Veliki četvrtak: Sećanje na Tajnu večeru

Za pravoslavne hrišćane danas je Veliki četvrtak, dan kada se na bogosluženjima podseća na poslednje Hristovo obedovanje sa apostolima kada je on, blagoslovivši vino i hleb, podelio ih sa učenicima i naložio im da ubuduće oni ovaj ritual čine njemu u sećanje

Na Tajnoj večeri nastala je tajna svete pričesti koja se do dana današnjeg čini u svakom hramu tokom liturgije. Prema hrišćanskom predanju, u četvrtak počinje i završava se Hristovo stradanje i njegova zemaljska misija za spas čovečanstva.
Na Veliki četvrtak u hramovima se služi Liturgija svetog Vasilija Velikog, na kojoj se vernici nakon najmanje pet dana posta na vodi pričešćuju. Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi. Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom, koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
Po završetku liturgije prestaje se za zvonjenjem i počinje da se klepa, odnosno udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije dozvoljeno je jesti na ulju i popiti nešto vina.
Uveče se služi Veliko bdenije, kada se čitaju dvanaest jevanđelja Hristovog stradanja, kada narod u crkvi po pravilu kleči.
Kod nekih pravoslavnih naroda, sveće koje vernici drže u rukama tokom ovog čitanja ponesu se kući, po mogućnosti upaljene, da bi uneli u domove blagoslov i odagnali duhove tame.
Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji. U manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.

(Telegraf.rs)

Tagovi: Isus Hrist, Srpska pravoslavna crkva, Tajna večera, Uskrs