петак, 25. јул 2014.

Sabor svetog arhangela Gavrila 26. jul

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave sabor Svetog arhangela Gavrila, praznik koji je u narodu poznatiji kao Gorešnjak.
Arhangel Gavrilo, jedan od sedam velikih angela serafima koji su učestvovali u stvaranju sveta, proslavlja se na današnji dan.
Praznik Sabora svetog arhangela Gavrila nije obeležen "crvenim slovom" u kalendaru SPC koja mu ipak daje veliki značaj i slavi ga kao - Blagovesnika koji je učestvovao i najavljivao sve značajne događaje vezane za nastajanje hrišćanstva.
Arhangel Gavrilo je živa sila bestelesna i jedan od sedmorice serafima najbližih Božjem prestolu. Učestvovao je u Božijem stvaranju sveta i u borbi protiv "palih" anđela, predvođenih samim zlom, satanom.

 

Arhagel Gavrilo je svedočanstvo o početku nastajanja Božje tvorevine preneo proroku Mojsiju javivši mu se u pustinji i poučivši ga kako da napiše knjigu Postanja.
Slavi se kao anđeo Blagovesnik zadužen za radosne ili blage vesti, i onaj koji je najavio Zahariji rođenje Jovana Preteče Hristovog - Svetog Jovana Krstitelja.
Isti arhanđel Gavrilo javio se Joakimu i Ani i najavio rođenje Presvete Bogorodice Marije, a potom i Presvetoj Bogorodici Mariji sa vešću da će roditi sina, spasitelja ljudskog roda, Gospoda Isusa Hrista.
Lik anđela Gavrila slika sa presvetom Bogorodicom Marijom, koja prima Blagovest, na carskim dverima pravoslavnih oltara koja se simbolično otvaraju u toku liturgije jer je ovaj događaj otvorio put u Carstvo nebesko.
Najveća i najradosnija vest u hrišćanstvu koju je javio Blagovesnik je vest o Vaskrsenju Hristovom.
Ova scena sa arhangelom Gavrilom kako sedi na grobnom kamenu i pokazuje na prazan grob najčešće se slika na pravoslavnim predstavama događaja Vaskresenja.
Freska u srednjevekovnom manastiru Mileševi poznata kao Beli anđeo jedna je od najlepših i najbolje očuvanih i proglašena je za sliku prošlog milenijuma.
U narodu je praznik poznat i kao letnji Aranđelovdan za koji se vezuju mnogobrojni običaji, prema kojima se onim koji poštuju veru tog dana zabranjen skoro svaki rad.
Smatra se da je ovaj letnji praznik ustanovljen na Svetoj Gori u 9. veku, za vreme careva Vasilija i Konstantina Porfirogenita i patrijarha Nikole (Hrisoverga) posle javljanja arhangela Gavrila u jednoj od karejskih kelija koji prstom po kamenu ispisao pesmu Bogorodici "Dostojno jest".
Gavrilo je prvi uz arhangela Mihajla koji je predvodnik vojske anđela i sila dobra, a za njima slede ravni po časti Rafail, Uril, Selatil, Jegudil, Varahil i Jeremil.
Saborni dan svetog arhangela Gavrila praznuje se takođe 8. aprila, odnosno 26. marta, prema julijanskom kalendaru, kada SPC slavi njegova javljanja kroz svu istoriju ljudskog spasenja,


Sabor svetog arhangela Gavrila


Ovog dana slave se njegova javljanja kroz istoriju ljudskog spasenja. Praznik je ustanovljen na Svetoj gori u IX vijeku povodom javljanja arhangela Gavrila u keliji kod Kareje gde je prstom ispisao na kamenu pjesmu Bogorodici „Dostoйno estъ“. Hrišćani vjeruju da je on blagovjesnik vaploćenja Sina Božjega. Hrišćani takođe vjeruju da je on je jedan od sedam velikih anđela koji predstoje prestolu Božjem. Po Jevanđelju on je javio Zahariji o rođenju Preteče, i sam je o sebi rekao: „Ja sam Gavril što stojim pred Bogom“ (Lk 1, 19). Njegovo ime, Gavril, označava muž – Bog. Sveti Oci govoreći o Blagovijesti tumače, da je poslat arhangel s takvim imenom, da označi ko i kakav će biti Onaj koji će se roditi od Presvete Bogorodice. Biće, dakle, Muž – Bog, krepak, silan Bog. Neki tvrde da je Gavril javio i Joakimu i Ani o rođenju Djeve Marije, i da je on poučavao Mojsija u pustinji, kako da napiše knjigu Postanja. Sveti Oci misle da Gavril pripada prvom i najvišem činu nebesnih sila, tj. činu serafimskom, pošto serafimi stoje najbliže Bogu. On je, dakle, jedan od sedam najbližih Bogu serafima.

Tropar (glas 4):


Nebesnih vojinstav arhistratiže, molim tja prisno mi nedostojniji, da tvojimi molitvami ogradiši nas krovom krilu neveščestvenija tvojeja slavi; sohranjujušče ni, pripadajuščija prilježno i vopijuščija: ot bjed izbavi ni, jako činonačalnik višnjih sil.



http://www.pouke.org/

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.