operite dunje i skinite im dlačice. Osušite i odsecite peteljku i sačuvajte poklopac. Nastružite jezgro i većinu mesa dunje i izdubite dunje. Poprskajte iznutra šećerom i ispunite mesom. Vratite poklopac. Naspite vode u posudu dovoljno veliku da dunje stoje uspravno. Na vrh svake dunje stavite grumen preostalog butera ili gija. Izdubljenu masu naspite okolo. 
Stavite dve salvete na ivicu posude sa dunjama i lagano poklopite. Na srednjoj vatri dovedite do krčkanja. Onda smanjite i ostavite da lagano krčka jedan sat. Dodajte u tečnost vino ili limunov sok i braon šećer. Nagnite posudu da se izjednači, a onda dunje zalijte sosom. Kuvajte još 45 minuta, dok dunje ne postanu mekane, nalivajući povremeno sosom.
Pažljivo izvadite dunje u posudu za posluženje i služite tople. Procedite tečnost i sredinu dunja kroz sito i vratite u tiganj. Raspolovite i podesite slatko-kiseli ukus šećerom i sirćetom. Naspite sos preko dunja i služite sa hlebom.

Ðuveč od dunja s mladim pilićima

Na jedno pile uzmite tri veće dunje. Pile posolite, namažite mašću i stavite u cediljku, pa potom pecite u rerni. Upola pečeno pile izvadite, isecite na delove i ostavite u soku. Dunje oljuštite, isecite i ostavite u vreloj vodi. U šerpu stavite kašiku masti, dodajte sitno sečenu glavicu crnog luka, jednu pileću jetru ili i više jetrica, pa jetrice malo posolite i propržite s lukom. Dunje iz vode vadite rupičastom kašikom. Uzmite čist sud, pa ređajte: red dunja i prženih džigerica. U šolji umutite dve kašike brašna i 2 dl belog vina. Izmešano brašno prelijte preko dunja i nalijte šoljom vode. Preko dunja složite isečeno meso. Ostatkom masti prelijte pile i pecite ga u rerni dok ne porumeni. Služite ga u istom sudu.

Tekst u celosti preuzet sa http://cafebarnetwork.rs/

Sunce u svakom plodu

• Suvo voće

Sunce u svakom plodu

Na prve kapi kiše, današnji pedesetogodišnjaci sete se kako su kao deca trčali da pod strehu žurno unesu poslužavnike i daske sa seckanim voćem koje se suši, da ga spasu od vode. A kad nije bilo kiše, bilo je osa. Valjalo je odbraniti kriške jabuka, šljiva, zrna grožđa i sačuvati u svakom od njih malo sunca za mračne zimske dane
U nekim domovima, naročito na selu, voće se nizalo na tanak kanap, kao perle iz nekog afričkog plemena, i tako prepuštalo sušenju na vetru. Za pakovanje majke su od istanjene posteljine šile džakčiće s trakom za vezivanje. Taj zlatni letnji paket raspakovao bi se tek o Božiću, pa bi na svečanoj trpezi osvanule suve šljive s orasima, pošto je o Badnjoj večeri pojeden kompot od suvih jabuka, krušaka...
Danas kupovno suvo voće nije više ekskluzivitet. Na pijačnim tezgama oko prodavaca dehidriranog voća uvek je gužva, a naročito pred Novu godinu i tokom dugih postova. Tezge se lome od grožđica, smokava, kajsija, šljiva, urmi, bresaka, brusnica. Pod ruku s njima je kandirano voće: banane, kivi, mango, papaja, guava, ananas, višnja, trešnja, breskva...
Srećni putnici mogu u fri-šopovima na aerodromima da kupe to isto voće upakovano za poklon, kao bombonjere. Ono je sazrevalo u Iranu, Turskoj, Grčkoj, Tunisu, oko mediteranskog basena. Samo je šljiva naša, domaća, nacionalni ponos, sakupljala sunce u Šumadiji. Zato košta koliko i voće sa drugih kontinenata.  

Dobre strane

Sušenje voća je drevni ljudski napor da se svež plod sačuva dugo sa svim korisnim sastojcima tako što će mu se izvući voda. Tako ostaje čist voćni šećer, zbog čega suvo voće ima mnogo kalorija. Zato je suvo voće mnogo slađe, ali i rizičnije po liniju. 

Zašto ga, onda, uopšte jesti? 

Sušenjem su neki vitamini nestali, ali su ostala vlakna koja poboljšavaju varenje. Ono je dobro da se njime zamene čips, smoki, bombone i druge grickalice. Odličan je izvor minerala i belančevina. Najbolje je kad se jede za doručak, uz musli, dobro je i za užinu, ali nikako za večeru ili posle ručka. Ali, sportisti, vojnici, planinari i skijaši uvek sa sobom nose suvo voće jer voćni šećer istog trena dospeva u krv i vraća snagu, a može dugo da izdrži a da se ne pokvari. 
U suvom voću nalazi se cela skala hranljivih sastojaka: belančevina, vlakana, nešto vitamina i mineralnih soli... Dobro je da se jede zimi jer daje energiju za borbu protiv hladnoće. 
Običaj da se suvo voće jede o Božiću više ne važi, jer preporuka glasi da se jede cele godine. Pomoći će ljudima s povišenim holesterolom ako uz njega piju dosta tečnosti. 

Kako birati

Voće se, inače, može sušiti prirodno, na suncu, u posebnim pećima, ili u kućnim uslovima, u rerni. Budući da gotovo ne sadrži masti, a bogato je biljnim vlaknima i šećerima, prvoklasna je namirnica. Kad ga kupujete, obratite pažnju na to kako je sušeno. 
Ima više metoda: postoje specijalne peći, rerna i – sunce. Sada po selima svako veće domaćinstvo, pogotovu u zapadnoj i centralnoj Srbiji, ima sušaru. Stvari su otišle toliko daleko da se šljiva mehanički oslobađa koštice, a ostaje mekana i slatka još dugo, dugo. 
Ali, ako se suši hemijskim sredstvima, nije dobro za organizam. 

Kako se sprema

Ukus se najjače oseti kad se suvo voće jede prirodno, bez posebne obrade i sve zajedno, uz orahe, lešnike, bademe. Smokve su slatke kao da su od meda, a urme mekane i prosto se tope u ustima, šljive su sačuvale sokove i malo su kiselkaste, kajsije su neutralne, breskve preslatke, suvo grožđe je sitno, krupno, belo, smeđe, brusnice su prijatno kiselkaste i antioksidans koji štiti od svake infekcije i raka.
Ipak, tokom verskih postova ili među vegetarijancima, suvo voće uvek je na ceni, a njegova obrada za sitne slavske kolače, rolate, kuglice, pite, torte, urmašice, baklave, kuglofe, voćne salate, savijače, štanglice, oblande... nema granica. 
U slanoj verziji, delikatan ukus daće mesu. Kuhinje Dalekog istoka, srednje i istočne Azije, severne Afrike, Evrope, Severne i Južne Amerike, obiluju jelima u kojima suvo voće daje najfiniju notu. 
Suvo voće ide sa svim vrstama mesa. Piletina, ćuretina, jaretina, jagnjetina, ovčetina, svinjetina, teletina, junetina, zatim divljač – zečetina, srnetina, meso divlje svinje, pa riba – pastrmka, šaran, dobiće prefinjen ukus, uz najčešći dodatak – vino. Može da se sprema i vegetarijanski podvarak sa suvim šljivama, baš kao i prebranac, uz orah. Takve stvari su, začudo, bile u jelovnicima naših predaka stolećima, ali su se pod uticajem krute evropske kuhinje izgubili. 
I u kuhinjama zapadne Evrope ima mnogo jela, pa i testa, koja ne mogu bez suvog voća. Ono ide sa sirom, pogotovu s bursenom, francuskim kozjim sirom, sa hlebom, kao što je drezdenski, a u upotrebi je i u Italiji i na severu, u Poljskoj. 

Kandirano voće 

Ne zna se tačno poreklo ove drevne tehnike. Jedna škola mišljenja tvrdi da se ona razvila u renesansnoj Italiji, a druga da se razvila u kraljevskim kuhinjama srednjeg Istoka tokom X i XI veka, pa potom preneta u Evropu. Ova druga verzija deluje ubedljivije, jer sve pikantno stvoreno za uživanje dolazi iz Azije.
Kandirano voće jesu plodovi kuvani u sirupu
Najčešće se kandira južno voće, na primer pomorandža ili limun. Sa šećerom se suši i kora tog voća. Zelenožuti citronat je kandirana kora zedra limuna, koji teži oko dva kilograma. Kockicama oranžata i citronata ponekad se dodaju i kandirane trešnje, špijunska naprava u koju se, kao u filmovima o Džejmsu Bondu, smesti bubica za prisluškivanje, koja porine u koktel da „otkucava“ na prijemima. 
Kandiraju se i ananas, banane, kivi, mango, papaja, guava, višnja, breskva... i sve se to danas može naći na našem tržištu, najčešće na pijacama. 
Bolje je lično praviti kandirano voće, biće bolje od kupljenog, a znaćete da nema štetnih sastojaka. U sirup od 1 kg šećera i 1 l vode, doda se 1 kg voća isečenog na kolutove 2 cm debljine, ili na kockice. Ako idu celi komadi, najpre ih treba izbosti viljuškom. 
Gotov sirup sipa se u široku staklenu posudu, doda se voće, koje sirup mora da prekrije, i tako ostavi 12 dana. Potom se izvadi na pergament papir i ostavi da se suši. Posle može da se drži u tegli šest meseci, kao pravi dragulj. Tako se dobija mnoštvo prozirnog voća nalik malim draguljima. 
Poznato je i kristalizovanje ili lediranje voća. To je stvaranje šećernog omotača koji se koristi u finalnoj izradi kandiranog voća ili kod  procesa konzerviranja cveća.

Recepti

Urmašice od suvog voća

250 g seckanih suvih smokava 
125 g seckanih suvih urmi 
100 g seckanog suvog grožđa 
100 g seckanih oraha ili lešnika 
250 g šećera 
Limunova kora 
100 g butera 
100 g čokolade 
Suvo voće i lešnike sjediniti s ušpinovanim šećerom (gušće nego za slatko), s dodatkom limunove kore i soka. Oblikovati vlažnim rukama male valjke, ređati ih u podmazan pleh i preliti čokoladnom glazurom (100 grama margarina i 100 grama čokolade).

Zec sa suvim šljivama

Mlad zec iz marinade 
2-3 struka mladog luka 
2-3 šargarepe 
1 l belog vina 
So 
Biber 
100 g suvih šljiva 
Vinjak 
Suve šljive bez koštica preliti vinjakom i ostaviti 24 sata. Zeca iseći na parčiće, ispeći na masti, da porumeni. Na masti ispržiti mladi crni luk ili veću glavicu luka i šargarepe isečene na kolutove. Posoliti, pobiberiti. Kad omekša, meso i povrće prebaciti u veću šerpu, naliti vinom, dodati suve šljive s vinjakom i na tihoj vatri krčkati sat i po.

Voćna torta prohujalo s vihorom

Ovo je recept iz čuvenog filma. 
Za 10 porcija 
450 g suvog grožđa 
225 g kandirane limunove kore 
450 g kandiranog ananasa
450 g kandiranih trešanja 
115 g kandiranog limuna i pomorandže 
450 g mešanog jezgra badema, oraha, lešnika 
420 g brašna 
Malo soli 
2 kašičice suvog kvasca 
200 g butera 
5 jaja 
60 ml voćnog soka 
Kašičica i po vanilin šećera 
Krupno iseckajte kandirano i suvo voće i pomešajte sa 140 g brašna. Preostalo brašno pomešajte s kvascem i solju. Dobro izmešajte buter, polako mu dodajući šećer. Mešajući dodajte jaja jedno po jedno, smesu brašna i suvog voća i sve lagano prelivajte voćnim sokom. Pospite vanilinim šećerom.
Posudu za pečenje premažite buterom i pecite na 150 stepeni oko dva i po sata. 

Tekst u celosti preuzet sa http://cafebarnetwork.rs/ 

Nežni čuvari srca

Bobičasto voće
 

Svako ko je nekad bio dete u sećanju nosi neki mamin kolač od slatkog voća, uz pudinge, šlag, šaum, sir, biskvit, sladoled, parfe, frape, liker, beze tortu, neko uz sosove za meso, divljač, neko se seća bole koja tako lako omamljuje. 
Američki Indijanci, drevni Rimljani i drugi stari narodi znali su i više od nas o lekovitosti ovog voća. Danas u svetskim laboratorijama ustanovljavaju da bobičasto voće podmlađuje organizam, da ga štiti od raka, pre svega dojke i debelog creva, od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, da pročišćava krvne sudove, štiti srce, aktivira mozak i sećanje, pomaže varenje, skida šećer, ublažava reumatske bolove, prolepšava kožu, da je antioksidant i antiseptik istovremeno.  
Oni koji vole bobičasto voće mogu da se nadaju da će poboljšati funkcije mozga. Stariji ljudi u domovima koji su dve nedelje svakodnevno pili po dve čaše obične borovnice iz prodavnica mogli su bolje da reše kognitivne zadatke nego pre početka terapije.

Borovnica

Možemo je nazvati mozgovnicom. Naučnici tvrde da je delotvorna protiv Alchajmera i Parkinsona. Sadrži supstancu polifenolen, koje ima i u grožđu i u crnom vinu, a pripada grupi antioksidanata. Ona smanjuje štetne procese u ćelijama, a izgleda da štiti i sinapse, prostor između nervnih ćelija koji se ne može popraviti, a ima važnu ulogu u našim životima – da sačuva sećanja.
Borovnica je jedno od najjačih prirodnih sredstava za zaštitu od raka i bolesti srca. Jedna šolja ovog voća sadrži dovoljno antioksidanata da zadovolji dnevnu potrebu organizma.
Ostala je legenda da su piloti u Drugom svetskom ratu jeli mnogo borovnica kako bi bolje videli tokom noćnih operacija. Tamno bobičasto voće poput borovnice i kupine bogato je antocijanom, koji sprečava i usporava razvoj bolesti očiju kao što su makularna degeneracija (degeneracija žute mrlje u središtu mrežnjače) i katarakta. To voće jača kapilare koji snabdevaju oči krvlju i nutrijentima.

Brusnica 

Bogata je bioflavonoidima i hipuričnom kiselinom, koja ima izraženo dejstvo protiv gljivičnih oboljenja. Osim antibakterijskih, ima i antigljivična svojstva, a pomaže kod umornih očiju. U kulinarstvu je popularna kao dodatak pečenju, za mešane salate, prilog jelima, pripremu odličnih pita i lekovitih čajeva. Od nje se prave sok i vino u lekovite svrhe.
Lekoviti spektar joj je širok: prirodni je antibiotik koji snižava nivo šećera u krvi, sprečava srčana oboljenja, normalizuje rad jetre i bubrega, smanjuje rizik od raka dojke i debelog creva, poboljšava apetit, a čaj od lista i ploda dekuje antibakterijski. Jača imunitet, odlična je preventiva od dijabetesa, arterioskleroze, reumatskih bolesti i ranog starenja kože. Uklanja bakteriju urinarnog trakta ešerihiju koli, kandidu i helikobakter pilori. I još je veoma ukusna.  
Poreklom je iz Severne Amerike (u davnim vremenima koristili su je Indijanci protiv mnogih bolesti), a sada se u Srbiji njome zasađuju veće površine jer je zarada na njoj velika (1 kg oko 800 dinara).
Sok i sušeni plodovi brusnice preporučuju se ljudima koji su izloženi dugotrajnom stresu, kao i onima s kardiovaskularnim problemima. Kao i od borovnice i kupine, i od brusnice se pravi lekovito vino. 
Arheolozi su ustanovili da je brusnica postojala još u gvozdeno doba. Mali crveni plod sprečava nastajanje čira na želucu i u stomaku, poremećaje jetre, smanjuje povišenu temperaturu, deluje protiv stresa, bolesti kože, polnih organa i organa za varenje.

Jagoda 

Jagode su triput bogatije vitaminom C od ostalog bobičastog voća, a imaju i manje kalorija (ukoliko ih jedete bez šećera). Obiluju folnom kiselinom koja je važna u trudnoći. Bogate su izrazito snažnim antioksidansom anticijaninom, koji snižava holesterol i krvni pritisak, ali je koristan i u borbi protiv dijabetesa, raka i srčanih bolesti.
Stari Rimljani gajili su jagode pre hrišćanstva. Posle toga, bile su zapostavljene sve do srednjeg veka. Postoji oko šest stotina vrsta jagoda. One su bogate vitaminima i antioksidansima, naročito fenolom, koji pomaže u zaštiti ćelijskih struktura srca, a ima i antikancerogeno dejstvo. Štite i od degeneracije mišićnog sklopa i artritisa. U narodnoj medicini od njih se prave lekovi protiv bolova u želucu i za čišćenje kamena ili peska iz bubrega. 
Od divljih jagoda, koje su po ukusu i mirisu posebna priča, prave se maske i preparati za čišćenje lica koji održavaju kožu i svežinu tena.

Kupina

Što su tamnije, kupine su slađe i ukusnije. Imaju hranljive sastojke najviših vrednosti: šećere, organske kiseline, pektine, celulozu, minerale i vitamine. Posebno su bogate vitaminom C i u 100 grama ima čak 21 gram tog vitamina. Od kupina se spremaju sokovi, sirupi, džemovi, želei, kompoti i likeri. Sok od kupina posebno je značajan zbog prisustva betaina, koji podstiču rad jetre i štite jetru i žuč od bolesti. Kupina sadrži organsko gvožđe i vitamine važne za trudnice, dojilje, osobe u pubertetu i klimakterijumu. 
Listovi kupine dobri su protiv proliva, pa i onih krvavih. Preporučuje se duže uzimanje čaja od kupinovih listova kod krvarenja želuca, upale creva i hroničnog nadražaja slepog creva. Čaj od listova čisti krv, smanjuje ili leči osipe, lišajeve i druge nečistoće. Koristan je i za anemiju. Plod kupine umiruje nervozne ljude koji pate od nesanice.
Vino od kupine, koje može da se priprema i u kućnim uslovima, pravi je desert i istovremeno lek koji jača krv, pre svega ubacujući veliku količinu gvožđa u krvne sudove. 

Malina 

Najdelikatnija i najzahtevnija, gospođica među bobičastim voćem. Sadrži najviše vlakana i materija ubica ćelija raka. Malinovo lišće i osušeni plodovi često služe za čaj. Listovi se većinom mešaju s listovima jagoda, kupina. Takvi napici, uz dodatak limunske kiseline, bogati su vitaminom C. U mladim listovima maline ima blizu 200 mg askorbinske kiseline, a takođe sadrže dosta karotina i treslovina. Malina čisti krv i bubrege i ublažava reumatične bolove i blag je sedativ. Kinezi veruju da malina umanjuje rizik od spontanog pobačaja, olakšava trudove, smanjuje nadražaje u mokraćnim kanalima i olakšava menstrualne tegobe. Holandski naučnici smatraju da malina ima više zdravih sastojaka i antioksidanasa od brokolija, kivija i paradajza.
Jedini nedostatak malina jeste to što nisu preterano rasprostranjene i što visoka cena na pijacama nije za svačiji džep. Zamrzavanjem ova voćka ne gubi ništa od blagotvornih sastojaka, tako da može da se jede tokom cele godine. 

Masaža malinamaMasaža malinom može da postane novi srpski brend koji su „patentirale“ studentkinje Više medicinske škole u Beogradu. Kako elaginska kiselina i vitamin C iz malina osvežavaju kožu i potkožno tkivo, deluju kao hemijski i mehanički piling, a i sredstvo za blago izbeljivanje, studentkinje su došle na ideju da lansiraju masažu svežim malinama. Zainteresovanih za taj tretman sve je više.  

---

---

RECEPTI

Divljač sa sosom od kupina 

Kašičica  maslinovog  ulja 
2 deblje šnicle od divljači ili 4 medaljona 
Kašičica balsamik sirćeta 
150 ml čiste supe 
2 kašike džema od malina, 
Češanj belog luka 
85 g kupina 
Zagrejte ulje u tiganju, pržite divljač po pet minuta sa svake strane, pa još od tri do pet minuta, u zavisnosti od toga koliko pečeno volite. 
Izvadite meso, a u tiganj dodajte balsamik sirće, potom i supu, džem od ribizle i beli luk. Pojačajte temperaturu do kraja, da se sve smeša, pa dodajte kupine i kuvajte dok ne omekšaju. Servirajte preko divljači, s pireom od celera i brokolijem.
Pire od celera: tanko oljuštite jedan mali celer i iseckajte ga, pa ga kuvajte sa tri mala krompira. Kad smekšaju, dodajte puter i mnogo začina.

Čatni od jabuka i brusnica

500 g jabuka za kuvanje, oljuštenih i sitno iseckanih 
500 g jabuka za jelo u krupnim komadima 
450 g seckanog luka 
50 g svežeg rendanog đumbira 
Kašičica crnog bibera 
500 g šećera 
250 g jabukovog sirćeta 
500 g brusnica
Sve osim brusnica stavite u veliku šerpu s debelim dnom, zagrejte na tihoj vatri i mešajte dok se šećer ne otopi. Pustite da prokuva, pa smanjite temperaturu i bez poklopca tiho kuvajte 50 minuta, mešajući povremeno, sve dok jabuke i luk ne omekšaju, a smesa se ne zgusne i voda ne ispari. Dodajte brusnice, pa kuvajte još deset minuta, sve dok brusnice ne omekšaju.
Sipajte čatni u sterilisane teglice, čuvajte na hladnom i tamnom šest meseci.
500 g jabuka za jelo u krupnim komadima 
450 g seckanog luka 
50 g svežeg rendanog đumbira 
Kašičica crnog bibera 
500 g šećera 
250 g jabukovog sirćeta 
500 g brusnica
Sve osim brusnica stavite u veliku šerpu s debelim dnom, zagrejte na tihoj vatri i mešajte dok se šećer ne otopi. Pustite da prokuva, pa smanjite temperaturu i bez poklopca tiho kuvajte 50 minuta, mešajući povremeno, sve dok jabuke i luk ne omekšaju, a smesa se ne zgusne i voda ne ispari. Dodajte brusnice, pa kuvajte još deset minuta, sve dok brusnice ne omekšaju.
Sipajte čatni u sterilisane teglice, čuvajte na hladnom i tamnom šest meseci.

Tekst u celosti preuzet sa http://cafebarnetwork.rs/ 

Bundeva Bundeva

Bioskopi po Srbiji već dugo zamiru, a niko ne brine kako će i gde deca koja dolaze naučiti da grickaju semenke, kao što su to radili njihovi roditelji, ili bake i deke. Ta veština opet postaje značajna, jer semenke tikve, kao i ceo plod, oduvek smatrane sirotinjskim povrćem i hranom s bunjišta, a često i hranom za svinje, danas se naučno priznaju kao dragocen izvor zdravlja, doktor u kući poput jabuke, lek protiv mnogih boljki. Nekako u isto vreme, danas u svetu, oni koji su za trpezom već probali sve živo, sada bundevu visoko cene i kao gastronomski izazov
Kad u Americi, već stotinama godina, krajem oktobra za veseli dečji praznik Halouin, izdube tikvu, proseku joj oči, nos i usta, pa unutra stave sveću, da noću liči na glavu veštice, to je tek početak. Posle toga gastronomi se takmiče u kreativnosti: rižoto od bundeve, mirođije, kestena i slanine, lonac sa đumbirom, bundeva kao ragu, aromatična bundeva s leblebijom, lazanje od ludaje...  
U Beogradu je možda ulazak bundeve u visoko društvo počeo kad je princeza Jelisaveta Karađorđević, po povratku u otadžbinu, počela da sprema i hvali se svojom krem supom od bundeve. To, međutim, nije mnogo doprinelo širenju tikve po trpezama u Beogradu, jer je recept za krem supu od bundeve za šire slojeve zainteresovanih ostao – princezina tajna.

Škola puna Ðaka    

Smatra se da su američki Indijanci još u preistorijskom vremenu gajili i jeli bundeve, a od njihove kore pravili zdele za jelo. 
Meksiko je pradomovina nama poznate tikve, a na Stari kontinent doneo ju je Kristifor Kolumbo. On je španskoj kraljici Izabeli, uz mnogo skupih zlatnih predmeta kao poklon po povratku s puta u novootkrivenu zemlju, doneo i – bundevu.
Posle su doseljenike u Novi svet u dugim zimskim noćima u Novoj Engleskoj od gladi spasavali Indijanci kad su ih učili da peku bundeve tankih kora u pepelu, da ih kuvaju, spremaju puding i pite, pa čak i da ih kisele. Tako je bundeva postala zaslužna i za naseljavanje Amerike. 
Ne zna se kako je tikva stigla u Srbiju, ali se kod nas primila vrlo lako i brzo. Kako u Vukovoj trpezi beleži Mirko Bogićević, zvali su je i buča, dulek, dublek, haluša, misirača, ludaja, ludara, triganica, debelica, debeljača. Ušla je i u narodne poslovice: pukla tikva, duvaju u istu tikvu, tikva bez korena, pokondirena tikva, ko s đavolom tikve sadi...
U našoj književnosti tikva je dospela u naslove dva veoma značajna dela: Sterijine drame Pokondirena tikva i jednog od najznačajnijih srpskih posleratnih romana Kad su cvetale tikve Dragoslava Mihajlovića.  
A žuti cvet, nežan i proziran, tera inat na bunjištu. Možda ga niko nije ni posejao, možda je semenka sama pala. Sutra će prerasti u zelenkastu lopticu, a nešto kasnije u narandžastu loptu. Narandžasta spolja i iznutra, škola puna đaka, tikva puna semenki. 
Njen cvet se u Dubrovniku pohuje, i to je najdelikatniji, svilenkasti ukus, a može i bez poha; tikva trpi i so i šećer. 
U Vojvodini, gde najbolje uspeva, neke tikve kapitalci narastu i do sto kilograma. Možda i zbog toga, ali i zbog brojnih osobina, bundeva u Vojvodini ima svoj festival. Sredinom oktobra u Kikindi se održavaju Dani ludaje, posvećeni bundevi, i osim izlaganja i merenja pobedničkih primeraka, i sva jela, testiranja i takmičenja vezana su za nju. 

Semenjača u tepsiji, Šumadija (po Vuku)

Seme crne bundeve se istuca u stupi i proseje. Zatim se metne u tepsiju i doda mu se još dosta crna luka ili prazana (praziluka), soli i koja mahuna paprike, pa se sve to dobro izmeša i pospe vrelom vodom, a potom pokrije zagrejanim sačem. Kad ukrčka, izmakne se kao gotovo. Semenjača je posno zimnje jelo i najviše se jede u posne dane.

 

Začini i ukusi 

Bundeva se, zbog blagosti svog ploda, dobro slaže s vanilom, cimetom, indijskim oraščićem, karanfilićem, žalfijom, majčinom dušicom, korijandrom, šafranom, peršunom, mirođijom, biberom, solju, šećerom, kurkumom, belim i crnim lukom, karijem, đumbirom, čilijem, zatim s jabukom, šljivom, sirom, pečurkama, svim vrstama mesa, pirinčem.   
Ima i jedna tajna funkcija bundeve. Retko ko ko danas poruči mutni sok od breskve, kajsije, dunje, jabuke, zna da će dobiti sok kome je osnovni sastojak bundeva, čiji blagotvorni ukus ide uz sve ukuse voća.
Ne zna se tačno koliko sorti bundeve ima. Pored domaće žute i one crne, „svinjske“, na pijacama ćete pronaći i japansku hokaido, koja ima posebno sladak ukus, i muskatnu bundevu. 
Na talasu povratka prirodi, i tikva se vratila u kuhinje svetskih zvezda gastronomije. To su iskoristili svi da osmisle nova jela. Samo letimično pretraživanje menija fabuloznih restorana govori šta se sve fantazira na tu temu.     
Hlebovi od bundeve s orasima, kukuruzom, začinima, tikveni mus sa rumom, kolač sa đumbirom, sirni kolač od ludaje, nepečeni kolač od bundeve i sira, milkšejk od soka bundeve i jabuke, praline od tikve, puding... 
Irci spremaju hleb, Kinezi jelo s pirinčem, Australijanci hleb s puterom od semenki bundeve, u Italiji prave marmeladu, lazanje i fil za špagete, u Danskoj čorbu, u Mađarskoj je peku na poseban način, marokanska supa je posebno začinjena, argentinska karbonada služi se u kori bundeve, Turci vole alvu od tikve, Amerikanci, osim tradicionalne bundevare, spremaju i hleb s posebnim filom. 
U Severnoj, Srednjoj i Južnoj Americi koriste svaki deo bundeve da naprave dip, pite, zapaprene sosove, hlepčiće, sa rakovima ili svinjetinom. 
Posebno se u kuhinji boduje ulje od semena tikve. Ono je potpuno pomračilo slavu maslinovog ulja i po svom izuzetnom ukusu i crnoj boji razlikuje se od svih drugih ulja. dobija se hladnim procesom i veoma je skupo, pa ga treba koristiti za salate ili za doručak tako što se crni hleb umače u njega. 

Istočnik zdravlja 

Mala apoteka koju čine narandžasto meso, semenke i ulje od njih traži mnogo više mesta i poštovanja. Belančevine, ugljeni hidrati, masti, vitamini, minerali, kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe, pa pektin, celuloza i druga biljna vlakna, ukratko – sve što treba organizmu. Na primer, beta-karotin u ovim plodovima višestruko štiti telo jer blokira stvaranje ozloglašenih slobodnih radikala i tako direktno sprečava oštećenje ćelijske DNK strukture, deluje kao jak antioksidans masti, odnosno usporava razvijanje superoksida i peroksida. 
Ko hoće da smrša, treba da jede bundevu, koja ima oko 111 kJ na 100 grama. Zbog toga je vrlo dobra za dijetu za debele, dijabetičare, one koji pate od bolesti želuca i tankog creva, jer se lako i brzo vari. 
Ali, semenke tikve imaju neuporedivo veću hranljivu vrednost mada čine tek oko deset odsto težine ploda. Uz masti, belančevine, ugljene hidrate, imaju i vitamine i minerale, posebno gvožđe, fosfor, kalijum, kalcijum. Semenke su odlične protiv crevnih parazita, najbolje su protiv dečjih glista.  

Kisela bundeva Bundeva se može okiseliti na brzu ruku: ostruže se, preseče napola, očisti od semena, pa se onda na rezanca iseče, saspe u činiju, poprska malo sirćetom. Izmeša se i ostavi da tako postoji. Kad se zakiseli, bundeva se od sirćeta ocedi i koristi kao varivo.

Inače, i u Vukovo vreme u Srbiji narod je pekao bundevu tako što ju je presecao, punio supraškom, vrućim pepelom sa žeravicom.  

Ulje iz semenki sadrži esencijalne masne kiseline, linoleinske, oleinske, palmitinske i stearinske, i lecitin, inače prirodni emulgator koji topi zakrečavanje krvnih sudova.
U narodnoj i službenoj medicini veruje se da je tikva idealna za ljude s bolesnim želucem i crevima. Pomaže protiv zatvora, olakšava tegobe od upale debelog creva. Bundeva je izvrstan diuretik i preporučuje se obolelima od reume, gihta, upale mokraćnih puteva, bubrega i žuči. Efikasno smanjuje holesterol u krvi. 
Ništa od svega toga, naravno, ne može konobar da pomene kad neko jelo od bundeve preporučuje gostima, ali zato slobodno može da pohvali i predloži neka nesvakidašnja jela, bilo da su izvorno stara srpska, danas zaboravljena, bilo maštovita koja su smislili neki drugi narodi. 

RECEPTI

Supa od karija i indijskih oraha

Bundeva od oko 1 kg, malo semena mirođije, sasvim malo struganog đumbira, mali luk, kašičica kumina ili korijandra, po pola kašičice turmerika (kurkume), aleve paprike i šećera, dve šolje mleka, šolja vode, pola šolje indijskog oraha, četiri kašike soka od pomorandže, maslinovo ulje, so.
Zagrejte rernu na 200 stepeni. Prepolovite tikvu, očistite je od semenki, malo posolite, natrljajte maslinovim uljem, pa isecite na komade i pecite 20 minuta.
Krupno naseckajte luk i narendajte đumbir. Zagrejte kašiku maslinovog ulja, ubacite seme mirođije, a malo kasnije luk i đumbir. Dinstajte, pa dodajte kumin ili korijandar, turmerik i papriku i kuvajte dva minuta.
Kad je bundeva gotova, kašikom izgrebite meso ploda, a koru bacite. Bundevu stavite u šerpu s lukom i začinima. Dodajte mleko, šećer, vodu i indijske orahe i kuvajte tri minuta. U blenderu napravite gladak pire. Dodajte sok od narandže i dobro promešajte. Pospite gremolatom od korijandra.    

Jagnjetina s pirinčem (kado polu), Iran 

500 g mlevene jagnjetine ili junetine, mali luk, biber, so, pola kašičice cimeta, ¼ kašičice indijskog oraščića, 500 g bundeve, veliki luk, ¼ šolje gija, šolja poluskuvanog pirinča, tri kašičice smeđeg šećera.
Pomešajte mleveno meso, seckani luk, so, biber i oraščić, dobro umesite i oblikujte loptice veličine velikog oraha, a onda ih spljeskajte u debele ćuftice.   
Oljuštite bundevu i isecite je u režnjeve od oko 1 cm.
Raspolovite veći luk po dužini i iseckajte ga tanko. Zagrejte pola gija i lagano pržite luk dok ne postane providan, pa ga sklonite s vatre. Dodajte preostali puter u tiganj i ćuftice pecite s obe strane da postanu smeđe.
Na poluskuvani pirinač stavite ćuftice, pa ih prekrijte s pola luka, a onda dodajte bundevu i pospite šećerom, solju i biberom. Odozgo stavite preostali luk. Pokrijte tiganj sa dve papirne salvete, čvrsto poklopite i kuvajte na srednjoj vatri 10 minuta. Smanjite na laganu 
vatru, pa kuvajte još 45 minuta, dok bundeva ne smekša. Kado polu može da se kuva i u kaserolu u rerni na 180 stepeni.

Kari, Indija   

400 g bundeve, glavica luka, češanj belog luka, kašika gija ili maslinovog ulja, 100 ml buljona od povrća, kašičica kari praha, dve kašike kisele pavlake, so, krupno mleveni biber, šaka svežeg korijandra ili peršuna. Isecite bundevu na kocke. Luk iseckajte na polumesece i prodinstajte u tiganju, dodajte bundevu, pržite je nekoliko minuta i nalijte buljon. Krčkajte oko 10 minuta. Dodajte sitno iseckani beli luk, so, biber i kari, kuvajte na veoma blagoj vatri još 10 minuta. Umešajte i pavlaku i skinite s vatre, pospite korijandrom ili peršunom. Servirajte toplo, uz basmati pirinač, čapati hleb ili prepečeni baget natrljan belim lukom.

Salata

400 g bundeve, 50 g mlevenih lešnika, kašičica meda, 100 g kiselog mleka, dve kašičice soka od limuna, prstohvat anisa u prahu. 
Izmešajte dobro med, sok od limuna i anis. Dodajte kiselo mleko i lešnike, pa još jednom izmešajte. Izrendajte bundevu i umešajte je u salatu.

Dip (sos za umakanje), SAD 

Dve šolje pirea od bundeve, šolja smeđeg šećera, kašičica cimeta, po pola kašičice rendanog đumbira i indijskog oraščića, 250 g mekog krem sira ili kisele pavlake.
Pire od bundeve i sir stavite u veliku zdelu, pa dodajte ostale sastojke i mutite dok ne postane kremasto i glatko. Ostavite najmanje četiri sata ili preko noći u frižideru. Servirajte s krekerima, hlebom od đumbira, celerom ili šargarepom, kojima će se dip zahvatati.

Krem, Bugarska 

Skuvajte litar mleka sa 25-30 kocki šećera. Skuvajte dva-tri komada tikve u vrlo malo vode. Izvadite ih, skinite koru i napravite pire. Sastavite s mlekom i kuvajte nekoliko minuta, muteći neprestano. Skinite s vatre, i kad se malo prohladi, pomešajte sa četiri jajeta i pola šolje iseckanih badema ili oraha. Sipajte u podmazan pleh i pecite na jakoj vatri.
Izvor http://cafebarnetwork.rs/