ГРЉЕЊЕ

Бранко Драгаш
14. јул 2014. Драгаш.биз
Има нешто што разликује људе Запада од људи са Истока. Нешто обично. Готово неважно. Нешто свакодневно. Нешто што много говори о пропасти Западне цивилизације. Нешто што објашњава данашњу отуђеност човека од човека.
Људи са Запада су у личном односу хладни. Прорачунати. Удаљени. Уздржани. Укочени. Избегавају да показују емоције. Рукују се хладно. Професионално. Незаинтересовано. Механички. Ужурбано, немају времена. Културни су партнери.
Људи са истока су задржали још увек људске особине. Комерцијална цивилизација их није покварила. Нису се још претворили у роботе. Људи са Истока су људски топли, непосредни, блиски и срдачни. Отворени су и причљиви. Смеју се јако, смеју се до суза. Гестикулирају. Причају гласно. Бучни су. Рукују се снажно. Дрмају вам руку. Време за њих ништа не значи. Непристојно су природни. Срчу врелу супу. Мљацкају док једу. Непоуздани су. Недисциплиновани. Оговарају вас када нисте ту. Обрадују се када вас виде. Загрле вас и пољубе.
То грљење је одраз присности. Потребе да буду блиски. Потребе да превазиђу удаљеност у односима. Потребе да нешто заједнички поделе.
Када покушате да човека Запада људски загрлите и поздравите, он се изненади. Запрепасти. Остане затечен. Није навикао. Непријатно му је. Не прија му та блискост. Чини га несигурним. Превише отвореним. Интимним. То није његова природа.
Шта мислите, ко је човек будућности? Ко ће да опстане?
Будите блиски са људима.
Грлите их.
И љубите.
То је једина нада да није све изгубљено.
Љубави и топлине има још у нама.
За све.
Бранко Драгаш,
Београд, 14.7.2014

Izvor http://facebookreporter.org/